BG online

Lični razvoj

Kako “popraviti” sopstveni život?

POZITIVNE MISLI NISU UVEK KORISNE

Iako je popularna psihologija iznedrila i neke izuzetno kvalitetne knjige, kao što su dela Skota Peka, Entonija Di Mela, a tokom poslednjih godina na tom planu briljira meni veoma blizak i drag Irvin Jalom (ovi autori se i ne mogu smatrati delom popularne psihologije, ali ovde ih samo uslovno pominjemo u smislu velike popularnosti kod šire publike), ipak ova oblast obiluje sadržajima koji osim što su površni (što se može i opravdati ciljnom grupom koju pretežno čine ljudi kojima psihologija i psihoterapija nisu struka), oni su po mom dubokom uverenju često i veoma štetni.
Jedna od floskula koje su najpopularnije, medijski najpropraćenije i najčešće ponavljane, čak i od kolega iz struke je ideja o tome da “pozitivne misli čine pozitivan život” ili da “moraš misliti pozitivno da bi ti bilo bolje”! Iako na prvi pogled deluje logično, ovo je daleko od potpune istine i što je još važnije, ovo je daleko od dovoljnog da bismo naše živote učinili boljim. Zašto?
Kao prvo i najvažnije, mora se razumeti da su pozitivne misli pre POSLEDICA mentalnog zdravlja negoli njegov uzrok. Isto tako, negativne misli (bilo o sebi, drugima, svetu ili sudbini) nisu uzrok patnje ili psihičkog problema, već su posledica svega toga. Šta ovo zapravo znači? Tendencija da mislimo loše o sebi, anticipujemo loše ishode vlastitih akcija, izbegavamo ljude ili kunemo sudbinu… sve to ima korene u našem prošlom iskustvu. To znači da nas je neko omalovažavao dok smo bili deca, nije nas podržavao, nije nas izlagao izazovima u dovoljnoj meri da izazove naš psihički rast i razvoj. Nije se nama bavio niti brinuo o nama i nije nam dao dozvolu da budemo slobodno i samostalno ljudsko biće. Na žalost, na psihoterapiji otkrivamo da su ti ljudi najčešće bili naši roditelji, ali i neki drugi važni ljudi (stariji brat, baka, deka ili školski vršnjaci).

Negiranje vodi u potiskivanje

Osobi sa ovakvim mislima o sebi i svetu reći da je dovoljno da samo misli pozitivno je zapravo poziv da i dalje laže sebe i koristi najstariji mehanizam odbrane o kome je psihoanaliza pisala još pre skoro jednog veka, a to je mehanizam “negiranja”. Negiranje može voditi u potiskivanje, a ovo u fantazmička mišljenja i maštarenja koja ako potraju dugo onda odlaze u somatizaciju, pa u psihosomatiku. Tad naše telo više ne može da izdrži psihičke sadržaje koje guramo pod tepih i počinje da reaguje promenama na tkivu. Ne treba ni pricati koliko je tada psihoterapija teža nego da smo ranije i na vreme počeli da jednostavno pričamo o svojim najintimnijim problemima. Hrabro i bez stida.
Ako nemamo bliske prijatelje, onda je dobar i psihoterapeut ili psiholog. Ovo nam govori da je pozitivno mišljenje posledica niza ozbiljnih i često neprijatnih koraka. Oni podrazumevaju osvešćivanje vlastitih problema, priznavanje sebi istih, preispitivanje, emotivnu katarzu, odustajanje od traženja krivaca, preuzimanje odgovornosti za vlastiti život, razuveravanje i odustajanje od starih načina putem kojih gledamo na svet i povratak ili izgradnja samopouzdanja. TEK ONDA početak pozitivnog mišljenja o sebi, svetu i drugima.
Ovo je ukratko sadržaj i razvojni put gotovo svake uspešne psihoterapije, mada ona nije uvek neophodna. Dakle, ubeđivanje da mislimo pozitivno, ne samo da u većini slučajeva neće raditi (jer svako u početku misli pozitivno i samoobmanjuje se, pa opet ne bude onako kako očekuje), već može biti i VEOMA ŠTETNO  jer dalje produbljuje mehanizme odbrane koji su ljudima i inače veoma drag način samozavaravanja i iskrivljivanja stvarnosti koju ne mogu da uklope u svoju problematičnu predstavu. I ne samo to, ideja da su pozitivne misli svemoćne, još jedna je u nizu ideja “magijskog mišljenja” koje će kao čarobni napitak da reši sve naše probleme. Neće! Na taj način bežimo od vlastite odgovornosti, odlažemo život koji mora malo da boli i na kraju nikad ni ne odrastemo….

Primer štetnosti forsiranja pozitivnih misli:
Zamislite osobu koja pati zbog nekog gubitka ili je čak i klinički depresivna, a pri tom svakog dana ponavlja sebi da nije depresivna. Nakon nekoliko nedelja takvog rituala, shvata da joj nije ni malo bolje i odustaje i od tog pokušaja ne shvatajući da zapravo koristi pogrešan metod. To joj može pogoršati stanje i naterati je da možda odustane i od samog života.

Marko Braković
Foto: Jelena Vlatković

Marko Braković (38) diplomirao je andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Sa kolegom Milanom Radovanovićem vodi i koordinira rad sa grupama mladih ljudi sa problemima vezanim uglavnom za adolescentske krize. Piše blogove i stručne tekstove u kojima često obrađuje teme promiskuiteta, preuranjene ejakulacije, partnerske psihoterapije, hemijskih i nehemijskih zavisnosti. Autor je i voditelj radionica “Šta žene žele?” i “Zavođenje putem društvenih mreža”, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi . U jesen 2014 objavljen je i Markov prvi roman pod nazivom “Fejsbuk Predator”. Ovaj psihološko erotski triler pobrao je sjajne kritike i za kratko vreme stekao veliki broj vernih čitalaca. “Tablet” je drugi Markov roman koji je istovremeno prvi sprski psihoterapijski roman.

Arhiva tekstova Marka Brakovića:
Muško-žensko prijateljstvo, mit ili istina?
Neprijatni događaji mogu biti velika životna škola
Zašto motivacija nije dovoljna?
Kako vaspitati dete da bude dobar čovek?
Kako preživeti svoju porodicu?
Postoji li doživotna partnerska ljubav?
Život između žene i ljubavnice
Zbog čega idemo na psihoterapiju?
Život u online svetu
Od bliskosti do zaljubljivanja u psihoterapeuta
Digitalna dijeta
Provetravanje sopstvenog života
Zašto ponekad pričamo sami sa sobom?
Život sa kompleksom niže vrednosti
Treba li ostati u kontaktu sa bivšim ljubavima?
Tuga, umor, bes, ravnodušnost i psihijatrijske dijagnoze
Intima, religija i seksualnost?
Zašto ostajemo u lošim vezama i brakovima?
Seks iz osvete
Emocionalni partneri na psihoterapiji
Suština promiskuiteta
Neizvesnost u partnerskim odnosima
Marko Braković sa psihoterapijskog kauča
Zavisnost od seksa
Tajne psihoterapije
Upoznavanje preko fejsbuka
Zašto varaju žene, a zašto muškarci?
Šta žene žele i kako razumeti muškarce?
Seksualne slobode, izbori i biseksualnost
Nedostatak samopouzdanja i porazi u krevetu
Emotivne zablude

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

1 komentar

1 komentar

  1. Boki

    04/06/2017 at 08:10

    Sve je to lepo napisano ali ne i jednostavno.Coveka jednostavno odredi pre svega genersko nasledje,vaspitanje,socijalno okruzenje pa i naobrazovanje i mi se uskladu sa svim tim i ponasamo.Moze se tu nesto korigovati ali ne puno.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
ZAVOLETI SEBE, ONAKVOG KAKAV JESI, JE OZBILJAN ZADATAK Negativna predstava…
error: