BG online

Lični razvoj

Kako ostati normalan? (Mirjana Bobić Mojsilović i Zoran Milivojević)

Povećajte emocionalnu pismenost, bićete otporniji na stres

Vreme kao da se ubrzalo, a dan sve kraće traje, naročito onima koji imaju čime da se bave. Svi imaju utisak da je nedovoljno vremena za neke važne stvari koje prolaze pored njih, dok im mediji i društvene mreže kradu vreme i nude da jednim klikom uđu u tuđe živote i gledajući šta drugi ljudi rade zaborave na svoje probleme ili možda sebi kažu “Nisam ja baš tako loš”. Dok društvene mreže troše naše vreme, život nas vozi u petoj brzini, mediji nam pune glavu lošim vestima i predlažu da život vodimo potpuno drugačije od onog kako su nas nekad učili, nije baš jednostavno ostati normalan. Sa ovim su se složili i Mirjana Bobić Mojsilović i Zoran Milivojević na panelu koji je pod nazivom “Da li smo normalni?” organizovao BGonline na Sajmu medija u Beogradu.
Da je i sama nekad previše vremena provodila “online” priznala je na početku panela Mirjana Bobić Mojsilović i otkrila da se”izlečila”od online života kad je prestala da tvituje i to onda kad je shvatila da se twitter pretvorio u politički panel. Ona sad vreme na društvenim mrežama provodi da bi obavestila svoje pratioce gde potpisuje knjigu, gde ima izložbu slika ili gde mogu pogledati njenu predstavu.

Kako biti otporan na stres?

Najpopularniji psihoterapeut na Balkanu Zoran Milivojević je jedini među svojim kolegama kojeg putem društvenih mreža prati skoro 200 000 ljudi. Njegovi tekstovi su korisni, lekoviti i potrebni,a činjenica da ih čita toliki broj ljudi uliva veru da čovek ipak nije izgubio sebe i odustao od toga da može biti bolji. Tokom poslednjih nekoliko godina njegova misija je socijalna psihoterapija, a svojim porukama i radom Zoran Milivojević pomaže ljudima da povećaju emocionalnu pismenost jer će, kako je istakao na panelu “Da li smo normalni?” tako biti otporniji na stres i preventivno dobro delovati na svoje mentalno zdravlje.

Kome smo potrebni normalni?

“Mi/oni nismo(nisu) normalni”. Da li je ovo rečenica koju olako izgovaramo i šta to znači u ovim vremenima prebrzog življenja?
-Zoranova misija da populariše psihoterapiju postoji sa ogromnim razlogom, jer mi sami ne znamo kao možemo pomoći sebi. To što on radi nam je veoma potrebno jer je zapadna civilizacija zapala u duboku emocionalnu i egzistencijanu krizu, a sve zbog materijalnog. Svi smo pomalo nenormalni, a neki od nas su i mnogo nenormalni  jer “Velikom bratu” odgovara da svi budemo nesrećni i nestabilni, kao i da nemamo za šta da se uhvatimo jer samo kao takvi ćemo biti dobri i bolji robovi, pogodniji ne samo za medijsku manipulaciju, već i za farmaceutsku i narkomansku industriju… jednostavno kupićemo šta nam uvale- rekla je Mirjana Bobić Mojsilović i dodala da nam se neprekidno šalje poruka da nismo dovoljno dobri. -Ovde nikome ne može biti dobro u sopstvenoj koži jer mu mediji javljaju da ako nije večno mlad, najlepši na svetu, milijarder ili predsednik države, nema čemu da se nada. A uz to nude milion lažnih prečica kojima može da se dođe do toga. Strah je glavna poruka koju običan čovek dobija od jutra do večeri. Ako nisi zaplašen pričom da rak napada iza svakog ćoška, tu je priča o nuklearnom ratu, zaraženim komarcima, cunamiju, topljenju snega i leda. Pored kulture straha, glavna vrednost koja se promoviše su telo i novac- dve utopije u ovoj distrofiji zapadne civilizacije. Jedna je utopija večne mladosti sa sloganom “budi sve mlađi” što je nemoguće, tj. utopija vanvremenske lepote na čemu počivaju savremena medicina, farmaceutska, kozmetička i modna industrija.

Čega se sve plašimo?

Da je svet postao nestabilno mesto, da se najčešće razmišlja samo o lošim vestima i da tuđa sreća onog ko je nesrećan može samo da vređa, podsetio je Zoran Milivojević. -Ljudi imaju evolutivnu radoznalost prema lošim vestima, žele da uče iz njih da se ne bi njima nešto ponovilo. Loše vesti prodaju novine, a mediji se takmiče u tome ko će više da šokira i tad nastaje borba za pažnju. U svemu tome običan čovek svoju svakodnevicu boji mračnim pričama i lošim prognozama što svakako ostavlja trag.
Mirjana Bobić Mojsilović je dodala da je savremena kultura indikovala mržnju prema dobrim vestima i da na društvenim  mrežama postoji mnogo ljudi koji će omalovažavati svačiji uspeh.
-To se zove nepodnošenje tuđe sreće. Danas tuđa sreća neke ljude vređa, dok je vređanje i unižavanje dobrog čoveka postalo opšte mesto čak i među decom. Sve je više vršnjačkog psihičkog nasilja u školama, povećan je broj samoubistava kod dece. Ništa više nije normalno, rasturena je porodica, promenjen sistem vrednosti i sve to ima veze sa konceptom života kakav vodimo danas.

Porodica i moral u krizi

U zoni preživljavanja ljudi su upućeni jedni na druge jer grupa uvek može mnogo više od onoga što pojedinac može sam da učini. Tu je i zona u kojoj se ljudi emocionalno povezuju, a Zoran Milivojević je podsetio i na činjenicu da oni koji nemaju finansijskih problema ne povezuju više svoju sreću sa materijalnim stvarima i da za njih tad nastupa nova zona uživanja u kojoj se okrećeu sebi znajući da će preživeti i bez drugih. U paketu sa tim dolazi i do novog pogleda na vezivanje, partnerstvo, ljubav, a sve se meri količinom zadovoljstva koje sve to donosi.
Da je porodica u velikoj krizi podvukla je Mirjana Bobić Mojsilović i rekla veliku istinu, da je “porodica rasturena onog trenutka kad su nam uzeli vreme, kad je radno vreme pomereno tako da radni čovek ne može da vidi sunčan dan jer je ceo dan u kancelariji”.
-Članovi  porodice se više ne sreću, ne ručaju zajedno, nemaju zajedničke trenutke za trpezom koja simboliše zajedništvo. Na mnogo načina mediji poručuju “Šta će vam škola, kad i bez nje možete uspeti” jer je ponovo postalo važno da se ćerke dobro udaju, a sinovi  zarade dosta para ili se i oni dobro udaju. Društvo se vraća 100 godina unazad, u vreme kad su roditelji davali mladu ćerku za starijeg čoveka, a danas nije dobra udaja venčati se sa nekim koga voliš, već za nekog ko ima 2-3 stana. Uništen nam je celokupni sistem, nemamo poštovanje prema učiteljici, deci se poručuje da škola nije bitna, baš kao i učitelj. Priča se u stilu “šta ti lekari znaju”, obrazovaje je postalo nebitno i stručnjaci su takođe nebitni. Žene su nesrećne jer im mediji poručuju da ako nemaju seks devet puta dnevno i ako nemaju vezane orgazme, kao i neviđene frajere, u stvari vode bezvredne živote. Onda počnu da smatraju da se unutrašnja praznina može ispuniti silikonima i hijaluronima, a muškarci počnu da žive sa ubeđenjem da moraju biti večno mladi. Svi su u svemu tome nesrećni, jer nikog nisu imali da im objasni da se duševna praznina ne može napuniti ničim materijalnim.

U ordinaciji psihoterapeuta

U psihoterapeutskim ordinacijama je sve više posla i onih koji su došli da potraže pomoć. Zoran Milivojević je rekao da ima tu onih koji znaju šta ih muči, ali i drugih koji nisu baš sigurni šta je njihov problem, ali i napomenuo da su se anksioznost, a sve više i depresija, uvukli u život savremenog čoveka.
-Aksioznost kao trema pred životom je sve prisutnija. Ljudi često nisu spremni da se nose sa situacijom u kojoj se nalaze. Depresivni na primer ne vide budućnost, bezvoljni su, često sa idealizovanim predstavama o svemu, pa i o ljubavi. Neretko preziru sebe jer neće živeti “dostojnim životom” subjektivno definisanim i misle da manje vrede. Jedna od zabluda o ljubavi je da “što je veća ljubomora, veća je i ljubav”, o čemu sam pisao i u knjizi “Formule ljubavi”. Ljubomorni ljudi ne veruju da oni kao takvi zaslužuju da budu voljeni i plaše se da se u životu partnera ne pojavi neko bolji od njih.
Mirjana Bobić Mojsilović je podsetila na neka bolja i moralnija vremena kad najveća vrednost svakog čoveka nije bila u tome šta je po zanimanju, već u tome da li je dobar, moralan čovek.
-Radnik u fabrici se osećao poštovano, jednako kao i profesor univerziteta, a njihova deca su bila apsolutno jednaka i sa jednakim šansama. Bilo je najsramnije pobeđivati po bilo koju cenu, što danas nije slučaj.

Verujemo li u ljubav?

Po rečima popularne književnice ljudi su danas izgubili veru u ljubav.
-Poverovali su u satanističku poruku da je najvažnija patološka ljubav prema sebi. Kako mogu voleti sebe, ako sam usvojila standarde koje su mi servirali mediji? Mi kao da smo pristali na tezu da je bliskost nepotrebna i zamarajuća. Savremeni mediji su ponudili ideal uspešnosti: biti samac, imati apartman u Njujorku, živeti sam, nemati nikakve komplikacije u životu, nemati bliskost, a “Seks i grad” je ponudio koncept koji poručuje da je sve to u redu, da je ljubav nebitna i da ćemo ako imamo zabavu i novac, moći sebi da  obezbedimo dve utopije. Mislim da je to projekat obezboženja čoveka zapadne civilizacije, program odvajanja od Boga. A Bog je ljubav.
Zoran Milivojević je podsetio da su mnogi zaboravili šta ljubav jeste.
-U 19. veku su u knjigama koje su čitali ljudi naučeni da ljubav mora biti nesrećna “jer trpljenje zbog ljubavi pokazuje da je ona velika”. Kasnije je film na sve to dodao “happy end”. Od ljubavi smo počeli da pravimo spektakl i menjamo je  zaljubljenošću. Danas mnogi ne znaju kako da nađu partnera, osim da se zaljube. Očekuju da je ljubav zaljubljenost koja večno traje, što je nemoguće. Mnogi troše 15-20 godina života da bi shvatili u 40-oj šta ljubav jeste- iskren je Milivojević, a Mirjana je imala nešto drugačiji stav na ovu temu.
-Naši roditelji su čitali romane iz 19. veka, ali nisu upadali u tu zamku jer su imali drugačiju kuturološku matricu. Ključ ljubavi nije bila romantična ljubav, već je na prvom mestu bila vrednost koja se zvala porodica. Oni su voleli i poštovali partnera, želeli puno dece, čekali da dobiju stan, da kupe Škodu na kredit, jeli su boraniju kad nisu imali ništa drugo… Tako se živelo u društvu u kojem su nudili jednakost za sve. Naše majke i bake su oslovljavali sa “drugarice”, poštovana je svaka žena, bilo da je domaćica ili profesorka. Brakovi su trajali uglavnom ceo život. Ali, kad je Plejboj postao meinstrim medij Amerike i ponudio ženu i seks kao ključni model zabave, da je savršeno da jedan muškarac ima 7 i 27 plavuša oko sebe, a da je ženi najbolje da se domogne Plejbojove vile, a ne da uči škole, sve se promenilo. Danas nisi niko ako se ne kupaš u šampanjcu, ako nisi u spotu neke zvezde, a u svakom tom spotu se promovišu okultni satanistički simboli, dok na Instagramu čak imate pokrete bogate dece raznih zemalja.

Gde živi ljubav našeg života?

Još uvek mnogi greše prilikom izbora partnera, idealizuju i misle da ako neko ima karakteristike njegove idealne zamišljene partnerke ili partnera, da je našao ljubav svog života, kaže Zoran Milivojević.
-U početku je zaljubljenost lepa, ali vremenom počinjemo da se bolje upoznajemo, uvidimo da je mnogo toga što smo mislili u stvari samo naša projekcija. Jedno je veza, a drugo je brak. Veoma je važno da nam se poklapa koncept življenja. Ima parova koji imaju taj problem. Oni se na primer raspravljaju oko toga ko će da kuva, a ko će ići na pijacu, jer su imali u svojim porodicama različite modele na koje su se ugledali. Oni se vole, ali pokušavaju da drugu osobu uklope u svoj koncept . Takva se veza destabilizuje, iako se vole ne znaju kako da ostanu zajedno. Glavni razlog toj situaciji su previsoka očekivanja od partnera tj. veze. Tad često dolazi i do prevare, odlazaka, zaljubljivanja. Muškarac u krizi srednjih godina ima strah od starosti i kaže sebi “Hoću da živim i uživam u životu” a o tome govori i Mirjanina knjiga “Muška azbuka”. Takve knjige imaju terapijsku funkciju.
Mirjana je dodala i da su tekstovi Zorana Milivojevića između ostalog toliko čitani jer ljudi nemaju s kim da pričaju, izgubljeni su ili su izgubili svoje svetlo u tami.
-Jedino što može da nas spasi je povratak duhovnim vrednostima. Kad bi mene puštali svakog dana na tv, ja bih stalno ponavljala da svaki čovek treba da redefinise svoju ideju uspeha i uspešnosti, kao i da odbaci ono što mu je ponuđeno kao slika i model uspeha. Jedina mera uspeha je da li si srećan kad se ujutro probudiš, a bićeš ako si napravio otklon od novih vrednosti, ako se kao malo dete potrudiš da pronađeš zrno lepote i zrno smisla- rekla je Mirjana Bobić Mojsilović. -Kako biti normalan i voditi mali život? Na twitter-u sam našla prepisku dve devojke: “Muž me je večeras izveo na stepenište ispred zgrade. Sedimo, pijemo koka kolu. Mislim da me muva. Ovog puta je ozbiljno.” E… to je život.  Zaboravile smo sve one male stvari koje mogu da nam najlepše oboje dan. Ako želiš da ti televizor javi s kim da izlaziš, koliko puta da imaš seks, kako da voliš živećeš po tuđoj meri. Sve je naša kreacija, od “Dobar dan komšija”, do kuvanja, pa i cipela koje sam od običnih salonki uz pomoć lastiša, petice iz nacrtne i malo kreativnosti i ulaganja od 100 dinara napravila takvim da su identične onima koje su koštale u Švajcarskoj 1679 evra.
Iz ugla psihoterapeuta Zoran Milivojević je dodao da je dobro naučiti da se nosimo sa problemima, ali i da ne zaboravimo da uživamo.
-Važno je da prihvatimo sebe onakve kakvi smo, a mnogi to ne rade. Treba se okrenuti  onima koji vas prihvataju, tražiti ljubav i svoju sreću, ne odustajati i uživati.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

Kultnu knjigu Zorana Milivojevića “Formule ljubavi” kao i roman Mirjane Bobić Mojsilović “Muška azbuka” možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
Cena knjige Formule ljubavi 1265 din +ptt troškovi
Cena knjige Muška azbuka 799 din +ptt troškovi





© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Jezik naše duše Prošlo je dvanaest godina od kada sam…