BG online

Intervjui

Za zaljubljivanje i porodicu je potrebno vreme, a danas ga niko nema

Nikad nismo bili usamljeniji

Njegov put u muzici i životu je bio drugačiji. Prve svoje albume objavio je tokom devedesetih i dugo bio u prvoj postavi najboljih muzičara na pop dens sceni Srbije. Kad je odlučio da se povuče u neke mirnije vode počeo je da nastupa u klubovima gde je već 20 godina jedan od najtraženjih pevača. Nedavno je Oliver Stoiljković snimio novu pesmu i spot “Čuvam te”. I dalje peva o ljubavi i živi na istoj adresi,  mada više nema romantičan pogled na neke stvari, a i sam je svedok jednog vremena u kojem se toliko toga promenilo u odnosu na neka prošla vremena.
-Ja sam i dalje pop muzičar, a pesme koje pevam u klubovima nemaju veze sa mojim autorskim radom. Ja nikad nisam otišao iz muzike, a moja nova balada kaže “Čuvam te u slikama bez rama, tražim te u pesmama iz prošlih dana”- priča Oliver Stoiljković. -Svi su govorili da je muzika devedesetih u stvari muzika lakih nota, ali ja ne vidim da se današnja aktuelna muzika mnogo razlikuje od svega toga. U klubovima se i dalje sluša zabavna muzika, ali i stari hitovi narodne muzike. Oduvek sam kompozitor i tekstopisac svojih pesama i sve sam ih pisao srcem i dušom, ali danas, ako želiš da ti pesma bude hit preporuka je da u tekst ubaciš kafanu, vino, viski, votku, devojku na stolu, da si pun keša koji razbacuješ… Ako obratite pažnju na trendove tokom poslednjih nekoliko godina u pesmama su i dva pištolja, Kavali, Ferari, tekstovi su brendirani i to je tužno- konstatuje Oliver.
Dok on peva i piše o ljubavi, neki novi klinci izgleda žele neke drugačije poruke u omiljenim pesmama.
-Postali smo instant nacija, sve se radi s nogu. Tu su instant upoznavanje, instant muzika, a ako te muzika ne dotakne tokom prvih 15 sekundi postaje ti dosadna jer se očekuje da te već prva reč kupi i zavede. Kriza autorstva je velika, mnogo je obrada, a manjak dobrih kompozitora- priča Oliver.

Suze na nastupu

Za Olivera Stoiljkovića i njegov bend kažu da gde god da nastupaju, tu je zabava garantovana. Tokom proteklih dvadeset godina bilo je mnogo lepih, ali i nekih veoma teških trenutaka kada je trebalo da ostane profesionalac, a nije bilo lako.
-Pevao sam dok mi je majka ležala priključena na aparate. U jednom trenutku sam imao na mobilnom telefonu nekoliko propuštenih poziva. Javili su mi da je mnogo loše i da je pitanje da li će da preživi. Pitao sam šefa benda da li mogu da idem ranije sa svirke, ali mi je rekao da pokušam da ostanem još sat vremena. Poslušao sam ga jer sam znao da svojim odlaskom ne mogu ništa da promenim. Dok sam pevao peškirom sam brisao suze…
Pored teških trenutaka bilo je i mnogo romantičnih poput kada da je mnogo devojaka upravo na njegovim nastupima reklo “da” svom izabraniku.
-Zahvalan sam na tome što sam imao oduvek imao dobar kontakt sa publikom. Za sve ove godine sam se nagledao svega i svačega, od tuča u klubovima gde se biju dvojica, trojica ali i dvadesetorica. Čak sam u nekim takvim situacijama morao da nastavim da pevam dok oni padaju oko mene.

Prvo selfi, a tek onda piće

Nekad se uveče izlazilo i odlazilo u klub da bi se dobro proveli, ali danas su povodi za izlaske i motivi onih koji zalaze u klubove malo drugačiji, kaže Oliver.
– Čini mi se da danas u klubove izlaze ljudi po inerciji i da bi bili viđeni. Najčešće ne dolaze u paru, već stigne šest devojaka, a odvojeno nekoliko muškaraca. Oni piju piće i pričaju svoje priče, a devojke prvo vade svoje mobilne telefone, prave 25 slika, pa biraju koja je najbolje ispala. Nedavno sam video devojku koje je sa dva mobilna telefona istovremeno pravila selfije. To traje pola sata i tek onda se naručuje piće. Danas je teže podići ljude na noge nego nekad kad im je jedini motiv izlaska bio dobar provod.

A gde je ljubav?

Kad je reč o privatnom životu, Oliver kaže da je i dalje “momak”, da mu se dugo nije desila velika ljubav i da je možda malo zakasnio za ženidbu.
-Uz decu moje sestre sam dobio dva sina, Nikolu i Nebojšu koje obožavam. Ne znam da li su se žene promenile… Moguće je, jer svi se menjamo. Što smo stariji sve smo zahtevniji, pa i kad je ljubav u pitanju. Svi sve hoće na brzinu, a za porodicu i zaljubljivanje treba vreme. Ljudi se više i ne upoznaju, a nekad je bilo normalno da izađeš u grad, ostaviš devojci broj telefona, da se poljubite, izađete, šetate. Danas, ako se nešto sinoć i desilo između dvoje ljudi, sutradan se više niko ničeg ne seća. Tužno je što su prave emocije ostale u filmovima i u knjigama, dok u realnosti toga nema mnogo. Društvene mreže su nas otuđile i nikad nismo bili usamljeniji.
I dok iskreno brine za nove generacije, Oliver se priseća svog detinjstva koje je bilo mnogo zdravije.
-Ja sam kao klinac imao društvo sa kojim sam išao na basket, u izlaske, sa kojim sam svirao gitaru, igrao igrice, a deca danas imaju jednog do dva druga, ne druže se, prazni su košarkaški i fudbalski tereni, nedeljom se ispred zgrade ne čuje ništa, osim par žena koje guraju kolica, a nekad je sve bilo ispunjeno dečijom grajom. Sportom se bave samo na silu, a mi smo napolje išli jer smo to voleli. Ekrani svih vrsta su pošast ovog vremena.

Branka Gajić

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Novom “Spring 2019” kolekcijom Dragana Ognjenović ne odustaje od svog…
error: