Intervjui

Porođaj kao duhovno iskustvo

- BGonline

Objavljeno 15/03/2018

Emocije su jezik i zov duše

Trudnoća može biti inspiracija i povod za lični razvoj, a ova faza života ako se pravilno proživi, može postati i neponovljivo duhovno iskustvo- kaže Nada Bučević, edukacijski savetnik, koautor i voditelj radionica za decu i roditelje “Safari duha“, autor knjiga koje se bave ličnim razvojem i vaspitanjem najmlađih. Nedavno je objavila knjigu “Svjesno majčinstvo” za koju je inspiraciju imala u sopstvenom životu, u svoje dve trudnoće i činjenici da unutrašnji svet čoveka kreira ono što mu se u spoljašnjem svetu događa.
Pre šest meseci Nada Bučević je donela na svet svoju drugu devojčicu i nedugo zatim stavila tačku na rukopis koji čini knjigu “Svjesno majčinstvo”. Nakon drugog porođaja kaže da je stekla novo poštovanje prema ženama, ali i novo samopouzdanje. Još pre šest godina, u svojoj prvoj trudnoći poželela je da napiše knjigu o svemu onome što je i sama želela da zna o trudnoći i prvim danima majčinstva, da u nju pretoči stvarno iskustvo žene.
-To je knjiga koja ne hrani ženine strahove. Mnogo propuštaju sve one žene koje provedu devet meseci u strahu, a ne u blaženstvu. Svesno majčinstvo znači spoznaju iskustva koje prolazimo, u ovom slučaju majčinstva i izbore koji nam služe u smeru iskustva kakvo želimo. „Nesvest“ bi u tom smislu bila bila gubitak kontrole nad situacijom i svako iskustvo koje nam ne služi, kako nama tako i našem detetu- kaže Nada Bučević za BGonline.
Kako se izboriti sa strahovima i negativnim mislima tokom trudnoće?
-Ovaj odgovor je najveći razlog pisanja knjige “Svjesno majčinstvo”, jer upravo to bude mnogim ženama najveća prepreka uživanju u trudnoći i ishoda kakvog žele. Baš kao i u svim drugim sferama života, najprije je potrebno spoznati šta su strahovi, odakle dolaze, kako ih kontrolisati i kako ih transformisati. U pitanju je ozbiljan rad u kojem ako mu se posvetite rezultati dolaze vrlo brzo. Tako i shvatimo da su u pitanju ispravne metode ličnog samorazvoja. U knjizi na tu temu pominjem meditaciju, afirmacije, vizualizaciju i važnost partnerskog odnosa. Edukacija o kojoj danas postoji bezbroj stručnih i naučnih radova na temu snage uma, vere i kreiranja realnosti kakvu želimo, uveliko služi u navedenim spoznajama i prevazilaženju strahova.
Koja afirmacija vam je bila omiljena tokom trudnoće?
-Bile su to dve afirmacije: „U sadašnjem trenutku sve je u savršenom redu“ i druga koju sam izgovarala na engleskom jeziku „Universe has my back“.
Šta je istinska uloga emocija?
-Da nas upozore na misli koje imamo. Emocija je manifestacija misli. Dobar osećaj govori nam da imamo pozitivne misli, one koje nam služe. Negativan osećaj govori nam da imamo misli koje nam ne služe i pozivaju nas na promenu. Ovakav pogled na emocije služi nam tokom trudnoće. Naravno, ukoliko imamo samokontrolu praćenja emocija i svest o njima. To ne znači da je svaka negativna emocija sama po sebi nepotrebna. Ponovo ta ista svest o njima može nam služiti u smeru odgovora zašto se tako osećamo, koje izbore smo činili da bismo se tako osećali i šta je potrebno uraditi da se tako ne osećamo.Jednom rečenicom možemo reći da su emocije jezik i zov duše.
Zbog čega se nezahvalni ljudi osećaju loše?
-Jer zaboravljaju sve što imaju, a za šta neko drugi tek moli. Nije li zapravo potpuno pravedno da se osećaju loše? To je kao da vređaju sve one koji tek žele sve ono što njima nije dovoljno, a što dokazuju sopstvenom nezahvalnošću, samo što ta uvreda ne dopire do drugih, već postaje njihov teg. Drugi je razlog što tvrde da su im važne istinske životne vrednosti poput na primer zdravlja, a već istog dana svojim raspoloženjem dokazuju da im je važnije nešto drugo. Ne žive ono što tvrde da su im prioriteti. Zna se zbog kakvih se vrednosti čovek oseća dobro.Zahvalnost je jedna od njih.
Šta sve ljudima donosi život u sadašnjem trenutku?
-Donosi ono najvrednije. život u svoj njegovoj lepoti i punoći. Nije li divno nikad ne reći: “Prebrzo mi je život proleteo?”. Ova izjava se ne događa onima koji žive u sadašnjem trenutku. Upravo suprotno, oni imaju osećaj da žive par vekova i to ako zaista postoji sve što donosi svest sadašnjeg trenutka-žive u miru i uživanju.
U knjizi kažete “sve ono što vas plaši, zbog čega se brinete ili strepite zamislite kao da se dogodilo juče i da je sve prošlo u savršenom redu…” Šta je ono čega se svaka trudnica nasluša, a ne bi trebalo da čuje?
-Saveta koje ni ne traži, tuđih iskustava kao da će njena biti ista, generalizacije, loših iskustava majki o porođaju ili prvim danima majčinstva, dok je ona tek trudna. Uvek me začudi kako je tako nedovoljan senzibilitet žena jednih prema drugima. I ovo je bio razlog pisanja knjige. Želela sam da žene čuju sve ono što žele čuti. I još važnije što treba da čuju.
Kako izgleda porođaj uz slušanje meditacija što ste i sami lično doživeli?
-Kao da vas Bog drži za ruku i vodi… Ovo je moje iskustvo porođaja uz meditaciju, pa ću i pojasniti. Meditacija je stanje bez misli ili uz analitičku meditaciju, izbor onih misli koje vam služe. Uz praćenje daha koji utišava um, meditativne poruke koje sam slušala i veru koja me tog trenutka preuzela, ništa drugo nije ni moglo postojati u tim trenucima osim Kreatora samog života i mene kao dela Njega, spojeni u rađanju novog života.
Na koji način i u kom smislu je rađanje novog života duhovno iskustvo?
-Ja ne mogu zamisliti veće čudo Kreacije, Boga i Života. Nikako da shvatim kako to tako uzimamo zdravo za gotovo, a radi se o najvećoj čaroliji stvaranja. O samom čudu života. Novog života… Kad ga posmatramo na taj način i svesni smo čarolije tog iskustva, ono se zaista može jedino opisati kao duhovno iskustvo. Ono kojem nedostaju reči za opis. Više liči na ples duše, slavlje samog postojanja.
Koja je razlika u rađanju deteta u 34. i 40. godini i kad mislite da je žena spremna da postane majka?
-U tom periodu nema razlike, kao naprimer u 24. i 34. godini, što će posvedočiti mnoge žene s takvim iskustvom. Iskustvo kao i uvek u životu i ovde ima važnu ulogu. U knjizi upoređujem to s putovanjem na nepoznatu destinaciju na koje krećete prvi put. Ako krenemo ponovno, mnogo toga nam je poznato i opušteniji smo, zar ne? Zbog ovog možda čak i uživamo više drugi put, ali i uzbuđenje prvog putovanja ima svojih prednosti. A kad je žena spremna da postane majka? Nikad i uvek. To je sjajan paradoks žene. Učimo putem, a znamo da smo rođene za to.
Da bismo postigli mir potrebno je da nađemo uzrok nemira, rekli ste u knjizi “Svjesno majčinstvo”. Da li su odgovornost i nesigurnost ponekad uzroci nemira?
-Ako im je izvor strah apslutno jesu. Odgovornost možemo osećati i bez straha.Tad ono nije uzrok nemira. Isto važi i za nesigurnost. Nije isto misliti „Nesigurna sam jer se s nečim srećem prvi put, ali ako su mogle hiljade žena pre mene, moći ću i ja…i „nesigurna sam, jer ja sigurno neću biti dobra u tome.“ To je velika razlika. Dakle, uvek je strah izvor nemira. Sve drugo tek je posledica straha. I da, tad je potrebno pronaći uzroke straha ili kako ga nazivate nemira. Često dođemo do toga da kad se suočimo s nekim strahom i ne bude tako strašno kako smo zamišljali ili se plašili. Velika promena se dogodi kad shvatimo da je strah sam sebi svrha i da nas je u stvari strah jedino straha. Zašto se strah ponavlja i samo menja teme? Jer ga nismo razotkrili za ono što on najčešće jeste – iracionalna iluzija uma. Ali vrlo opasna iluzija, s obzirom na moć materijalizacije uma.
Neke žene ne kriju da ih plaši pitanje “da li će voleti drugo dete kao prvo”, ali vi podsećate na to da se roditeljska ljubav ne deli već množi i da ljubav ženu čini majkom?
-Mnoge se zapitaju da li će isto voleti drugo dijete, jer osećaju da prvo dete ima celo njihovo srce. I onda se dogodi najveća čarolija ljubavi. Umnoži se, srce kao da naraste za celu jednu veličinu, more ljubavi pokaže sve svoje potoke kojima se opet spaja u isti izvor- slap majčinstva.Tek nakon drugog deteta shvatila sam koliko su blagoslovene majke s više dece. One otkriju dubine i širine ljubavi o kojima mnogi mogu tek maštati.