Kako da (ne)upropastite sopstveni biznis?
“Ljudi koji imaju sopstveni posao su opsednuti idejama, poistovećuju se sa svojom firmom, imaju narušeno zdravlje, skloni su depresiji…”
Od tinejdžerskih dana čita self help literaturu, knjige o biznisu i duhovnosti, a sada je i sama popularni autor naslova koji motivišu i pokreću kao što je i njena najnovija knjiga “Najjači si kad si svoj”. Krstina Ercegović je magistar ekonomije, veoma uspešna preduzetnica, edukator i NLP majstor koji se neprekidno edukuje i radi na sebi. Ona kaže da je preduzetništvo način života,da posao može da raste do one tačke do koje rastemo i mi, ali i da ni o čijoj vrednosti ne govori njegovo stanje na bankovnom računu. Na promociji knjige “Najjači si kad si svoj” u Beogradu Kristina je imala podršku svojih prijatelja i kolega Ivana Minića, Lidije Rosati, Dragane Nerandžić, Midraga Jakovljevića i Gaie Montelatici. Uvek iskrena i nasmejana, Krsitina je tom prilikom pričala o svojim usponima i padovima u biznisu, tome kako je nekad imala toliko novca da nije morala da radi narednih 10 godina, ali i danima kad nije imala čime da plati putarinu, o depresivcima kojih je sve više među preduzetnicima, hrabrim koracima koje vredi napraviti i svim onim tajnama preduzetništva koje je otkrila čitaocima svoje knjige.
-Naš put do uspeha mora odgovarati onome ko smo mi, jer je važan proces i put, a ne samo cilj, kao i to ko postajemo/ostajemo na tom putu. To je ono što sam odavno shvatila jer mi stalno stižu razne ponude za saradnju koje godinama odbijam budući da odluke uvek donosim vođena emocijama i intuicijom i najčešće u svim tim saradnjama ne vidim sebe. Vremenom sam naučila da naš posao može da raste do nivoa do kog mi rastemo. I ako želimo menjati nešto u svom biznisu moramo prvo da menjamo sebe. Do naslova ove knjige sam došla gledajući crtani film sa mojim sinom Lukom, serijal Kung Fu Panda. U trećem delu Pandin učitelj mu na njegov pokušaj da bude kao ptica, majmun, zmija kaže da prestane i da tako neće da pobedi protivnika nego baš treba da ostane svoj, tako debeo, nespretan, takav kakav jeste. I kao takav je uvek i pobeđivao. Dakle, učitelj mu kaže “Najjači si kad si svoj”- priča Kristina za BGonline.
Ova knjiga je rezultat Kristininog najpopularnijeg programa „Bildanje biznisa“ u kojem uvek u radu s klijentima kreće od pitanja “ko smo mi, koje su naše vrednosti, šta je nama važno, zašto radimo to što radimo, šta nas to čini onakvima kakvi jesmo, u čemu smo dobri, šta volimo da radimo”…
-Svi tražimo neki tajni sastojak uspeha, ali je istina da smo MI taj tajni sastojak. Tako je u preduzetništvu, tako je u životu.
Ono što uspešni preduzetnici po Kristininim rečima uglavnom nastoje da prikriju je “druga strana medalje”, a to je između ostalog i činjenica da se radi od jutra do sutra, da sloboda o kojoj maštaju dolazi mnogo kasnije i to ako na vreme nauče da rade NA, a ne samo U biznisu.
-Ako se ta lekcija ne savlada preti nam burnout- upozorava Kristina. -Nije dovoljno samo krenuti i raditi ono što voliš, već su potrebna ozbiljna poslovna znanja. O tome sam pisala u ovoj knjizi u posebnom poglavlju koje sam nazvala “Tamna strana preduzetništva”. Jedna od posledica su i propale privatne veze jer nije lako živeti s preduzetnicima koji su opsednuti idejama, poistovećuju se sa svojom firmom, imaju narušeno zdravlje, skloni su depresiji… Sve nas to čeka i tu je. To su teme o kojima se ne govori. Jer nas je malo. I još je ceo region u nekom fazonu podsticanja preduzetništva po svaku cenu. A nije to za svakoga. Isto tako guramo mlade, a istraživanja su pokazala da su najuspešniji oni koji krenu u preduzetništvo sa oko 39 godina. Skriva se i da malo nas uspe u tome, nakon pet godina ostane samo 20% onih koji su krenuli itd…
U sopstveni biznis može da zakorači jaka, proaktivna osoba koja ne kuka i spremna je da se uhvati u koštac s problemima, a Kritina dodaje “Problema kojih će itekako biti”.
-Samo 3 do 5 posto ljudi su rođeni preduzetnici, a ostali su to postali iz nužde. Kao i u svemu, treba nam talenat ali on je 1%. Sve ostalo je mnogo rada i truda, tako da se sve da naučiti. Karakterno to treba da bude jaka i fleksibilna ličnost jer na putu će biti mnogo problema i treba ih samo hteti i onda znati transformisati. A najvažnije od svega je odnos sa sobom na tom putu. Važno je ono što sebi govorimo i kako sebe tretiramo, da li kao da smo sebi majka ili maćeha. Preduzetništvo je za one koji se ne žale i ne kukaju nego nešto preduzimaju. Oni ne stoje i ne čekaju da im neko drugi nešto da.
Poseban prostor u svojoj knjizi “Najjači si kad si svoj” Kristina je posvetila balansu i tome može li se biti podjednako uspešan i privatno i u poslovnom životu.
-Balans je mit, on ne postoji i o tome govorim u knjizi. Harmonija je ono što je bitno, a to znači da mi sebi napravimo promer koliko procenata posvećujemo određenim delovima svoga života. Taj procenat je samo naš, onakav kakav nas čini srećnima i menja se u vremenu. Npr.kad rodimo dete naravno da ono traži celu našu pažnju, ali isto tako kad rađamo biznis i on traži gotovo celo naše vreme. Mi moramo s tim procentom biti ok. Ne treba živeti po tuđim pravilima. Naš život. Naš biznis. Naša pravila.
Kristina je u knjizi citirala čuvenog Tonija Robinsa koji kaže da je uspeh bez osećaja unutrašnje ispunjenosti kompletan neuspeh.
-Ako jurimo samo za materijalnim, ostaje nam unutrašnja praznina i ostanemo sami, često i izgoreni i bolesni. Pa, jesmo svi zajedno ove godine videli nekoliko uspešnih i poznatih u svetu koji su se ubili, a imali su sve? Jako je važno biti hrabar ne samo u preduzetništvu nego i u životu ako se setimo definicije hrabrosti, a to je da uprkos strahu delujemo, a ne da se ne plašimo. Podelila sam u knjizi sve svoje najvažnije greške i lekcije svojih mnogih klijenata vrlo otvoreno i bez zadrške, naravno uz garantovanu anonimnost. Tu su i neki od mojih najčitanijih blogova i rezultata raznih istraživanja. Tu su i vežbe koje menjaju živote, a pojasnila sam i moje pravilo “manje je više”.
Kristina Ercegović ističe da je veoma važno i lekovito reći nekim ljudima NE, a sebi DA, baš kao što je važno reći NE svemu što nas ne usrećuje, što nam ne donosi novac u biznisu ili ljudima koji iscrpljuju jer život je prekratak i žalićemo na samrti što nismo živeli po svom. Ona u knjizi kaže i da ne treba težiti bogatstvu već finansijskoj slobodi.
-Finansijska sloboda po defniciji kaže da pasivni prihodi pokrivaju troškove našeg željenog načina života, npr. želimo 3 000 evra mesečno za život kakav želimo da živimo, onda treba da postavimo biznis sa nekoliko izvora pasivnih prihoda koji će nam doneti 3 000 evra. Pasivni prihodi su oni od kojih kad jednom nešto uradite novac uvek ponovo dolazi (npr. knjiga, licence, najam nekretnine, dobit od ulaganja u deonice, tuđe preduzeće). Finansijska sloboda znači da NE MORAMO raditi, ali naravno da želimo, jer smisleni rad je ono što nas ispunjava. Nije poenta podstaći lenjost, ali jedno je kad moramo, a drugo kad želimo da radimo.
Ono na šta Kristina uvek podseća je da smisao preduzetništva nije da se izvuku iz svega veća kuća, bolja kola i mlađa ljubavnica- ljubavnik već je najlepše od svega kad svoje talente upakujemo u proizvode i usluge i ponudimo ih tržištu na takav način da možemo da živimo od toga.
-Kad naš rad ima smisao, kad znamo zašto nešto radimo, kad doprinosimo a ne dokazujemo se, kad sarađujemo a ne takmičimo se, kad zajedno nešto stvaramo, činimo svet lepšim mesto odnosno poslovnim rečnikom dodajemo vrednosti i rešavamo probleme što je svrha biznisa. Iako je moja lična prva vrednost sloboda, ima nešto još lepše, a to je osećaj unutrašnje ispunjenosti koji dolazi od toga da imamo svoje ZAŠTO da radimo ono što smo mi i da na taj način doprinosimo. Svi želimo da se osećamo korisno, budemo deo nečeg većeg i višeg. Potrebni su nam priznanje i pohvala, ona unutrašnja, a tako je dobijamo. Svako ima svoju definiciju uspeha. Na vrhu nema gužve. Retki su ljudi spremni platiti cenu uspeha i moram da priznam mnogo puta ona zna da bude previsoka. Narušeni privatni odnosi i zdravlje. Osećaj izolovanosti i depresije od kojih mnogi pate. Svi vide onaj glamurozni deo, a niko ne vidi mnoga višegodišnja odricanja i mnoge aktivnosti bez glamura. Kao kad useliš u novu kancelariju. Svi kažu “Jao što je lepo ovde…” a niko ne vidi šta je sve bilo pre, muke s majstorima, čišćenje, sklapanje nameštaja, neprospavane noći, kako to sve platiti”.
Preporuka nekih recenzenata je da Kristinine citate knjige preduzetnici stave na zid svojih kancelarija. Ima i ona svoje omiljene motivatore čijih se mudrih misli podseća svakog dana.
-Neki od njih su: Život je prekratak da živimo po tuđim pravilima, Slušaj sebe. U svetu u kojem možeš biti bilo tko, budi Ti, budi svoj. Reci hvala. Svako ima svoju sliku sveta. Podrazumevanje jednako nerazumevanje. Sada u mojoj spavaćoj sobi imam natpis na zidu: Najbolje stvari u životu nisu stvari.
Podnaslov knjige “Najjači si kad si svoj” je “Ljudska strana biznisa”
-Ja uvek naglašavam da treba uvek biti čovek. Šta to konkretno znači? Pa evo plati prijatelju uslugu od koje čovek živi, ne žickaj da ti radi džabe, ne spuštaj ljudima cene, ceni i poštuj tuđi rad, plati pošteno svima sve na vreme, pregovaraj win-win na dugi rok da svima bude dobro, a ne samo tebi na kratak rok, gledaj sve oko sebe, celinu, jer svi svi smo povezani… održi obećanje, dođi na sastanak na vreme, poštuj druge ljude i njihovo vreme, budi ljubazan uvek… Zapravo, uvek se vraćamo na osnove. Sve je u životu i biznisu jednostavno nije lako, ali je jednostavno. A ako nije treba pojednostaviti.
Branka Gajić
Foto: Časlav Vukojičić
