fbpx

BG online

Intervjui

Higijena života kao prevencija mentalnih bolesti

Depresija je velika patnja

Ako ste tužni i neraspoloženi, to ne znači i da ste depresivni, ali ukoliko se tako osećate duže vreme i ovo stanje se odražava na kvalitet vašeg života i svakodnevno funkcionisanje, važno je da obavite razgovor sa stručnim licem.
Specijalista psihijatrije dr Snežana Japalak, zaposlena u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević, kaže da se broj depresivnih ljudi povećava u periodu velikih kriza i kad su izloženi pritisku na koji ne mogu da odgovore.
-Na ličnom nivou se ovo stanje češće javlja kad imamo probleme sa kojima ne možemo da se nosimo. Da bi se konstatovala depresivnost potrebno je da se simptomatologija razvija tokom dve nedelje. U ovim situacijama ljudi se često prvo jave lekaru opšte prakse ili o tome kako se osećaju razgovaraju sa prijateljima ili psiholozima, a tek nakon toga se jave psihijatru što je najčešće zbog stigmatizacije. U Centar za mentalno zdravlje koji se nalazi u zgradi Beograđanka svako može da se javi bez uputa i neće biti registrovan u sistemu da je bio na pregledu kod psihijatra. Na ovakvom pregledu je važno biti otvoren i objasniti kako se osećate.

Lekovi i zavisnost

Anksiolitici benzodiazepinske grupe poput, bensedina, lorazepama, ksalola su po rečima dr Japalak najčešće zloupotrebljavani lekovi od strane onih koji ih piju bez konsultacije sa lekarom.
-Benzodiazepini su lekovi koji izazivaju zavisnost nakon kratkog vremena uzimanja, dok antidepresivi, pogotovo ad novije generacije nakon 6 do 9 meseci lečenja depresije donose dobre rezultate, a pri tom ne stvaraju zavisnost. Ukoliko se nakon tog perioda ne postigne terapijski cilj potrebno je revidirati situaciju i proveriti zašto je terapijski odgovor neadekvatan.

Koliko traje depresija?

Depresivna epizoda može biti izolovani događaj, ali ponovljena depresija sa više depresivnih epizoda može i da se vrati, kaže dr Japalak.
-Svi imamo resurse kojima se nosimo sa životnim tegobama. Naš unutrašnji kapacitet određuje da li ćemo razviti sliku depresivnosti ili biti samo pod stresom i živeti bez lekova sasvim normalno. Svako ima svoj način na koji pokazuje raspoloženje a to zavisi najviše od ličnosti čoveka. Postoje depresivne osobe koje drugima deluju bezvoljno, ali i one koje dugo prikrivaju simptome, naizgled funkcionišući normalno, skrivajući svoju depresivnost. Kod njih se gledajući spolja sve teže primećuje, pa se tako dešavalo da neko pokuša suicid i ostavi u šoku najbliže jer je osoba pre toga izgledala sasvim normalno, radila, živela i ponašala se. Povlačenje, gubljenje volje, energije i motivacije prati i utišavanje svakodnevnih životnih aktivnosti, sve do stanja duboke tuge koja je onesposobljavajuća i preplavljujuća. Bitno je razlikovati stresogenu situaciju koja je izazvala anksioznost i tugu koju je izazvao zdrav odgovor na aktuelnu situaciju od onog što je produženo stanje što ispunjava kriterijume da bude blaži, srednji ili teži depresivni poremećaj u koji se uključuju savetovanje, podrška, psihoterapija, farmakoterapija ili čak hospitalizacija- napominje dr Japalak.

Prevencija mentalnog zdravlja

O važnosti prevencije mentalnog zdravlja, čini se da se nedovoljno priča.
-Još u detinjstvu su nas učili da je u zdravom telu zdrav duh. Veoma je važno imati zdravo telo i ono što činimo za njega istovremeno je činjenje i našem mentalnom zdravlju. Zdrava i redovna ishrana, dovoljno sna, vode, minerala i fizičke aktivnosti koja je poznata kao anksiolitik, kao i svakodnevna higijena našeg života luče supstance koje povećavaju raspoloženje. Svakodnevna higijena našeg života zajedno sa aktivnostima koji nas čine zadovoljnim doprineće tome da se bolje osećamo. Kad imamo problem treba da ga podelimo, a kad shvatimo da ne možemo sami, treba potražiti pomoć, bilo da je to od strane kolega ili nekog drugog. Važno je imati podršku u svemu tome. Nije sramota biti bolestan. Kad smo bolesni potrebna nam je pomoć. Psihoza je bolest koja je najteža za okolinu, dok je depresivnost najteža za pacijenta jer je prate velika patnja i unutrašnja golgota. Tim ljudima je mnogo teško. Podela tereta sa nekim i podrška su jako važni zarad preveniranja teških stanja, eventualno suicidalnih razmišljanja, nekad čak i pokušaja suicida.

Podrška porodice je važna

Depresivnoj osobi porodica bi trebalo da bude veliki oslonac i razume šta joj se dešava.
-Živimo na podneblju koje je kulturološki naklonjeno povišenoj energiji, dok npr. ljudi koji žive u Švedskoj i Norveškoj na depresiju gledaju drugačije. Ovde često možemo čuti pitanja poput „Kako možeš biti depresivan“ ili konstatacije „Slab si, ne želiš da se pokreneš“. Mnogi nemaju razumevanje i svest o tome da je reč o bolesti. Ljudi koji imaju manjak volje i motivacije, a pri tom su u takvom okruženju, izloženi su dodatnom problemu. U sklopu depresivnih stanja imaju i osećaj krivice za nešto što jesu ili nisu uradili, a dodatno ih pritiska i krivica zbog toga što se tako osećaju. Usvajaju kritike od strane okoline i osećaju se dodatno loše i neadekvatno- zaključuje dr Japalak.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

Centar za mentalno zdravlje Beograd: 0113612467 i 0648652520

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Samo dela ljubavi ostaju U knjizi "Agape antologija 5" nalazi…
error: