Šta se dešava kad beba stigne u porodicu?
Istraživanja pokazuju da je jedan od troje roditelja pod stresom u fazi života kad se rodi prvo dete, jer se u porodici često javlja visok nivo roditeljskog stresa.
Nisam u potpunosti bila spremna, ali sad ne mogu da zamislim život bez dece (Ana Radonjić)
Ana Radonjić (Zoe Kida, pevačica benda Zemlja gruva) je pre tri godine postala mama, a nešto više od godinu dana kasnije dobila je i drugu ćerku, pa tako sada uživa u društvu svojih devojčica i govori o tome koliko joj je roditeljstvo promenilo život.
Foto: privatna arhiva
-Od početka sam imala veliku pomoć mame i svekrve i istina je da preko noći ne možete da u potpunosti uđete u sve što roditeljstvo donosi. Zaljubljena sam u majčinstvo. Obožavala sam svaki trenutak trudnoće, imala sam lepo iskustvo na porođaju, a nekad sam se, priznajem, plašila majčinstva i to odlagala koliko sam mogla. Prvo dete sam rodila u 36. godini, drugo u 37. Odlagala sam majčinstvo zbog straha od odgovornosti, straha da će moj život stati iako sam znala da ću se na kraju ostvariti u toj ulozi. Moj zaključak je da žena nikad nije spremna za to, jednostavno se treba upustiti, skočiti u hladnu vodu i plivati. To je naprirodnija stvar na svetu i svaka žena je rođena za ovu ulogu. Iz ove perspektive, mnogo mi je žao što sam se bespotrebno opterećivala i mislila da ne mogu da odgovorim na ovaj zadatak. Evo me 3 godine kasnije, sada ne mogu da zamislim svoj život bez dece. Sve je leglo bez drama i depresija i što je najvažnije, svaki trenutak njihovog odrastanja mi ostaje u predivnom sećanju.
Četiri godine ste bili u braku bez dece. Šta je roditeljstvo promenilo u vašoj porodici ?
-Suprug je bio spremniji od mene, on je bio spreman da postane tata čim smo počeli da se zabavljamo. Uloga mame i tate je potpuno drugačija, pogotovo na samom početku. Majka i dete su povezani i dalje nevidljivom pupčanom vrpcom. To je magija odnosa majke i deteta i ljubavi koja se rađa od samog početka. U svemu tome muškarci nastavljaju svoj život tamo gde su stali, kod njih se ljubav prema detetu polako razvija, dok žena doživljava tektonske promene. Ja sam znala da će to biti moja obaveza mnogo više nego tatina, na to sam se pripremila, zbog toga sam toliko i oklevala, ali zato nisam imala traumatično iskustvo, što se kaže, dobro sam aterirala. Moj muž i ja smo se podelili od početka, pa sam tako ja bila ta koja bdi celu noć, a on je bio tu da uskače. Pomoć baka je nezamenljiva i hvala im do neba. Ne znam, kako bi to izgledalo bez njih. Svaka čast ženama koje same odgajaju decu. One su heroji. Pored uloge majke, žena je okupirana bazičnim obavezama oko kuće i to je nešto što se podrazumeva: skuvano, čisto, opeglano, sređeno, plus vreme posvećeno deci, vreme za sebe, za društveni život. Izazov je odgovoriti na sve ove zadatke, a sa tim se suočava svaka mama. Suština je u veoma dobroj organizaciji i podeli obaveza. Peđa i ja smo našu priču počeli na zdravim osnovama, pa dolazak jednog i drugog deteta nije mogao da nas poljulja. Prvih mesec dana nakon prvog porođaja je bilo “kritično” jer se tad hormoni umešaju, tada smo krhke i najranjivije. Bilo je trenutaka kada sam želela da budem potpuno sama i da me svi ostave na miru. Istovremeno, to je vreme kada zavisiš od ljudi i njihove pomoći koja ti znači više od svega. Jedan sat spavanja je vredniji od novca. Vreme je čarobna reč i i kada uđeš u rutinu sve polako dođe na svoje mesto. Strpljen spašen. Suština je u komunikaciji i razumevanju, kvalitetnom snu, povezanosti sa spoljašnjim svetom. Iako još uvek nemamo uslove da izlazimo zajedno bez dece, imamo aktivni društveni život, imamo hobije, izlazimo, a u svemu tome je važna međusobna podrška.
Šta je najvažnije za partnerski odnos?
-Razumevanje, tolerancija, slobodno vreme, naspavanost, vreme za prijatelje, komunikacija, poštovanje, to su činioci uspešnog braka. Muškarci treba da prihvate svoju novu ulogu i od početka preuzimaju svoje obaveze oko deteta da se ne bi osećali izopšteno i zapostavljeno. Uvek me zanimalo kako to oni mogu da se osećaju zapostavljeno ako su roditelji te iste dece? Imam sreću da pored sebe imam muškarca koji je sa obe noge na zemlji, koji mi pomaže, koji je posvećen tata. Ženama sa malom decom i malom razlikom u godinama između dece jako je naporno u toj prvoj fazi odrastanja. Od muškaraca se očekuje da budu podrška u svakom smislu, oni nisu deca, kako nas ovo društvo često uči, već ravnopravni roditelji, koji treba da imaju inicijativu, da osluškuju svoje žene, da im budu emotivna podrška- kaže Ana.
Iz ugla psihoterapeuta (dr Sanja Đurđević)
Žena koja je zadovoljna brakom i nije iscrpljena roditeljskom ulogom neće „izgubiti sebe”
Ulazak u brak (ili početak zajedničkog življenja) jedna je od najsloženijih, najzahtevnijih faza života. Ne treba brak shvatati samo kao spajanje dva pojedinca, već i kao preklapanje dva porodična sistema i razvijanje novog porodičnog sistema- kaže doc.dr Sanja Đurđević, bračni i porodični psihoterapeut.
Foto: Dario Konstantinović
-Kada dve osobe ulaze u brak one sa sobom iz svojih porodica porekla nose obrasce i očekivanja. Dalje, svako od njih u brak unosi svoj koncept JA, koncept o bračnom partneru (ON/ONA) i koncept o braku (MI). Nekada su ovi koncepti slični, nekada dijametralno različiti, nekada su svesni, a nekada nesvesni. Kada partneri dobro integrišu ove koncepte u svoj odnos, kada se osećaju dovoljno emotivno povezano, postave funkcionalne granice prema svojim roditeljima, sposobni su da naprave i realizuju dogovore oko kućnih poslova, finansija, poštuju različitost individualnih potreba, osećaju da su sposobni da se pomere za jednu generaciju napred i postanu oni koji će voditi računa o mlađoj generaciji kažemo da su uspeli da izgrade funkcionalan novi porodični identitet („MI“) i mogu da uđu u novu životnu fazu koja se zove „roditeljstvo“. Roditeljstvo čini porodicu stalnim sistemom.
Šta se i u kom pravcu menja u porodici kad se rodi prvo dete?
-Svaka promena u porodici je značajna, a posebno ona koja predstavlja prelazak iz jedne u drugu fazu životnog ciklusa. Jedna takva stresogena životna faza je kad se rodi prvo dete, jer se u porodici često javlja visok nivo roditeljskog stresa (majka i/ili otac). Istraživanja pokazuju da je jedan od troje roditelja pod stresom u ovoj fazi „postajanja roditeljem“. Ova kriza smatra se razvojnom krizom i normalna je ako traje kratko i uspešno se prebrodi. Razvojnim krizama zovemo sve one krize koje su izazvane očekivanim događajima, kao što su venčanje, rođenje deteta, polazak u školu, pubertet, odlazak deteta na studije, penzionisanje, starenje. Kada kažemo da se porodica uspešno izborila sa ovim prijatnim stresom – rođenjem deteta, mi sistemski terapeuti mislimo na to da su partneri, koji su sada postali i roditelji, uspešno obavili neke zadatke koje ova faza života pred njih postavlja. Tako na primer: partneri bi trebalo da su vešti u tome da se uspešno dogovore oko preraspodele osnovnih poslova (ko ide u nabavku, ko kuva, ko ustaje kada beba plače, ko brine o finansijama i slično). Druga stvar tiče se njihovog kapaciteta da uspostave emocionalni balans u ovoj novoj situaciji. Oni koji su i ranije uspevali da dobro komuniciraju svoje emocije, potrebe i očekivanja neće imati problema da nastave sa unošenjem novih potreba i očekivanja u takozvani psihološki „bračni ugovor“. Treće, u ovoj fazi života neminovno dolazi do određenih promena u odnosima sa spoljnim sistemima (babe, dede, prijatelji, posao) i neophodno je regulisati ove odnose na funkcionalan način.
Kako sačuvati i negovati partnerski odnos od trenutka kad porodica dobije novog člana?
-Za stabilno, funkcionalno partnerstvo je veoma važna sposobnost oba partnera za rešavanje problema, to ukratko znači da partneri najpre umeju da identifikuju i iskomuniciraju problem, možda nekada da o njemu razgovaraju sa još nekim određenim osobama, zatim da razmatraju sva moguća rešenja i izaberu jedno rešenje, da sprovedu odluku i prate i ocenjuju efikasnost odabranog rešenja. Zvuči tako jednostavno, a nekada je to nemoguće zbog neznanja, straha od konflikta, inata, pogrešnog uverenja, manjka vremena, nesigurnosti. Rođenje deteta može da dovede do problema u porodičnoj organizaciji, što se najčešće odražava na partnerske odnose. Sukobi nastaju oko preuzimanja odgovornosti i teškoća funkcionisanja u roditeljskoj ulozi. Upravo je ova povezanost konflikata nastalih iz roditeljstva i iz krize partnerstva čest razlog dolaska para na porodičnu terapiju. Najčešći problemi koje referišu mladi parovi tiču se funkcionisanja u roditeljskoj ulozi, odnosno problemi u porodičnoj organizaciji, problemi oko preuzimanja odgovornosti za obaveze oko deteta, ali vrlo često i problemi gubitka partnerske bliskosti. Muškarci na primer imaju osećaj da su „odbačeni, napušteni” jer su supruge „uvek umorne za njih”, previše se posvećuju detetu, nezainteresovane su za seksualne odnose. S druge strane, žene osećaju smanjenje samopoštovanja, jer ne učestvuju podjednako (ili uopšte) sa muškarcem u stvaranju kućnog budžeta, ili se osećaju preumorno jer imaju najveću odgovornost za odgajanje deteta. Kada predugo traje ovakvo obostrano nezadovoljstvo, kada se o njemu ne razgovara, ono se pretvara u hronično i dovodi do ozbiljne partnerske krize, a nekada i do javljanja simptoma (psihičkih problema) kod partnera.
Na koji način žena sa dvoje male dece može da organizuje dan tako da ima vremena i za sebe?
-Zdrav ljudski razvoj podrazumeva da se pronađe optimalan balans između povezanosti i odvojenosti, između pripadanja („MI“) i individualizma („JA“). Kada osoba oseća da je posebna, odvojena od drugih, a u isto vreme i sposobna da bude povezana sa drugima, govorimo o zreloj ličnosti. Potpuna nezavisnost ne postoji, ona nije imanentna čoveku. Ali postoje, na jednom kraju kontinuuma zrelosti, osobe koje ispoljavaju izrazitu individualnost, koje se teško prilagođavaju životu u braku, one često osećaju da im partner, ili deca, ugrožavaju identitet, to su one osobe koje kažu „od kada sam se udala nemam više svoj život“, „izgubila sam sebe od kada imam decu“ , „užasno mi nedostaje moj posao“ i slično. S druge strane imamo one osobe koje ulaze u brak sa idejom stapanja sa partnerom, a kasnije i decom. Oni govore „brak mi je sve“ „deca su moj život“ „karijera mi je na poslednjem mestu“ i slično. I jedne i druge osobe mogu imati probleme i u bračnim relacijama ili teškoće u ostvarivanu svoje roditeljske uloge. Kada vidimo par u kom su partneri u ravnopravnom odnosu, neguju i svoju i individualnost drugog, podjednako učestvuju u kućnim poslovima, dele brigu, odgovornost i obaveze oko dece, uspešno pregovaraju i prave kompromise, svakodnevno razmenjuju ljubavne poruke, tolerišu razlike u mišljenu pretpostavljamo da takve osobe (i muškarci i žene) upravo kroz veliku fleksibilnost uspevaju da savladavaju razlike i ostvaruju zajedništvo. Takve osobe onda imaju sposobnost da pored roditeljske uloge uspešno obavljaju i ostale svoje uloge: profesionalac, prijatelj/prijateljica, sin/ćerka/sestra/brat. Žena koja je zadovoljna brakom i nije iscrpljena roditeljskom ulogom, neće „izgubiti sebe“ .
Branka Gajić
© by BGonline. All rights reserved
