Ako ne postanemo bolji postaćemo gori
Psiholozi razlikuju tri vrste straha: vitalni, realni i egzistencijalni. Nemacki psiholog Franc Riman posvetio je značajnu pažnju u svom radu egzistencijalnom strahu i on razlikuje tri uzroka ovog straha kod čoveka: strah od davanja sebe, strah od promene i strah od nužnosti što je akademik Vladeta Jerotić analizirao između ostalog u knjizi „Ako ne postanemo bolji postaćemo gori“.
Strah od davanja sebe drugome
Strah od davanja samog sebe drugome se doživljava kao gubitak svoga JA i zavisnost od okoline što je po mišljenju Vladete Jerotića najverovatnije najčešći uzrok neurotičnog straha danas široko rasprostranjenog u zapadnoevropskoj civilizaciji.
„Teško je osporiti da je već odavno izgubljen odnos ljubavi najpre između čoveka i Boga, zatim između čoveka i čoveka, muškarca i žene, majke i oca prema detetu. Sa gubitkom želje za opštenjem (saopštavanjem) među ljudima, gubi se i želja za spajanjem, pa onda i rađanjem. Sve se češće rađaju neželjena deca od ambivalentnih roditelja koja tako od ranog detinjstva (u stvari još od prenatalnog doba) ostaju uskraćena u ljubavnoj nezi. Nikakvo čudo onda da ovakva deca postaju sebični ljudi, ne voleći sebe (samo je naizgled protivrečno da egoisti ne vole sebe, a tako je u stvarnosti) jer su od početka života uplašena za svoj mali život.“- objasnio je Vladeta Jerotić u knjizi „Ako ne postanemo bolji postaćemo gori“.
Strah od promene
Strah od promene se doživljava kao prolaznost i nesigurnost što je objasnio u knjizi Vladeta Jerotić:
„Znamo da je čovek u svojoj prirodnoj osnovi konzervaztivno biće koje se boji svake promene jer je uveren da će mu ona pojačati već postojeću nesigurnost i strah. Nasuprot konzervativnosti kao izrazu entropije i možda delovanja „nagona smrti“ u onom drugom, božanskom delu čovekovog bića (za ljude koji u ovo svoje biće veruju) dešava se sve kao u čitavom kosmosu, u svakoj ćeliji, u svakom atomu te neprestano menjanje, promena, razmena materije i energije, težnja ka individualizaciji i oboženju, sukob haosa i smisla (da li u kosmosu ili samo u čoveku?). Čini se čoveku nekad da je ovaj sukob duboko dramatičan i neizvestan. Otud i nije čudno da većina ljudi u svetu doživljava svaku promenu kao strah i ugroženost.“
Strah od nužnosti
Strah od nužnosti koji se doživljava kao završenost ili presudnost i nekom vrstom neslobode.
„Čini mi se da ovaj strah nije neopravdan, samim tim nije neurotičan kao što su drugi brojni strahovi kod ljudi. Mnogo puta ponavljamo istinu zajedno sa ostalim misliocima da je čovek „dat i zadat“… Dat je rođenjem u određenoj porodici, u određenom narodu i njegovoj religiji, samim tim podvrgnut je zakonu nužnosti što bi značilo da je čovek trajno neslobodan, privezan za dobru ili češće rđavu genetiku (karmu?)…“- napisao je Vladeta Jerotić („Ako ne postanemo bolji postaćemo gori“)
Knjigu „Ako ne postanemo bolji postaćemo gori“ po ceni od 1650 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
Dva najveća straha su strah od samog sebe i strah od drugog čoveka
