Smanjite ambicije i postavite realne ciljeve
Ambiciozni roditelji često zanemaruju detinjstvo svoje dece, koja od najranijeg uzrasta žive pod stresom. Deca, pod takvim pritiskom, iz želje da zadovolje roditelje postavljaju sebi previsoke ciljeve i postaju vrlo samokritična. Sve to može ostaviti vrlo ozbiljne posledice na psihu, rast i razvoj dece o čemu za BGonline govori neuropsihijatar prim. dr Saša Dimić.
Kuda vode očekivanja ambicioznih roditelja?
Neka deca na žalost rano prestaju da budu deca i to najčešće zbog uticaja ambicioznih roditelja koji iako svom detetu žele sve najbolje, često sebe projektuju u njega, a da toga nisu ni svesni. Oni uglavnom nerealno sagledavaju dete, njegove ambicije i očekivanja. Takvi roditelji najčešće žele da njihovo dete nastavi tamo gde su oni zastali ili da ih prevaziđe- priča neuropsihijatar prim. dr Saša Dimić. -Dete je već nakon desete godine dovoljno veliko da preuzima odgovornost u svoje ruke, ali neki roditelji prave grešku pa ga tretiraju kao da će ono zauvek biti malo. Ambiciozni roditelji prave veću štetu time što nerealno sagledavaju kapacitet deteta i postavljaju mu prevelike ciljeve čime ga istovremeno ugrožavaju. Dete treba da izabere cilj koji će biti u skladu sa njegovim mogućnostima i ako se taj cilj prekorači neminovno dolazi do problema-napominje dr Dimić.
Tužna i nesrećna deca
Depresija se kod dece može javiti u svim uzrastima, a jedan od uzroka tog stanja mogu biti upravo prevelika očekivanja roditelja.
-Ako se zadati rezultati ne ostvaruju, deca postaju tužna i nesrećna jer su im postavljeni ciljevi i zadaci neadekvatni, niti su u skladu sa njihovim željama i mogućnostima. Ovakve situacije vode ka ulasku u depresiju koju karakteriše životni zastoj.
Neki od simptoma koji ukazuju na depresiju kod dece su promena ponašanja i neuspeh u školi. Dr Dimić kaže da je važno na vreme odreagovati i preduzeti mere kako bi ovakvo stanje što kraće trajalo.
-Tad je najvažnije da roditelj promeni svoju komunikaciju i ponašanje, kao i da pruži konstantnu podršku detetu i smanji neke svoje zahteve.
Kako biti dobar roditelj?
U savremenoj porodici ljudi sve manje imaju vremena jedni za druge što doprinosi udaljenosti, nedostatku bliskosti i razumevanja.
-Deca kad odrastu najčešće zameraju roditeljima da ih nije bilo dovoljno u njihovom životu. Čuvena je rečenica “Nisi bio prisutan kad je trebalo”. To je najčešća primedba koju deca imaju prema roditeljima. Činjenica je da će vam ako ste suviše odsutni dete jednog dana zameriti na tome- podseća dr Dimić.
Dr Saša Dimić ističe da je “žrtvovanje za druge” često suicidalna stvar, jer to može biti i ulaganje u nešto što može da vam se ne vrati.
-Žrtvovanje je veliko pitanje, pa je rešenje u tome da budete dovoljno dobar roditelj, a to znači da niste ni fantastični i perfektni u svojoj roditeljskoj ulozi, ali ni užasan i odbacujući roditelj. Prava mera je u tome da budete „dovoljno dobri“. Ne možete biti idealni, ali možete biti dovoljno dobri.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
