Sve se manje i ređe viđamo u realnom životu, prebrojavamo virtuelne prijatelje a onih stvarnih se tek ponekad setimo- ovako bi izgledao profil savremenog čoveka kojeg su tehnika, internet i tempo života vremenom udaljili od nekih starih navika i stvari koje su voleli. Sve je više onihh kojima je nekako neprimetno i osmeh nestao s lica, osećaj i razumevanje za druge, njihove probleme, razmenjivanje emocija, dodira, zagrljaja.Sve se ređe smejemo u društvu, kafu pijemo ispred računara ili televizora, čak više ni ne razumemo ćutanje drugih koje nam je nekada tako puno govorilo. Mnogima je odavno zaboravljen osećaj uživanja u sunčanom danu, nekim malim, običnim stvarima.
Za početak mogli bismo da sa tako malim a ipak velikim promenama počnemo ODMAH, da se opet malo bavimo jedni drugima, obratimo pažnju na ljude oko sebe, potrudimo se da nasmejemo tužne, saslušamo one koji dugo ćute, razumemo ćutanje onih koji su nekada puno govorili…da opet budemo bliski, da se osećamo i razumemo bez puno reči, ponekad samo pogledima. I što je veoma važno- uživo!
Kako bi bilo lepo da ponovo oni zaljubljeni šetaju mostovima posmatrajući sumrak nad rekom, a ne da se viđaju na “chatovima” i razmenjuju virtuelne nežnosti u “inboxu”. Da ne vremenom zaborave da je poljubac mek i topao, a ne smajli sa napućenim ustima, zagrljaj lekovit i da nikakva iscrtana srca ne mogu da ga zamene.
Fotografije već odavno mnogi čuvaju na hard disku. Hajde da napravimo u najbližoj foto radnji neke nama najdraže i gledamo ih zajedno sa svojim prijateljima u nekom lepom albumu.
Hajde da isključimo mobilne telefone na samo jedan dan. Videćete, onaj kome ste važni će vas uprkos tome pronaći, a i vi ćete sebe iznenaditi sopstvenom snalažljivošću tražeći nekog vama dragog.
Nije teško, samo je potrebno malo volje. Život nema reprizu i zaista ga čine male stvari. Učinite sve što možete da ne prođe pored vas.
