Život u petoj brzini vodi u sindrom sagorevanja
Kad oduzmemo sebi uživanje van posla, zaboravimo da poštujemo svoje radno vreme, da se neradnim danima ne radi, normalizujemo rad tokom odmora i na putovanjima, uvek nam je za bilo koje uživanje potrebno da uradimo „još samo ovo“ na putu smo ka burnout-u.
Ako se osećate razdražljivo, umorno, ne spavate dobro, dekocentrisani ste, imate utisak da život prolazi dok radite bez prestanka, nezadovoljni ste, neraspoloženi, ne raduje vas posao koji radite a kojem ste se ranije mnogo radovali, veoma je verovatno je da imate Sindrom sagorevanja ili izgaranja na poslu (burnout sindrom).
Koliko “vredite”?
Reč „vredan“- vredeti kao ljudsko biće i reč „vredan“ kao biti radan, raditi mnogo, Homonimi su. Zanimljivo je kulturološki gledano da je to tako u našem jeziku. Mada bi o tome mnogo više znali stručnjaci koji se bave etimologijom reči i povezivanjem kulturoloških aspekata društva i jezika. Ali, psihološki posmatrano, to verovatno govori u prilog tome da se takav obrazac često prenosi u vaspitanju dece, kroz generacije, odnosno da smo vredni onoliko koliko smo vredni, tačnije da ako smo veoma radni ili mnogo radimo, onda vredimo kao ljudska bića.
Kako nastaje burnout?
Burnout nastaje nakon što dugo zlostavljamo sopstveno telo i dušu stavljajući sebe u funkciju sopstvenih ambicija! Ustrojstvo naše ličnosti može biti takvo da svoju vrednost merimo po tome
kakva su nam postignuća, a nekad ni to nije dovoljno, već smo u svojim očima vredni samo ako radimo naporno i bez odmora. Sve dok taj model funkcioniše osećamo se zadovoljnim, hvalimo
sebe jer su nas drugi, nama važni ljudi, hvalili za to i mi imamo motivaciju. Vremenom se naši kapaciteti ipak iscrpljuju i sve teže podnosimo posledice ovakvog odnosa prema sebi, postajemo dekoncentrisani, razdražljivi, slabo spavamo ili pak mnogo spavamo, a i dalje se ne osećamo naspavano… Nezadovoljni smo, svadljivi, razdražljivi, ne uživamo u stvarima koje su nas ranije radovale. Sve ovo može dobiti formu depresije ili anksioznih poremećaja.
Suština problema
Tada dolazimo do suočavanja sa suštinom problema: prvo smo oduzeli sebi svako uživanje izvan posla, pa smo zaboravili kako je to poštovati svoje radno vreme i ne raditi prekovremeno,
smatrali smo, možda, da su bahati oni koji ne rade duže od predviđenog, zatim smo zaboravili da se neradnim danima uobičajeno ne radi, normalizovali smo rad tokom odmora i na putovanjima. Uvek nam je za bilo koje uživanje bilo potrebno da uradimo „još samo ovo“…
Zatim dolazi Burnout!
Znate li gde ste?
Kada bi ovaj tekst mogao imati zvučnu pratnju, sada bi bila uključena muzika iz „Dosijea X“, jer u ovoj situaciji mi više ne znamo gde smo. Šta možemo učiniti ako smo prepoznali da imamo neki od ovih simptoma? Zašto kod nekih ljudi burnout nastane brže? Neki rade više, neki imaju stresogenije poslove pa nisu „u burnout-u“ i sporije dođu u to stanje, dok su neki stalno „u haosu“ iako rade objektivno manje stresogene poslove od ovih prvih. O čemu je reč? Stres nije sam po sebi loš, on je prirodna reakcija adaptacije organizma na svaku promenu u nama i oko nas. Stres nas vodi ka promeni, napretku, prilagođavanju i pobedi, ali nekad promene prevazilaze naše kapacitete za adaptaciju ili se vremenom iscrpljuju kad telo duže vreme funkcioniše u povišenoj potrebi za adaptacijom. Koliko će neko brzo doživeti burnout zavisi pre svega od same strukture ličnosti, koliko ko može da se prilagodi vanrednim uslovima. Neko određene zahteve u poslu, pa i u životu, doživljava ugrožavajuće, dok neko drugi pristupa iz pozicije radoznalosti, boji ih znatiželjom i ume da uživa u procesu rešavanja. Ove osobe će značajno kasnije doći u stanje burnout-a.
Kako da nam bude bolje?
Kad god smo u stanju nezadovoljstva, narušenosti potreba, mi postajemo regresivni, vraćamo se u stanje u kom često osećamo kao kada smo bili dete u stanju uznemirenosti i umiriće nas i vratiti nas u ravnotežu ono što nas je umirivalo upravo tada, kad smo bili deca. Šta je to? Doživljaj predvidljivosti koji je u stvari doživljaj sigurnosti za dete. To bi podrazumevalo: rutine, nove rituale. Kao kad smo bili mali, tako i kada smo u stanju veće deprivacije stresogenim faktorima, prvo je važno imati pravilan ritam budnosti, spavanja i ishrane. Važno je uvesti rituale pred spavanje koji će obezbediti okrepljujući san. Mnogima će već od toga biti bolje.
Setite se onoga što vas je nekad radovalo
Zatim treba analizirati kako koristimo svoje vreme, koliko je aktivnosti koje nas raduju. Ne plašite se ako ne znate šta vas raduje! Setite se šta vas je nekad radovalo, pokušajte da to nekako uvedete u svoj ritam zadržavajući prethodno vraćen ritam spavanja i budnosti. Koliko je iskrivljenih uverenja koje imate u vezi sa poslom? Perfekcionisti su uvereni da jedino oni mogu dovoljno dobro da urade neki posao i da je zato sve na njima. Ne mogu da delegiraju drugima poslove jer su uvereni da ih neće uraditi dovoljno dobro. Pitanje je šta je dovoljno dobro, šta je optimalno, da li će firma propasti ako se ne uradi sve na savršen već na optimalan način?
Tuđa teskoba
Ako mislimo da je neko užasan prema nama, možda je to odraz neke teskobe u kojoj se ta osoba nalazi i ne mora biti nešto nužno u vezi sa nama, već nešto njegovo. Treba ga posmatrati kao osobu u nekoj potrebi u stanju narušenog balansa i pitati se šta mu je zaista potrebno i šta najbolje možemo da učinimo za njega i za sebe u tom trenutku, kao bi nam svima to bilo „energetski efikasnije“, odnosno kako ne bismo rasipali nepotrebnu energiju, a dobili što optimalniji učinak. Razmislite o tome…
Prevencija burnout-a
Ako smo sve ovo primenili, a i dalje imamo nešto od navedenih simptoma, trenutak je da se javimo stručnjaku iz oblasti mentalnog zdravlja. Nikad nije dovoljno rano za to, vreme je već juče ili danas. Najbolja prevencija burnout-a je naučiti da uživamo radeći i stalno se podsećati da treba da uživamo i van rada!
Dr Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut
Foto: iz privatne arhive dr Irene Đorđević
© by BGonline. All rights reserved
