Pored korekcije ishrane, savet i ostavljanje pušenja, adekvatna fizičku aktivnost (brza šetnja, plivanje, ples ili aerobic), regulisanje telesne težine…
Holesterol je neophodan sastavni deo organizma potreban za normalno funkcionisanje svake ćelije jer ulazi u sastav ćelijske membrane, steroidnih i polnih hormona, učestvuje u sintezi holnih kiselina u hepatocitima, a učestvuje i u transportu vitamina koji se rastvaraju u mastima: A, D, E i K. Međutim, stručnjaci kažu da se visoke vrednosti holesterola mogu dovesti u vezu sa nasleđem, načinom ishrane (naročito puno šećera i masnoća u ishrani) i delovanjem hormona. Ima ipak sve više podataka prema kojima na ukupan nivo holesterola deluju i neki manje poznati faktori kao što su stres i sedelački način života.
Koliko je ishrana važna
Holesterol ima dvojako poreklo: endogeno, kada ga sam organizam stvara (većina ćelija raspolaže ovom mogućnošću, pa oko 2/3 holesterola nastaje na ovaj način, tj. kod odrasle osobe oko 800-900 mg na dan) i egzogeno, kada se unosi hranom (samo 1/3 od ukupnog holesterola). S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u velikim količinama, dovoljno je da se hranom unese oko 150-300 mg na dan.
Kako se korekcijom ishrane može dovesti u normalne vrednosti
Za korekciju holesterola u krvi najefikasnija je ishrana bogata svežim povrćem i voćem, pre svega. Potrebno je izbegavati “brze” šećere, odnosno sve rafinisane šećere i veštačke zaslađivače, kao i masnoće iz mesa. Preporuka je jesti dosta ribe, a izbegavati masna crvena mesa poput junetine i svinjetine. Mahunarke su odličan nemasni izvor proteina. Semenke i orašasti plodovi su odlični izvor zdravih masnoća, pa ih nikako ne treba izbegavati.
Kako to izgleda u praksi nutricioniste dijetetičara
Kada je potrebno klijentima korigovati visoke vrednosti holesterola u krvi, pored navedene preporučene ishrane, savetujem ih i da ostave pušenje koje može biti loš destruktor u ovakvim situacijama, zatim da odaberu adekvatnu fizičku aktivnost i to aerobnu kao što su brza šetnja, plivanje, ples ili aerobik, da regulišu telesnu težinu i pravilnom ishranom je dovedu na optimalne vrednosti, kao i da sa endokrinologom provere koliki je udeo nasleđa i da li je potrebno uraditi dodatne analize i uzimati dodatnu medikamentnu terapiju.
Holesterol u menopauzi
Kao što sam u svojoj knjizi “Menopauza bez lepeza i suza” objasnila, pad nivoa estrogena u menopauzi može uzrokovati i promenjen lipidni status što se može odraziti na povećanje nivoa holesterola u krvi. Zato ženama koje su perimenopauzi ili su već ušle u menopauzu savetujem da ishranom podrže takvo stanje organizma, da izbegavaju brze šećere, povećaju unos svežeg povrća, semenki i orašastih plodova, masna crvena mesa zamene ribom i manje masnim mesima (ćuretinom i piletinom), da adekvatno vežbaju (uz konsultacije sa trenerom) i naravno sebi posvete dovoljno vremena za negu i zdravlje uopšte. Jer, na kraju, menopauza jeste životno vreme u kojem žena treba da je okrenuta sebi i da uživa u plodovima svog života koje je do tada ostvarila.
Biljana Gavović, dipl.nutricionista-dijetetičar, autor knjige “Menopauza bez lepeza i suza”, vodiča za žene koje vole sebe.
Foto: Saša Džambić
Knjigu „Menopauza bez lepeza i suza“ po ceni od 1350 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
Biljka koja štiti srce, pomaže dijabetičarima i efikasno se bori protiv bakterija
