„Polovina ljudi je kad tad imala panični napad, dok panični poremećaj ima 15-20% populacije, ako ne i 30% ljudi.“
Ko će bolje da razume drugog čoveka od onog koji je i sam prošao sve ono što ga muči? Kažu da su najbolji lekari oni koji su proživeli bolesti od kojih leče svoje pacijente.
Prim. dr Ivica Zdravković, spec. opšte medicine i vanredni profesor na Internacionalnoj akademiji ultrazvuka koji živi i radi u Požarevcu, sa svojim pacijentima ne razgovara samo o onome što ih boli. On već s vrata primeti i njihove druge tegobe, strahove, emocije, razmišljanja koji neminovno ostavljaju trag i na njihovo fizičko zdravlje.
Dr Ivica Zdravković uvek vidi širu sliku i žao mu je, kaže, što lekari nemaju mnogo vremena za razgovor sa pacijentima. I sam je prošao mračnim hodnicima anksioznosti, brojne osećaje koje je teško opisati, a još kao student je imao prvi bliski susret sa napadima panike i paničnim poremećajem što je moglo da mu ozbiljno naruši zdravlje, odnose i kvalitet života. Iz ugla lekara, ali i pacijenta napisao je priručnik „Panični poremećaj“ koji može biti najbolji prijatelj onima koji prolaze ovo iskustvo, njihovoj porodici, ali i lekarima.
Problemi ispod tepiha
-Panični poremećaj nije fatalna bolest, ali onaj ko to nije prošao ne zna šta je muka- priča dr Ivica Zdravković.- Anksiozno depresivni poremećaj sa većom depresivnom komponentom je koren paničnog poremećaja. To se dešava kad naše sukobe podsvesnog što zovemo id i svesnog (ego) ne rešimo na pravi način, već te probleme guramo pod tepih. Taj tepih vremenom postaje sve grbaviji i jednog dana se samo sapletemo o njega. Smeta nam, ali ne želimo da podignemo tepih i počistimo ono ispod njega. Ne smeš tad ni da zaviriš u sebe. Druga slika koju koristim i u svojoj knjizi „Panični poremećaj“ je Jungova podela na ego, super ego i id. Ono što je iznad nas je superego (društvo, familija), ego je ono što vidiš u tom malom uskom vidnom i psihičkom polju, dok je id kao da plivaš u vodi sve do brade i nešto ti steže pluća pa teško dišeš. Pritiska te odozgo i odozdo, a ljudi često kažu da imaju osećaj knedle u grlu. Duša bi htela da pobegne iz grudi, ali je gutaš nazad da ne izleti napolje. Ona bi da pobegne iz tebe. Sam iz sebe bi da iskočiš. Rešenje je u tome da zagnjurimo u tu vodu, da upoznamo to što je u nama, u našoj podsvesti. Ali, ljudi se plaše te vode kao da su neplivači misleći da će se udaviti. Voda im je stigla do nosa i usta, plaše se šta je dole, pogledaju gore, pa se obrate veri, traže viši autoritet koji će da ih spasi. Poenta paničnog napada je trenutak kad sve to prsne, kad popuste svi zaštitni mehanizmi koje imamo i ti pukneš, a to pucanje se vidi kao erupcija telesnih simptoma. Ima ih oko 13 (tahikardija, ošamućenost, lupanje u grudima, plitak dah, noge kao od želea…) i sve to traje oko 15 minuta, pa se smiri.
Od svega si pomalo bolestan ali ničeg fatalnog tu nema
Ljudi prepravljeni anksioznošću često ne znaju šta im se dešava, pa neretko lutaju od lekara do lekara…
-Kardiolog ti kaže da nije srce, ali ti ipak usput nađe nešto, zatim ljudi odu kod gastroenterologa da vide da se nije podigao želudac, kod pulmologa da vide da nije astma… Gomilaš tako lekarske izveštaje od kojih se pravi Biblija od dokumenata. Od svega pomalo si bolestan, ali ničeg ozbiljnog i fatalnog tu nema. Umireš svakog dana, ali nećeš umreti- objašnjava dr Ivica Zdravković i podseća na to da statistika kaže da osoba koja ima panični poremećaj ima isti očekivani životni vek kao osoba koja nema ovaj poremećaj.
-Kod osoba sa ovim problemom se vremenom razvija osećaj samooptuživanja, od toga „ja sam kilav, nisam ni za šta“, do povlačenja od sveta „ja to ne umem i ne smem, šta ako mi se tamo nešto desi…“. Jedan od krajnjih oblika paničnog poremećaja je agorafobija, kad se plašiš od svake moguće situacije gde ti se ranije dešavao napad panike, pa prestaneš da ulaziš u autobus, izbegavaš saobraćaj, ne izlaziš iz kuće i ideš samo kod lekara.
Paničari ne umiru
-Mi paničari smo u konstantnom strahu da ne padnemo u nesvest i šta će drugi reći. Tu je i strah da nas neko ne prepozna. Opipavaš puls, postaješ hipohondar. U svojoj knjizi sam napisao: „Paničari ne umiru češće od onih koji nemaju panične napade. Skraćeno: Paničari ne umiru“.- otkriva dr Zdravković koji je ovu nesvakidašnju knjigu namenio, kako kaže svojim „sapatnicima“, ali i kolegama.
„Duša bi htela da pobegne iz grudi, ali je gutaš nazad da ne izleti napolje. Ona bi da pobegne iz tebe. Sam iz sebe bi da iskočiš…“
– Knjigu „Panični poremećaj“ sam napisao kao pacijent i lekar koji je donekle pomogao sebi, ali ne sam. I ja sam od drugih kolega potražio pomoć, pa kad se nakupilo moje iskustvo kao lekara i pacijenta, sve to sam pretočio u knjigu sa željom da je imaju kod sebe oni koji imaju problem sa kojim sam se borio. Ta knjiga sadrži ono što bi jedan psihijatar, psiholog, psihoterapeut lekar opšte medicine ispričao svom pacijentu. U njoj će naći mnogo toga, od toga šta je geneza, patologija, etiologija paničnog poremećaja, šta ti se dešava, da nisi jedini, da nije sramota, da postoji i rešenje koje se sastoji od medikoterapije, psihoterapije itd., a u knjizi piše i jedna vrlo bitna stvar – da moraš sam da se iskopaš iz te rupe. Metaforu rupe sam ubacio u knjigu. Zamislite da ste u rupi i sad možemo da dođemo da vam pružamo ruku da pomognemo, ali pod uslovom da nas ne uvučete unutra. Većina ne želi da to uradi, daće vam savete i predlog da se uhvatite za neki busen da se nekako iskobeljate. Retko ko će da dozvoli da ga uvučete u rupu. To je kontra transfer u psihologiji koji niko od nas ne želi.
Kad vas i najmanja muka slomi
Knjiga „Panični poremećaj“ nije mnogo obimna i dr Ivica Zdravković je pokušao da sa što manje reči i što više informacija objasni biološku podlogu i prirodu ove bolesti, seratonina kojeg neko ima na pretek, a neko ga nema dovoljno, pa ga onda i najmanja muka slomi.
-Povezao sam anksioznost, depresiju, socijalnu fobiju, posttraumatski stres sa doživljavanjem somatskih simptoma uzrokovanih psihičkim uzrocima, panični napad kao prvu eksploziju unutrašnjeg nezadovoljstva. To predočim pacijentu, objasnim da postoji i nešto što osećaš na telesnom nivou, a pri tom ima psihološku podlogu. Knjiga je priručnik za lekare i pacijente. Iz ugla lekara se obraćam pacijentima, ali se i iz ugla pacijenta obraćam mojim dragim sapatnicima i kažem im da će patiti, ali i da postoji rešenje jer sam i ja jedan od njih, pa tako evo mene funkcionalnog i dalje. I dalje po malo patim, ali i to je deo mozga- iskren je dr Ivica.
Stanje koje onesposobljava čoveka
Dok se priseća svojih prvih susreta sa paničnim napadima kaže da se obratio stručnjacima za pomoć tek kada je bio pred agorafobijom.
-Vremenom to stanje polako onesposobljava čoveka da obavlja različite aktivnosti, u svim sferama života, od posla do odnosa sa porodicom. Na neki način postaješ invalid, ne možeš više da radiš i funkcionišeš, a ja sam prepoznao kod sebe da sam blizu toga. Ceo moj radni i životni vek i funkcionisanje kao supruga, oca, trenera borilačkih veština, muzičara na sceni, jer sam se pored medicine bavio različitim stvarima, kao mlad lekar sam primetio da mi je vremenom sve teže. Prvi napad panike sam dobio na 5. godini fakulteta u 24. godini. Dogodilo mi se to u trolejbusu na putu od studentskog doma do fakulteta. Srce je počelo da mi lupa, počeo sam da se gušim, uz strašan strah od smrti, infarktofobiju i završio sam u Urgentnom centru gde su mi rekli da mi nije ništa. Kazali su mi i da su se nagledali studenata medicine u ovom stanju i da ću sve da preživim ono što učim. To me je još više dotuklo…- priseća se dr Ivica Zdravković.
Formule za panične napade
Knjigom „Panični poremećaj“ dr Zdravković želi da pomogne onima koji imaju ovaj problem, njihovim bližnjima, a kolegama približi kako se zaista osećaju ljudi koji žive sa napadima panike.
-Ovaj kratki priručnik, kad sam ga pisao, zamislio sam kao one male matematičke formule, da se drži u džepu, pa kad dobiješ napad da ga imaš kod sebe. Kao insajder i dobar prijatelj obraćam se ljudima sa porukom „Kad sam mogao ja, možeš i ti!“ Poverovao sam u to. Verovao sam u to. Ljudima pričam da je promena stila života najbitnija da bi prestao da paničiš, kao i promena okruženja i aktivnosti. Kroz najstresnije životne događaje poput razvoda i promene posla sam prošao kao i mnogi. Nisam psihoterapeut, ne volim lifecoaching, koristim kognitivno bihevijoralni pristup, pa tako sa pacijentima uvek moram da se upoznam, kao i sa prirodom njihove bolesti da bih razumeo šta se kod njih dešava. Živimo u stresnoj zemlji i istoriji, pola ljudi je kad tad imalo panični napad, a panični poremećaj ima 15-20% populacije, ako ne i 30% ljudi.
Strateški plan za sebe
Ovakva stanja svakome mogu da se dese, a dr Ivica otkriva jednu od vežbi koju predlaže i u knjizi.
– Napišite na parčetu papira kojih 5 dobrih stvari imate u životu koje biste hteli da vam ostanu tokom narednih 5 godina. Pazite dobro šta će vam biti prioritet i na prvom mestu. Neko navede zdravlje, neko decu. Pišite, brišite, napišite. Sledeći spisak je 5 dobrih stvari koje nemate, koje biste želeli da dobijete narednih 5 godina. Onaj ko ima panične napade obično napiše da želi zdravlje. To je petogodišnji plan razvoja. Kad to napišu treba da vide 5 loših stvari koje imaju i hteli bi da uklone narednih 5 godina, kao i šta je to što ne bi želeli da im se ne više. Tako na neki način spoznaješ sebe i praviš strateški plan kako ćeš tokom narednih 5 godina da radiš jer znaš šta imaš, šta treba da čuvaš i šta ne želiš da ti se desi.
Branka Gajić
Knjiga “Panični poremećaj” po ceni od 880 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
