Poruke Patrijarha Pavla
Kako je živeo, tako je i govorio. Iz života Patrijarha Pavla su izvirale poruke i pouke koje je ljudima upućivao s roditeljskom ljubavlju. Njegovi saveti su svojevrsni duhovni orijentiri koje je Jovan Janjić sabrao u knjigu „Izdržimo na uzanom putu“ a čine je brojne poruke Patrijarha Pavla, one koje su činile suštinu njegove misli i mudrosti.
Spasenje duše
„Čovek ne može da bira ni vreme ni narod u kome će se roditi, ne bira ni roditelje, ni prilike u kojima će se naći. To ne zavisi od njega. Ali, ono što je za čoveka hrišćanina najvažnije- spasenje duše, ulazak u neprolazno blaženstvo Carstva nebeskoga, što je cilj i smisao čovekovog života- to ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, nego od njegovog truda da svoju veru potvrđuje svojim životom i postupcima. Da tako pokaže da je vera njegova živa, da ne ostaje samo na rečima i jeziku“.
Čovek u sedištu sveta
„Istina pravda i ljubav moćniji su od neistine, nepravde i mržnje.“ (Patrijarh Pavle)
Patrijarh Pavle je tražio da se prema svim ljudima postupa ljudski, napominjući da ne možemo ni za sebe tražiti mir, pravdu i slobodu koju ne bismo podrazumevali i za druge. On je u sedište sveta smeštao čoveka i u tom kontekstu često citirao srpskog filozofa Božu Kneževića koji je govorio da je „čovek biće kome može i Bog da se obraduje, a može i đavo da ga se postidi“. Od čoveka sve polazi, pa otuda i reči Patrijarha Pavla da „uzrok svih zala leži u nama samima.“
Čineći zlo drugome činimo zlo sebi
„Čini se zlo drugima, a u stvari se najveće zlo nanosi sebi samome. Činjenjem zločina nad drugima, čini se zločin nad dušom svojom“.
Patrijarh Pavle je prezirao greh, verujući da nas greh ponižava i zato je napominjao da „uvek treba imati na umu da je sramota u činjenju greha, a ne u ispovesti i ispravci života“, kao i da su „bolesti i ostale nesreće koje nas snalaze posledica greha“.
Uvek je pozivao na praštanje „jer je i Hristos oprostio“.
Što više dajete ljubavi više je imate
Najveća hrišćanska vrlina je ljubav, govorio je Patrijarh Pavle.
„Sve što čovek deli s drugima smanjuje se osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate. U njoj ima mesta za sve: decu, roditelje, supružnike, za sve ljude, čak i za neprijatelje“.
„Sadašnjost ne može da se razume bez razumevanja prošlosti“
Smisao života
„Pitanje smisla i cilja života svaki čovek mora kad tad da reši u životu. Da li pravilno ili nepravilno, tek mora imati smisao, jer ne može se opstati i živeti bez smisla… kad nađemo pravi smisao i cilj života, onda će svako shvatiti šta je njegova dužnost i truditi se da to ispunjava.“
© by BGonline. All rights reserved