Nezadovolјstvo je kao zver, nemoćno kad se rodi, a strašno kad ojača
Mladima treba dati lјubav, ali ne i svoje misli. Nјima dugujemo lјubav, ali ne i naše misli, oni imaju svoje. Ne treba mladi da budu kao mi, život ne ide unazad, niti stoji. Svako ima svoju sudbinu. 
Deca se vaspitavaju od prve do treće godine, socijalizuju do pete, a kasnije su manje potrebne reči već dela, jer oni rade ono što vi radite. Naravno, veliki je tu i uticaj genetike. Nesporazumi mladih i roditelјa posledica je izgublјenih ili zamenjenih uloga – izgubio se autoritet, a društvene mreže su postale kontrola uma i mladih i roditelјa. Mladi se često ne ponašaju u skladu sa svojom porodicom, nego sa zahtevima grupe kojoj pripadaju, dok roditelјi imaju sve manje vremena za svoju decu. Sve je uočlјivije „eksperimentisanje“ sa porodicom i suočavanjem mladih sa negativnim osećanjima da nisu volјeni. Problem je što smo ih navikli na lјubav, a nismo ih navikli da vole i ako nije kasno treba to učiniti.
Grešiti je lјudski, ali istrajavati u tome đavolski
Porodična lјubav je zlatna nit istine, smisao porodičnog života, hrišćanskog milosrđa, milovanje duše, slobode, dobra, praštanja…porodični testament. Davanju nikad kraja. Zaveštanje nas uči da se lјubavlјu mržnja pobeđuje. Grešiti je lјudski, ali istrajavati u tome đavolski. Mladima treba pomoći da to shvate, jer ako uđu u pogrešan voz, svaka sledeća stanica je pogrešna. Vrlina sadrži sama po sebi nagradu, jer vodi ka sreći. Srećna je samo volјena, slobodna ličnost, a ne sa zategnutim povocem, tako da mnogo dece danas, više ne umeju da idu. Uvek ima nade, uvek postoji novi dan. Duško Radović kaže:„ Nadajmo se da su naša deca bolјa od nas, niko više ne želi da bude dete pod ovim uslovima“. Dakle, treba živeti u svojoj deci.
Zašto je važno učiti decu da budu srećna?
Šta mlade sprečava da budu srećni? Nјihove misli. Ne mali broj mladih su nesrećni jer ne znaju šta hoće, a stariji su to zaboravili. Mladi se sve manje smeju, sve manje o bilo čemu govore, bez snova su, usamlјeni s telefonom u ruci, prikriveno ogorčeni, ozlojeđeni, nezadovolјni, nesrećni, zaroblјeni u svetu iluzija i tiranije sopstvenog „Ja“. Ćutanjem ubijaju nadu, ne čine ništa, čekaju, a nervozu gase obilјem hrane okrivlјujući roditelјe za to. Nezadovolјstvo je kao zver, nemoćno kad se rodi, a strašno kad ojača. Nedostatak mere je izvor zla. Nije dovolјno detetu, mladom čoveku očvrsnuti dušu, treba isto tako očvrsnuti mu mišiće. Nema duhovnog razvoja, bez fizičkog. Koliko smo tome posvećeni? Treba naći vreme za svoju decu.
Svako sebi dosuđuje sreću
Ne može niko biti srećan kada se u igru uklјuče negativna osećanja, sebelјubna opsednutost i hedonizam. Tad na scenu stupa ego, uslovlјeno „JA“. Mladi moraju biti budni stražari razuma, jer svako sam sebi dosuđuje sreću. Treba učiti, raditi, probuditi sklonosti u sebi, treba zaslužiti. Život nam daje samo ono što možemo da uzmemo. Svi mladi imaju pravo na svoju budućnost, svoju sreću, da samostalno obeleže sebe, ali ne treba žuriti, tu nema prečice. Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite možda ste već srećni.
Kako se postaje dobar čovek?
Upamtite da ništa što mladi imaju ne može ih učiniti toliko srećnim, koliko ih može učiniti nesrećnim ono što nemaju. Danas ima sve više lepih i skupih stvari koje deci uspešno zamenjuju roditelјe, ali ih mogu i unesrećiti. Zar je normalno detetu za osamnaesti rođendan kupiti džip ili neki drugi „besan“ automobil? Da li je normalno da neki mladi lјudi imaju veći džeparac nego mnogi zaposleni lјudi u Srbiji mesečnu platu? Osnovno pitanje za roditelјe „koji znaju i mogu sve“ je: Da li će im zbog toga deca postati bolјi lјudi ili će i oni raditi ono što njihovi roditelјi rade? Treba se podsetiti reči Patrijarha Pavla: „Da bi dete postalo dobar čovek mora biti malo gladno, malo žedno i malo želјno“.
Prof. dr Slavko Karavidić
Prof. dr Slavko Karavidić, edukator i trener brojnih socijalnih veština.
Foto: Dario Konstantinović
© by BGonline. All rights reserved
