Kao i mnogi roditelji koje poznajem imam problem da regulišem vreme koje deca provode ispred ekrana (tv, kompjuter, mobilni, playstation…).Kako da im odredim ograničenja, posebno u vreme praznika i viška slobodnog vremena? 
“Vreme provedeno ispred ekrana postalo je i ostaće naša realnost, i za decu i za nas odrasle. Jako je važno učiti decu zdravom i odgovornom provođenju vremena.
Vreme provedeno ispred ekrana postaje problematično kad počne da ometa normalno dnevno funkcionisanje deteta, odnosno kad počne da utiče na njegove obaveze i učenje, spavanje i ishranu, socijalizaciju i porodično funkcionisanje. Igranje igrica, društvene mreže, TV i ostalo vreme ispred ekrana treba da budu samo jedan od načina na koji dete provodi svoje vreme.
Pri postavljanju granica, važno je detetu objasniti zašto je to potrebno, odnosno edukovati ga da nije zdravo da dugo vremena provodi ispred ekrana. Granice koje postavljamo moraju se svakodnevno i dosledno držati, ne treba očekivati da će jedan razgovor i dogovor biti dovoljni. Deci i mladima potreba je jasna struktura ali ne rigidna, nego fleksibilna i prilagođena situaciji.
Potrebno je sa detetom dogovoriti se o njegovoj celokupnoj dnevnoj strukturti uključujući i vreme za razonodu ispred ekrana. Na primer, prvo da završi školske obaveze , zatim odmori uz igrice, društvene mreže ili neku seriju, ali nakon toga imati dogovor da ruča i završi domaći i učenje. Ako sve to obavi adekvatno i na vreme, onda može još sat vremena. Suština je da roditelj ne postavlja direktnu zabranu oko provođenja vremena ispred ekrana, već sa detetom pravi dogovor da treba da završi sve svoje obaveze a da je onda ok da npr. sat vremena ima svoje slobodno vreme. Na taj način, dete postaje odgovorno za to da li će imati ili ne svoje vreme ispred ekrana, u zavisnosti od toga da li je završilo svoje obaveze. Kada se buni i žali, „vrati“ mu se odgovornost i pozove se na dogovor: dogovorili smo se da treba da ručaš i završiš sve svoje obaveze oko škole, da si to uradio mogao bi da imaš svoje vreme. Ako je dogovor da dete ima sat vremena za npr. igrice, onda po isteku sat vremena roditelj se opet poziva na dogovor: dogovorili smo se da završiš u npr. 18h.
Prirodno je i za očekivati da deca odugovlače i bune se, roditelj može onda pristati na još 5 minuta, eventualno još 5, i po isteku se opet pozove na dogovor: nema više, sada je dosta, dogovorili smo se do 18h, sada je već 18:10h, ako želiš da ja poštujem i sutra tvoje slobodno vreme moraš i ti dogovor. Cilj je da vremenom dete nauči da je provođenje vremena ispred ekrana samo jedan od načina za provođenje slobodnog vremena ali kada ispuni sve soje druge obaveze. Sport i treninzi su uvek odlična ravnoteža sedećem vremenu ispred ekrana, kao i svakodnevni odlazak u park i druženje sa drugarima van škole. Važno je i kakav primer sami roditelji daju deci, ima puno odraslih koji dugo vremena provode na svojim mobilnim uređajima ili ispred TV-a, što onda daje negativan model deci.
Pored strukture vremena važno je ograničiti upotrebu uređaja i prostorno. Ne treba ih koristiti za vreme jela, u toaletu, u krevetu ili u šetnji. Uređaji moraju imati jasno mesto i vreme koje je iskomunicirano i dogovoreno sa detetom. Ovo postavljanje granica ne treba da bude rigidno, pa npr. Ako je dete bolesno ili je jako ružno vreme može se malo produžiti upotreba uređaja, ili dati detetu da zasluži dodatnih pola sata tako što će npr. obaviti neki kućni posao. “
Branislava Pavlović
pavlovic.branislava@outlook.com
Foto: Dario Konstantinović
Vaša pitanja za saradnike BGonline-a možete postaviti mejlom: psiholoskapodrska011@gmail.com
© by BGonline. All rights reserved
