Emocionalno prejedanje od malih nogu
Nakon vašeg teksta o emocionalnom prejedanju setila sam se da ja nemam nijednu sliku iz detinjstva, a da na njoj nešto ne jedem ili grickam. Oduvek sam bila buckasta, pa i danas vodim borbu s kilogramima. Da li je moguće da sam se ja i sa 2 i sa 9 i sa 15 godina emocionalno prejedala? Imala sam predivno detinjstvo. Danas kao i svi imam stresove, ali i priličan broj kilograma kojih želim da se rešim…
„Drago mi je što ste i sami primetili da na vašim fotografijama iz detinjstva i mladosti preovladavaju fotografije na kojima nešto grickate. Već vam je otprilike jasno da ste već tada formirali nezdravu naviku da svaku svoju potrebu zadovoljavate hranom. Sa dve godine niste sami doneli tu odluku, već su vam u tome svesrdno pomagali oni koji su o vama brinuli. Kad biste zaplakali kao beba, mama bi vas podojila. Nešto kasnije bi vam dala da nešto grickate. U tom ranom uzrastu razvoja, dete zadovoljstvo veže za usta i tu počinje početak vaše navike da sve emocionalne potrebe zadovoljavate hranom. Ne ljutite se na nju ili baku, ko god da je o vama vodio računa. Oni su to radili iz najbolje namere. Verovatno je u vašoj porodici upravo hrana imala veliki značaj i to se prenosilo sa generacije na generaciju. U našoj zemlji su generacije iza nas bile gladne, pa se hrana nije bacala i smatrala se nečim najboljim i najvrednijim. Tako se dajući deci čokoladu (ili bilo šta drugo), u stvari pokazivalo koliko se ta deca vole. Sa devet godina ste vi već formirali naviku da kad vam je teško (iz bilo kog razloga) posegnete za hranom. Ona vas uteši, oraspoloži, daje vam sigurnost. Tako je bilo i sa 15 godina, a i danas. Svakodnevno smo svi izloženi velikom stresu, neophodno je i poželjno pronaći neke oblike ponašanja koji će nam pomoći da se opustimo. Kad pojedete nešto, najstariji deo našeg uma (limbički deo mozga) koji je zadužen za emocije, šalje poruku da je sve u redu, čim jedete. Jer sigurno ne biste jeli da je ste u situaciji “bori se ili beži”. Navike iz detinjstva, prenete na svakodnevne situacije u kojima ste pod stresom, vode ka tome da posegnete za hranom i kad niste gladni. Pretpostavljam da želite da te navike promenite. Ne samo zbog izgleda, već i zbog zdravlja. Razmišljajte o tome kao o Vašoj ličnoj odluci o tome da vi preuzimate na sebe odgovornost za promenu tih navika. Time sebi dajete snagu- sve zavisi samo od Vas. Više nikad u životu nećete držati dijetu. Počinjete da živite neke nove zdrave životne navike, menjate stil života. Srećno!“
Ljiljana Jagodić, psiholog jagoda1@mail.com
Foto: Dario Konstantinović
Vaša pitanja za saradnike BGonline-a možete postaviti mejlom: psiholoskapodrska011@gmail.com
© by BGonline. All rights reserved
