Muči me anksioznost zbog čega često plačem, pijem ksalol da bih zaspao, pijem ponekad alkohol. Sam. Ne vidjam decu. Plašim se da krenem sa novim poslom, sve mi u životu stoji, a usled novonastalih okolnosti ne mogu čak ni nove žene da upoznam. Kako da se pokrenem?
-Zvučite zabrinuto dragi čitaoce!. Nije to samo anksioznost već neka vrsta anticipatorne tuge koja se u ovim vrstama iskustava aktivira. Ništa nije kao pre i ustaljeni ritam i navike padaju u vodu. To je onaj osećaj kad budućnost nije baš najjasnija što pojačava nesigurnost, pa vi unapred žalite, iako je ta projekcija strašnog scenarija delom fantazija. Zato poštovani, vreme je za deaktiviranje starih psiholoških postavki i aktiviranje kako novih navika, tako i novog načina razmišljanja. Ksalol vam svakako ne treba, jer je kasnije problem odvikavanje, posebno ne uzimanje leka na svoju ruku, a još manje u kombinaciji sa alkoholom. Ipak, niste toliko nemoćni kao što vam se čini. Redukcija viđanja dece jeste sa ciljem njihove zaštite i na to gledajte kao mogućnost da kada se uskoro vidite upoznaju „novog tatu“, raspoloženog i zdravog. Planirajte vreme i razmišljajte o opcijama za novi posao bez straha, iako možda sve ne može da se realizuje odmah. Mislite o tome šta možete sada, od svega toga da ipak radite. Japanci npr. 90% vremena planiraju projekat, a tek 10% troše na njegovu realizaciju. Sad imate priliku da pustite ono što ne možete da kontrolišete, a fokusirate se na ono što vam je pod kontrolom. Nekad je i kompulsivna seksualnost u funkciji straha i zato razmislite u kojoj meri vam je potrebna, a koliko bi vas smirio jedan opušten online razgovor sa nekim koga ćete vi pozvati. Verujem da ste u toku, tako komunicira većina nas u poslednje vreme.
Maja Pavlov, psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović
© by BGonline. All rights reserved
