“Često ne verujemo u sebe, ali kad spoznamo svoje mogućnosti, vidimo koliko zapravo možemo da uradimo za sebe”, kaže Georgij Nazarov i napominje da životne navike može da promeni svako i time dobije trajno zdravlje i osmeh na licu
Rođen je u Moskvi gde je mladost proveo na sportskim terenima. Brojne uspehe, njegov talenat i zavidnu fizičku kondiciju prekinula je povreda posle koje u životu Georgija Nazarova više ništa nije bilo isto. Na povrede kičme koje je zadobio zvanična medicina nije imala odgovor, a on je odlučio da potraži izlečenje u alternativnoj medicini. Na tom putu je upoznao mnoge sjajne stručnjake, lekare, naturologe pored kojih je učio, usavršavao se i postao jedan od najuglednijih učitelja zdravog života. Ruski lekar, doktor medicinskih nauka Jurij Mihajlović Levinson mu je mnogo pomogao, a vremenom su počeli zajedno i da rade. On je izvrsan hirurg koji je tokom pripremanja doktorata izgubio vid. Tad je počeo da istražuje različite metode uz pomoć kojih bi se poboljšao zdravlje. Uspeo je u tome i vremenom povratio vid. Koristio je mumie, bioenergiju, različite vrste psihoterapije… Georgij Nazarov je učio od njega i vremenom postao njegov najbolji učenik.
-Ako biljku zasadimo u odgovarajuću posudu, ona će dobro da izraste i bude napredna, tako je i sa ljudima. Pravilnom ishranom i načinom života mogu da se prevaziđu ozbiljni zdravstveni problemi koje klasična medicina ne može da reši, od raka, bolesti srca, korekcije telesne težine… Poznajem žene koje su usavršavanjem životnih navika oslabile 80kg, jedna čak i 100 kg! Motivi za ovakav pristup životu su različiti. Neko želi da samo poboljša kvalitet zdravlja da bi predupredio bolest, neko želi bolje rezultate u sportu, neko da utiče na regulaciju pritiska, reši se holesterola, da zategne kožu, podmladi se, sredi metabolizam. Ljudi imaju velike mogućnosti, samo treba da znamo kako da ih koristimo.
Da li je zaista velika istina da većina bolesti kreće iz glave?
-Naše misli imaju direktan uticaj na to kako se osećamo. Kad se u novinama objavi slučaj o samoubistvu za koji dan se poveća i broj samoubistava, avioni se ruše, raste broj saobraćajnih nesreća. To traje nedelju dana, pa se posle kratke pauze ponavljaju isti događaji. Psihološki profil ljudi koji oboljevaju od raka je vrlo sličan profilu ljudi koji izvršavaju samoubistva. Vrlo često kad se razočaramo u životu, prouzrokujemo kod sebe ili rak ili bolesti srca. Brojne zdravstvene probleme pokrećemo ukoliko više ne želimo da živimo. Ako sebi postavljamo jasne ciljeve živećemo mnogo duže. Razočarenja u životu vode ljude ka pokušajima smirivanja kroz hranu, lekove, alkohol, drogu, što je jedna vrsta samoubistva. Sve to uzrokuje slab rad zaštitnog sistema i tako pružamo telu mogućnost razvoja ozbiljnih bolesti.
Pobornik ste zdrave ishrane koja ne sadrži meso. Da li je ono zaista toliko štetno?
– Veći deo svog života proučavam delovanje ishrane na stanje našeg organizma i ni na jednom mestu nisam naišao na to da meso na bilo koji način doprinosi našem zdravlju. Ono je dobro za životinje koje su predodređene za tu vrstu hrane, koje mogu kvalitetno da se hrane mesom, ono ne ostavlja naslage holesterola kod njih kao što to čini kod ljudi. Želudac, zubi, dužina creva kod životinja su prilagođeni kvalitetnoj obradi mesa, dok je kod ljudi drugačije. Mi ishranom mesom smanjujemo životni vek, povećavamo nivo holesterola u krvi. Majmuni se u prirodi ne hrane mesom i sjajno funkcionišu, ali ako počnu da koriste meso, naročito prženo meso, brzo se navikavaju na to i odbijaju da jedu drugu hranu, ali smanjuju životni vek i mnogo više se razboljevaju.
Često ste raznim avanturama testirali sopstvene granice?
-Par puta sam preplivavao od Grčke do Turske i to pored nekoliko pustih ostrva, mesta za mreštenje ajkula, u ronilačkom odelu, sa kompasom i nožem u ruci. Veći strah sam imao od brodova nego od ajkula jer nisam znao zašto idu ka meni, da me spasavaju ili iz nekog drugog razloga. Morao sam da manevrišem i snalazim se u tim uslovima. Čovek treba uvek da testira svoje granice. Ali, mnogo važnije je upoznati svoje granice jer onda mnoge stvari možeš da radiš sa zadovoljstvom. Mi vrlo često ne verujemo u sebe i svoje mogućnosti, a kada spoznamo šta sve možemo vidimo koliko zapravo možemo da uradimo za sebe.
Mnogima su “teška vremena” izgovor za sve što treba da učine za sebe?
-Uvek imamo teška vremena, a na Balkanu naročito. U Srbiji živim veoma dugo, bio sam tu u vreme rata, bombardovanja, inflacije. Uvek smo kukali i žalili se, a vreme prolazi. Hajde da se potrudimo da budemo srećni. Dve osobe mogu živeti u potpuno istim uslovima, ali jedni će biti srećni i zadovoljni, a drugi nesrećni i utučeni. Pitanje je na šta obraćamo pažnju. Ako pridajemo važnost lepim događajima a ne ružnim dešavanjima život može zaista da bude lep. Vremenom ćemo tako početi da privlačimo lepe stvari u svoje živote.
Za vašu knjigu “Tajne zdravog srca” (prvi deo) trebalo je čak sedam godina istraživačkog rada da biste njome bili u potpunosti zadovoljni…
-U njoj sam objasnio korake i šta od njih možemo da očekujemo kako bismo održali stanje srca, kako poboljšati i očistiti krvne sudove, preduprediti srčane probleme. Proputovao sam ceo svet više puta kako bih istražio sve što utiče na naše srce, proučavao različite kulture, njihov način života i otkrivao tajne zdravog srca.
Da li zaljubljenost može da utiče da srce bude zdravije?
– Treba težiti tome da budemo trajno zaljubljeni jer posle tog osećaja nastupa faza nezadovoljstva. Ljubav, sreća, zadovoljstvo, ispunjenje imaju snažan uticaj na naše stanje, rane nam uz pomoć tih emocija brže zarastaju, a srce se brže oporavlja.
Uvek napominjete da je za opšte zdravlje veoma važno na koji način se budimo i odlazimo na spavanje?
– Moramo da steknemo kontrolu nad tim šta radimo tokom večernjih i jutarnjih sati. Ako skočimo ujutro iz kreveta i započnemo dan preopterećeni, prvo gledamo u mejl, poruke, da li nas je neko zvao, samim tim neprirodno počinjemo dan, na negativan način, što se kasnije odražava na celokupno naše funkcionisanje. Ako dan počnemo sadržajima nad kojima imamo kontrolu, popijemo u miru ceđeni sok, čaj ili kafu, napravimo kontrastno tuširanje (naizmenično toplom i hladnom vodom), sve to pozitivno utiče na cirkulaciju krvi, poboljšava adaptivne sposobnosti organizma, štiti od prehlada, zateže i podmlađuje kožu. To će omogućiti da nam telo bude elastično, spremno za aktivnosti, a uveče će nam prijati toplo, opuštajuće tuširanje i odlazak na spavanje bez stresa i napetosti.
Tvrdite da ukoliko imaju zdrav doručak i pravilno balansiran ručak, ljudi ne bi trebalo da osećaju glad niti da imaju potrebu za večerom?
– To je apsolutna istina, i mnogi večeraju iz navike, dosade ili psiholoških razloga jer je noć vreme kad mnogi ostaju sami i suočavaju se sa sobom pa iz svog nezadovoljstva posežu za hranom. Uveče je dovoljno zadovoljiti se sa nekoliko sušenih voćki ili zdravom čokoladom.
Recept za zdravu čokoladu Georgija Nazarova
Izgnječiti zrelu bananu sa nešto manje od 2 kašičice kakao-a, isto toliko meda ili malteksa. Rashladiti po želji. Ovaj slatkiš pozitivno utiče na krvnu sliku, a u sebi sadrži antioksidante i veoma kvalitetne sastojke.
© by BGonline. All rights reserved
Bratislava
06/06/2017 at 22:55
Pratiti Georgija znaci doci u fazu da mozes podici Zemlju samo ti nedostaje oslonac. Postovanje i pozdrav Georgiju