Veroučitelj, pojac, svetac…
Knjigu o istinitim događajima iz života Patrijarha Pavla prema sećanjima njegova četiri učenika – arhimadrita, napisao je Slobodan M. Radulović, publicista i doktor ekonomskih nauka. Prvi pripovedač u ovoj knjizi je veliki duhovnik i najbliži saradnik Patrijarha Pavla, Arhimandrit Jovan Radosavljević koji je uz njega proveo 52 godine. U knjizi “Vujanski krst patrijarha Pavla” je objavljeno preko 200 fotografija iz života patrijarha Pavla koje su do sada bile u privatnoj arhivi autora.
Od tuberkuloze do ozdravljenja
„Vujanski krst Patrijarha Pavla“ je zbirka sećanja, zanimljivosti i fotografija, a dobila je naziv po izrezbarenom Hristovom raspeću koje je napravio iskušenik Gojko Stojčević lično, kasnije patrijarh srpski Pavle, tokom boravka u manastiru Vujnu od 1944. do 1946. nakon svog čudesnog isceljenja. Imao je tad 32 godine.
Gojku su pre dolaska u Vujan lekari prognozirali još tri meseca života. Teško obolelom od tuberkuloze, da ne bi zarazio sabraću, bilo mu je zabranjeno da ulazi u bogomolju, osim kad je manastir prazan i to samo do ulaznog dela, gde se nalazi grob vujanskog svetitelja i gde je jedino mogao da se moli. Nije mu bilo dozvoljeno da ulazi u centralni deo hrama, kako ne bi zarazio druge celivajući ikone. Hranu mu je dostavljao otac Julijan na prag ćelije jer je Gojku, takođe po preporuci lekara, bilo zabranjeno da obeduje sa ostalima. Nakon dve godine takvog života uprkos predviđanju lekara, bez ikakvog leka u teško ratno vreme, doživeo je isceljenje. U znak zahvalnosti izrezbario je i priložio manastiru drveni krst sa raspećem, a na poleđini je urezao: „Manastiru Vujnu, po isceleniju, priloži rab Božji Gojko, 1946. godine”. Potom je zamonašen u Blagoveštenju. Tako su crkva i narod dobili patrijarha Pavla.
Svedočanstva najbližih saradnika i učenika patrijarha Pavla
Slobodan M. Radulović se s patrijarhom Pavlom sretao od sredine devedesetih godina, do njegove smrti (u septembru se navršava 10 godina od smrti patrijarha Pavla).
– Patrijarh Pavle se iscelio u Vujnu, a zamonašio u Blagoveštenju, manastiru udaljenom dvadesetak kilometara odatle- objašnjava Slobodan M. Radulović, rodom iz sela Sokolići koje se nalazi između Vujna i Blagoveštenja. Sokolići su i rodno mesto dugogodišnjeg igumana blagoveštenjskog Vasilija, koji je bio nerazdvojni prijatelj patrijarha Pavla. On je kao starešina Blagoveštenja primio u manastir Gojka Stojčevića. Patrijarha. Manastir Vujan je parohijski manastir mog rodnog sela Sokolić kod Čačka, a monasi su svetili vodicu u kući mog dede Aksentija. Patrijarh Pavle je bio iskušenih Vujanski, pa i kad je otišao u manastir Blagoveštanje svraćao je često u Vujan. Knjiga “Vujanski krst Patrijarha Pavla” ima četiri pripovedača i 5 delova. Događaji iz života patrijarha navođeni su hronološki, od 1942. godine do godinu dana pred njegovo upokojenje. Tu je i mnogo fotografija koje upotpunjuju ovu priču i svedoče mnogim događajima. Sve su to priče ispričane bez posrednika, sa direktnim akterima i svedocima događaja o kojima sam pisao.
Hrabri veroučitelj
Pre nego se razboleo Gojko Stojčević je bio fizički slabašan, imao je u planu da postane veroučitelj, a kako bi se izdržavao po rečima Slobodana M. Radulovića radio je i fizičke poslove.
-Kako bi se prehranio tad je istovarao ugalj na železničkoj stanici u Beogradu. Bio je i pojac u Bogorodičinoj crkvi na Zvezdari- otkriva Slobodan M. Radulović.-Kad je kao veroučitelj uleteo u hladnu Drinu, spasao dete koje se davilo u reci toliko se prehladio da je ubrzo dobio pneumoniju, a zatim i tuberkulozu. Gotovo polumrtav i otpisan od strane lekara je došao u manastir Svete Trojice gde je Julijana Kneževića kojeg je smatrao svojim duhovnikom konsultovao šta da radi. Otac Julijan je hrabro preuzeo da mu ispred vrata kelije u Vujanu donosi hranu. Prehranjivao je čoveka koji se topio od tuberkoloze. Molio se za isceljenje na grobu svetitelja iz 13 veka. Nakon čudesnog ozdravljenja 1946. godine je odlučio da se zamonaši što je opisano i u knjizi- objašnjava Radulović.
Suze koje ne smeju drugi da vide
Svako leto je Slobodan M. Radulović odlazio u manastir Blagoveštanje gde je patrijarh Pavle provodio svoj odmor.
-Svaki se monarh oseća najlepše na mestu na kojem se zamonašio. Bio je dostupan ljudima, rado razgovarao sa njima. Uvek bi od Petrovdana do Ilindana bio u Blagoveštenju na tzv. odmoru gde je sedeo sa ljudima pod tremom, savetovao ih- priča Slobodan M Radulović. -„Dve suze za majku Jevrosimu“ je priča nastala kad me je patrijarh Pavle pozvao kao tekstopisca na desetu godišnjicu Srebrenice. Napisao sam tekst za “Pravoslavlje”, a on se tad prvi put umešao i rekao da taj tekst treba da bude objavljen na prvim stranicama časopisa. Video sam ga kako stoji iznad naslovne strane na kojoj je bila slika majke koja kuka nad grobom muža i svoja tri sina. On je spustio glavu prema toj majci, a dve velike suze su mu pale iz očiju na njeno lice…Nije želeo da vidimo da on plače.
U ovoj knjizi se nalazi se ukupno 70 priča učenika patrijarha Pavla koje indirektno oslikavaju njegovu ličnost, skromnost, prostodušnost.
B.Gajić
© by BGonline. All rights reserved
