Odmah da razjasnimo, muškarac i žena itekako mogu biti samo prijatelji, a pod tim podrazumevamo odsustvo bilo kakve seksualne tenzije, privlačnosti ili ljubavne patnje, a zbog toga što im njihova romantična ili seksualna želja nije ispunjena.
Takođe, ako jedno od njih dvoje uživa u iskrenom prijateljstvu, a druga osoba potiskuje želju ili potajno pati, to takođe nećemo smatrati prijateljstvom, čak to možemo i osuđivati kao nemoralno, ukoliko prva osoba zna da ona druga pati, a taj odnos i dalje produžava ili održava. Dakle, kad kažemo “prijateljski odnos” između muškarca i žene, onda mislimo na onakav odnos kakav imaju dva prijatelja ili dve drugarice.
Takođe, kvalitetan ljudski odnos između bivših emocionalnih partnera, takođe nećemo ubrajati u ovaj fenomen, iz očiglednih razloga. U istom duhu, nećemo računati ni kratkotrajnu ili jednokratnu seksualnu romansu koja se kasnije više nije ponovila.
Faktori od kojih zavisi u šta će prerasti prijateljski odnos
Sa prijateljicom ili drugarima, nemate seksualne odnose, zar ne? Naravno, postavlja se pitanje, zar i seks nije čin prijateljstva, zabave, utehe ili ugađanja? Odgovor je složen, ali za potrebe ovog teksta, ipak ćemo se držati tradicionalnog stanovišta da ne bi smo dalje zbunjivali.
Hajde da pokušamo da identifikujemo ključne faktore koji su odgovorni za to da li će neki ovakav odnos prerasti u ljubavno -seksualni, ili ne?
U svojoj psihoterapeutskoj praksi ali i u privatnom životu, zaključio sam da postoje tri ključna (zaštitna) faktora koja, ako su prisutni, održavaju prijateljstvo na čvrstim nogama, i obrnuto, ako ih nema onda omogućavaju prerastanje odnosa u nešto drugo.
1.PRIJATELJSTVO IZ RANOG DETINJSTVA
Ukoliko je poznanstvo počelo veoma rano, naročito u formativnom periodu života, ukoliko su primarne porodice bliske, poznaju se, odnos je veoma prijateljski i tako dalje, velike su sanse da će dečak i devojčica razviti neku vrstu bratsko-sestrinskog konstruisanja relacije koja može svaki pomisao na seks da učini neprihvatljivim, odvratnim ili čak i incestuoznim. Na terapiji, klijenti često kažu “Nikako, pa on mi je kao brat!”, “Ne mogu ni da zamislim seks sa njom, ona mi je kao deo porodice”! Ovaj faktor je često i ključan, ali zavisi i od preostala dva. Svaki je veoma važan.
2. FIZIČKA NEPRIVLAČNOST
Ukoliko se dvoje druži, a obostrano su daleko od idealnog ili prihvatljivog tipa za ono drugo, tu su šanse za urušavanje prijateljstva i manje. Naravno, fizički izgled nije uvek i u svakom periodu života jednako važan i tip ideala se vremenom može menjati, ali ovaj faktor svakako štiti. Psihičke osobine koje su neprihvatljive, takođe možemo ovde pomenuti kao važan subfaktor odvraćanja od ideje romanse.
3. LJUBAVNA I SEKSUALNA ISPUNJENOST
Ukoliko oboje, pored vlastitog odnosa, paralelno gaje svoje nezavisne ljubavne i seksualne veze koje su im zadovoljavajuće u svakom smislu, manje su šanse da će pokleknuti. Ukoliko imaju dobre brakove, oni su važan faktor odvraćanja, a ukoliko imaju i dobru i zdravu decu, ulog za rizik se dramatično povećava pa je i sve, više od pomisli na to, za većinu ljudi veoma neprihvatljivo.
Što su ovi faktori slabiji, nepostojaniji ili ih jednostavno i nema, prilika za urušavanje iskrenog prijateljstva je i veća. Naravno, sve psihološke i psihosocijalne pojave su samo dimenzije. Uvek osciliraju od minimalnog do maksimalnog i nisu vremenski i zauvek zacementirane, ali ako su ovi faktori postojani i jaki, šanse za iskakanje iz koloseka su gotovo uvek na minimumu.
Marko Braković
Foto: Dario Konstantinović
Marko Braković je diplomirao andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Autor je i voditelj brojnih psiholoških radionica, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi. Napisao je tri romana: „Fejsbuk Predator“, „Tablet“ i „Ljudski aparat“.
© by BGonline. All rights reserved
