Očekivanja oblikuju naš život
Milica je potražila moju pomoć jer je počela da se oseća depresivno. Čak su joj i članovi porodice preporučili nešto slično. Već u prvom razgovoru, dok smo se upoznavale, dok je pričala o svojoj porodici, postalo mi je jasno da je njen veliki problem preuzimanje krivice za sve što se dešava i njoj i njenim bližnjima. Ona je kriva što se njena sestra razvela – previše se mešala u njen brak. Ona je kriva što njen sin ne uči dovoljno – razmazila ga je. Ona je kriva što njen muž radi posao koji ne voli – mora da izdržava porodicu. „Čim nešto pođe po zlu, odmah vidim svoju negativnu ulogu u tome. Odmah preuzimam svu odgovornost u vezi sa bilo kim. Kad je moja komšinica obolela od depresije, pomislila sam kako sam mogla više da joj se nađem.“
Zaista je pokazivala tri glavna pokazatelja depresije. GENERALIZOVALA je sve događaje kao negativne. Ako joj novi kolač ne uspe, ona ne zna da kuva. Negativnost je bila STABILNA u njenom rečniku, sve je bilo loše uvek i nikad nije uspela ni u čemu. 
Ono što je bilo najkarakterističnije je da se STALNO OSEĆALA KRIVOM. Psihološki rečeno, INTERENALIZUJE NEGATIVNO, što je bitan deo depresivnog samodestruktivnog načina razmišljanja. Istovremeno EKSTERNALIZUJE POZITIVNO- sve dobro što se desi je puka slučajnost.
U njenom slučaju to je značilo da druge osobe nemaju nikakvog udela u odgovornosti i nizašta nisu krive. Ona je pokupila sve. U pokušaju da sa njom uspostavim što bolji odnos, nazvala sam je sebičnom. Sebičnom jer uzima največi deo osećanja krivice, drugima ne ostavlja ništa. Za trenutak je zastala, a onda se nasmešila.
Prihvatila je moj komentar:„ Sledeći put ću voditi računa o tome da i drugima ostavim malo kolača (odgovornosti)“. Na ovaj način smo počele da menjamo mehanizam održavanja depresivnog poremećaja.
1. Generisanje novih objašnjenja.
Ona se jako trudila da podstakne svog sina na studiranje, velika mu je podrška. Možda studira tako kako studira zato što se druži sa mladima koji su mu slični- puno izlaze i manje uče. Želi da pripada grupi, pa se tako lakše uklapa .
Ljudi koji sebe okrivljuju za sve, IGNORIŠU uloge drugih. Kao da se ceo svet vrti oko njih. Rekla sam joj da se ne radi uvek samo o njoj. I nisam se šalila.
2. Deljenje krivice sa drugima
Stalno sam je podsećala na to koju odgovornost drugi imaju u određenoj situaciji. Koja je njihova uloga u svemu što se dešava? Da li su Milicina sestra i njen bivši muž bar malo sami doprineli njihovom razlazu? Da li je moguće da je to što joj se on nije dopadao od početka bila jedina loša stvar u njihovom braku? Da li je još nekog bilo u tom njihovom odnosu ili samo ona? Šta je sa njegovom porodicom?
Zamislila se i pomenula njegovu majku i to kako se loše ponašala prema njenoj sestri. PODELILA ODGOVORNOST.
3. Otkrivanje klijentovih očekivanja
Očekivanja su ta koja oblikuju naš život. Možemo biti iznenađeni, šokirani, razočarani samo ako to očekujemo. Kad je neko razočaran sobom ili drugima, uvek pitam:Šta si tačno očekivao? Odgovor na ovo pitanje ukazuje na to kako neko zamišlja da bi nešto trebalo da bude.
Milica je očekivala da njena sestra ostane u braku ceo život, da njen sin bude odličan student, da njen muž voli svoj posao… Šta ona očekuje od sebe, a šta od drugih? Da li su njena očekivanja realna?
Od sebe uvek očekuje najbolje. Perfekcionista. Izgleda da je takva samo prema sebi, od drugih ne očekuje mnogo. Ako nešto što je radila sa drugima nije uspelo, nikad oni nisu bili krivi, uvek samo ona.
Naučila sam je da se pre svega opušta i da ne bude tako zahtevna prema sebi. Prihvatila je da nije Bog, da je samo ljudsko biće. To realno sagledavanje situacije mi je pomoglo u sledećem.
4. Opuštanje bez namere
Ljudi vole jednostavnost. I ako se ta jednostavnost ne ispolji odmah, postajemo kreativni. I što je najneverovatnije, oni koji imaju nisko samopouzdanje i koji sebe stalno krive za sve, uvek su potpuno sigurni u to da su oni glavni krivci.
U psihoterapiji se ponekad koristi „tolerantna dvosmislenost“- klijenti se uče da se opuštaju bez namere. Ako već moraš da zamišljaš, dozvoli sebi jedan trenutak opuštenosti, vakuma u svom umu, bar dok ne dobiješ još informacija. Milica bi odmah svu krivicu preuzela na sebe iako ne bi sagledala situaciju realno sa svim okolnostima. Možda je muž bio nezadovoljan na poslu jer je morao da radi 10 -12 sati, možda nije imao dobre saradnike, možda… Dozvoli sebi da nisi uvek ti u centru, da ima i drugih razloga koji nemaju nikakve veze sa tobom.
5. Ublaži emocije da bi ovladao ponašanjem
Mnogi ljudi misle da mogu da kontrolišu nešto što je potpuno van njihove kontrole. Milica je osećala da je ona jedina ta koja može da učini svoju porodicu srećnom. Kad sam je upitala koje su to konkretne situacije u kojim se oseća najgore navela je sledeću: svaki put kad bi videla postove svog sina na Facebooku na kojim se „hvali“ svojim izlascima (znala je da ništa nije učio) osećala se kao da ga je izdala.
Kroz razgovor i hipnozu naučila sam je da se smiri i da prihvati činjenicu da njen sin ima pravo na sopstveni život i odluke. Kad mislimo da možemo da rešimo svačiji problem (kao ona sinovljev), drugi nas ljudi doživljavaju kao nekog ko im oduzima nezavisnost, ne da im da žive na način na koji žele. Često se kao posledica toga, drugi nama bitni ljudi udaljavaju od nas i tako gubimo bliskost i povezanost sa onima do kojih nam je najviše stalo. Moramo da naučimo da postavljamo granice u odnosu sa drugima, a i naše unutrašnje granice sa samim sobom.
Prihvatanjem realne odgovornosti, sagledavanjem situacije u širem kontekstu, prihvatanjem da drugi imaju pravo da svoj život žive onakao kako oni misle da treba, postavljamo dobru osnovu za smanjivanje osećanja krivice. Milica je rado prepustila deo tog kolača onima oko kojih se sve i vrti. Kaže da je sve manje sebična.
Ljiljana Jagodić
Foto: Diznilend foto video studio
Mesto snimanja: Hotel Theater Belgrade
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru (seksualnu ili emocionalnu)
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
U začaranom krugu dijeta
Život između dece i partnera
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život
© by BGonline. All rights reserved
