VODIČ ZA LJUBAVNE ODNOSE (Da li će ljubav preživeti 21.vek?, dr Gordana Nikić)
Kako izgleda zdrava partnerska ljubav, a kako zdrav odnos prema sebi? Kako se seksom pokazuju osećanja? Kako uvežbavamo emocionalne mišiće? Odgovore na ova i brojna zanimljiva i važna pitanja o ljubavi daje dr Gordana Nikić u svojoj knjizi, vodiču za ljubavne odnose „Da li će ljubav preživeti 21.vek?“. Doktorirala je i magistrirala baveći se najtananijim emocijama, a tokom školovanja i profesionalnog rada, rasta i razvoja posvetila se istraživanja fenomena ljubavi.
Ljudi imaju mnogo problema, od onih na poslu do različitih teskoba koje ih čekaju kod kuće. Dr Gordana Nikić, doktor psihologije i psihoterapeut kaže da u osnovi svega stoje emocionalni problemi koji su polazna tačka za sve ono što nas vodi u nezadovoljstvo.
Zašto se postavlja pitanje da li će ljubav preživeti 21. vek?
-Tokom poslednjih desetak godina nastupile su velike promene u oblasti partnerskih odnosa i sve to ima dalekosežne posledice, tolike da ih ljudi i nisu svesni. Na snazi su neke teorije ljubavi koje nekad nisu postojale, pa tako sad mnogi igraju igre u vezama, ne investirajući sebe u taj odnos, dok „lubični igrači“ igraju igru sa više partnera. Mnogi traže za sebe neku vrstu slobode, otvorenosti i biraju stalno menjanje partnera, pa tako danas razlikujemo „veze“ i „šeme“ koje uključuju seksualnu komponentu ljubavi.
Zbog čega je nekima teško da se emocionalno investiraju i lakše im je da ulaze u površne odnose?
– Neće da se vezuju, ali moj stav je da to ipak ne odgovara ljudskoj prirodi. Oni koji su od samog rođenja podizani u obrascu sigurne emocionalne vezanosti sa majkom neće imati ovakve probleme. To će se razvijati kod emocionalno nesigurnih ljudi, a emocije se kod čoveka razvijaju još dok ne progovori. Uz emocije koje dobija od majke dete stiče poverenje u svet, saznanje je to prijateljsko mesto, da je vredno pažnje. Ako je majka bižna i senzitivna dete će odrastati sa osećanjem da je vredno ljubavi i razviće veće samopoštovanje.
EMOCIONALNA USKRAĆENOST
Zašto treba provesti što više vrmena sa svojom bebom tokom prve godine života?
– Telesni kontakt sa bebom osnažuje i njenu inteligenciju. Majke koje emocionalno ne odgovaraju na potrebe deteta time uzrokuju da dete bude naviknuto da je u svemu samo i da jedino može da se osloni na sebe. Već sa godinu ili dve takva deca mogu da se lako prepoznaju. U situaciji kad u prostoriju ulazi nepoznata osoba, emocionalno vezano dete će se baciti majci u zagrljaj, baš kao i kad se ona vrati u prostoriju. Dete koje je emocionalno odbacijujuće neće praviti razliku, niti reagovati kad majka izađe i vrati se u prostoriju jer je naviknuto na tu vrstu emocionalne uskraćenosti. Ima roditelja koji se hvale kako im dete svuda ostaje samo, ali je jako poželjno da dete kad krene u vrtić zaplače i da neće lako da se odvoji, jer to znači da je dobro vezano sa roditeljima. Vremenom će svakako da nauči sve to da prihvati.
Šta ljudi koji su odrastali u takvim okolnostima mogu da urade za sebe kad odrastu i preuzmu život u svoje ruke?
-Srećna okolnost je da sve što se tiče emocionalnog uma i emocionalnog dela mozga podložno rekonstrukciji. Prvi dokaz je rad psihoterapeuta i da nije tako naš posao ne bi imao efekta. Treba da radimo na sebi, da pratimo svoje emocije, budemo spremni da istražujemo, prepoznajemo svet oko sebe i onda imamo šansu da napredujemo. Tačno je da ti modeli poneti iz detinjstva boje naš život i ostavljaju trag na izbor partnera, prijatelja,odnos prema sebi, ali doboro je to što možemo da se usavršavamo i menjamo celog života.
Šta je seksualna inteligencija?
-Istraživanja su otkrila da postoje ljudi koji su seksualno inteligentniji od drugih. Oni imaju manje problema u toj oblasti i bolje se snalaze. Izdvajaju ih tri komponente, a jedna od njih je znanje o seksualnosti. Kako da znamo da li smo seksualno inteligentni? Važno je koliko smo svesni svog autentičnog svesnog seksualnog JA. Smatra se da se seksualnost razvija od malih nogu i da je ona osobena, kao što je i svaki otisak prsta drugačiji. Kad prepoznamo taj unutrašnji krajolik znaćemo i ko smo mi. U adolescenciji je važno pratnerstvo, a najbolji način da upoznaš sebe je da budeš u vezi. Moje mišljenje je da ljudi istinski uživaju u seksu u zrelim godinama. Žene u potpunosti poznaju sebe u tridesetoj. Ljudi koji su slobodni u komunikaciji i ne stide se, imaju šansu da imaju zadovoljavajući seksualni život. To su jako važne stvari.
Da li je važnije, lepše i zdravije voleti ili biti voljen?
-U ljubavi je veoma važno davati jer kad dajemo mi istovremeno nagrađujemo sebe. Slušala sam različite priče žena koje su iz svoje nesigurnosti bile spremne da u ljubavi rade takve stvari kojima se i same sada smeju. Jedna od njih je na primer sedam dana sedela pred terasom bivšeg momka iz čiste ljubomore, a ne ljubavi. Uvek savetujem da ne pristaju u vezi na igre, ako im se igre ne dopadaju i budu uvek otvoreni. Ljubav je važna, ali za odrasle nije nešto bez čega ne mogu da opstanu. Detetu je u detinjstvu važno da bude voljeno. Ali, u odrasloj dobi nije tako. Treba prihvatiti realnost života. Ako imamo potencijal da volimo, volećemo i decu, prijatelje, učestvovati u rastu i životu drugih. Nije strašno ni u jednom delu života biti sam.
Poslovno ostvarene i uspešne žene koje odlično zarađuju, imaju svoj stan i nezavisne su u svakom smislu su često same. Zašto je to tako?
-Njima je u ljubavi sve previše komplikovano. Često se za njih vezuju mlađi muškarci, ali one ne žele vezu. Šteta što je tako, jer mi smo predisponirani da volimo. Nekog obeleže loša iskustva i više ne želi da se otvara, a pomisao na vezu već ga čini ranjivim. Takve osobe više vole da su na distanci i sačuvaju se svega toga.
Da li više one vole svoj posao više od privatnog života?
-Takvoj ženi je prioritet njen uspeh, ali i dobar izgled. To je sistem vrednosti koji dolazi sa zapada gde „smo bitni samo mi i da dobijamo od drugih“, što je na neki način pozicija egoizma. Kad smo u ljubavi, onda sve delimo i učestvujemo u rastu i razvoju jedno drugog. Do sad nije izmišljen bolji način da se podižu deca nego u porodici. Ne bismo bili ono što jesmo da neko nije ulagao u nas, a to su pre svega roditelji.
EMOCIONALNI MIŠIĆI
Ipak, samoća nekad može biti i lekovita i poželjna?
-Postoji trenutak kad treba biti sam i to je preriod nakon velikih razočaranja i kad nismo sigurni u to šta želimo. Tad nam nova veza nije potrebna. Kad je čovek načisto sa tim šta želi i šta mu se dopada u partnerskom odnosu, on lako uđe u svaku priču i lako izađe iz one koja nije za njega.
Koje najčešće greške ljudi prave zbog velike potrebe da za vezivanjem?
– Čak iz straha se u ekstremnim uslovima, na primer u zatvoru, vezuju i za neprijatelja. Vezivanje, brižnost i seksualnost su tri bitne komponente zrelosti u vezi. Kad imamo zrelu vezu, osoba sa kojom smo nam je izvor sigurnosti, kao što nam je nekad bio roditelj, pa brinemo jedno o drugom. Lepo nam je, a u seksualnom aspektu dobijemo uvek ono što je naša potreba.
Šta podrazumeva vežbanje emocionalnih mišića?
– Da treba biti mudar u nekim situacijama i ne reagovati na prvu loptu, imati samosvesnost i samokontrolu, što se takođe uči u detinjstvu. Jako je važno prihvatanje svih emocija koje nam se dešavaju. Nema emocije koja je pogrešna i svaka od njih ima svoje razloge zašto je tu.
Koliko generalno ljudi poznaju sebe i svoje emocije?
-Danas ljudi ne pate zbog manjka komfora ili hrane i bez svega mogu da prežive, ali pate zbog emocija i nedostatka ljubavi. Napredovali su ljudi u svim oblastima osim u emocijama. Neki psihoterapeuti kažu da su ljudi nesrećniji nego ikad iako se sad bolje živi. Potrebno je da se opismenjujemo, učimo, znamo zašto se neke stvari javljaju i izađemo na kraj sa tim. Ljudi ne žele da pate. Bitno je razumeti da su emocije jako spore,ne ide ništa brzo na tom planu i to je tako s razlogom. Kad donesemo odluku to je samo odluka i potrebno je vreme da se ona sprovede u delo. Kod razvoda ljudi proilaze kroz emocionalni proces, sa velikom prazninom i patnjom koja je poput rupe koju pokušavamo da nadomestimo i pomognemo sebi. Kad izađemo iz veze nastaje proces patnje, pa evociramo uspomene, a kad shvatimo da je kraj dolazi bes a onda trenutak smirenja. Važno je prpeoznati taj tok, da emocije imaju logiku i da su tu da nam pomognu. Nije prirodno samo preseći neki odnos.
Koliko muškarci i žene znaju da priđu jedni drugima?
-Pre svega treba biti svoj i iskren, zauzeti se za sebe i biti asertivan. Sve su to jednostavni psihološki zakoni. Važna je neverbalna komunikacija, a žene su zaboravile da se obrate muškarcu i pohvale ga, već su fokusirane na izgled i površne stvari. Muškarcu je važno da zna da li joj se dopada ili se ona zanima na njega. Treba biti iskren i prema sebi, sagledati da li su nam kriterijumi previsoki, da možda ne tražimo ono što ne postoji iz sopstvenih strahova da opet moramo prolaziti vezu koja jeste velika neizvesnost. Ali, u ljubavi ne može da se igra na „siguricu“. Veoma je važno da partneri dele isti sistem vrednosti. Ako to nije slučaj sledi patnja. Različlite su i potrebe za bliskošću. Dok neko voli da je povremeno sam, posebno kad je u krizi, neko u toj situjaciji voli da deli to osećanje sa nekim. Naći zajedničko rešenje nije lako, ali nije ni nemoguće. Bitno je da u bitnim stvarima nađemo dobar kontakt i komunikaciju.
Šta savetujete ljudima koji prolongiraju odlazak iz veza u kojima su nesrećni?
-Ako veza u kojoj se nalazimo nije dobra za nas, treba je se odreći koliko god izazivala emocionalnu patnju.Teško je ljudima da se odreknu emocionalnih investicija, a vezu neretko doživljavaju kao nešto u šta su se životno investirali. Imaju nekad utisak da su mnogo ulagali u partnera, a žene starijih generacija su vaspitavane da rade i žive za druge, u prošlosti. Nije lako biti sam, ali i napraviti novi početak nakon 30 godina. Dugoročno ostanak u lošem braku može da stvori nezadovoljstvo, emotivne i zdravstvene probleme, pa treba naći meru i sagledati kad izaći iz takve veze.
Da li je opravdan jedan od najvećih strahova ambiciozne savremene žene je kako uskladiti posao i majčinstvo(porodicu)?
-Ima mladih žena sa dvoje, troje dece i zavidnim karijerama. U periodu kad rađaju žene su kreativne, imaju više energije, znaju šta su im životni prioriteti, a roditeljstvo ih ojača. Nije lako, ali veoma je obogaćujuće iskustvo i prilika da se razvijaju kao ličnosti. Šteta je ne rađati u biološkom naponu, u dvadesetim godinama, pa makar shvatile u tridesetim da on nije adekvatan partner. Nije lako proći odricaja. Hrabro je to iskustvo, a moj savet je da se upuste u to.
Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković
Knjigu “Da li će ljubav preživeti 21. vek?” možete poručiti po ceni od 799 dinara + troškovi dostave telefonom 066060820 ili putum porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
