KAKO SLOŽITI KOCKICE SOPSTVENOG ŽIVOTA?
Nekad sam jako brutalna, pa kažem klijentu da ne mogu da mu pomognem dok ne prihvati da on mora da menja svoje ponašanje, a ne ljudi zbog kojih misli da ima problem. Ono što stalno govorim jeste NE MOŽEMO MENJATI DRUGE, MENJAMO NAS I NAŠ ODNOS PREMA DRUGIM LJUDIMA.
Radila sam sa ženom koja je bila iscrpljena brigom o troje male dece i mužem koji samo radi i ne pomaže joj ništa. Posle par meseci rada sam joj rekla da ne mogu da joj pomognem. Ona nikako nije prihvatala činjenicu da od nje zavisi kako će se osećati. Stalno je insistirala na tome da njen muž mora da se promeni i da bez njegove promene ponašanja ona ne može da se oseća bolje. Kad tako razmišljamo, stalno drugima dajemo tu neverovatnu moć koju imaju nad nama.
Ostala je “zaglavljena” u prošlosti jer nije mogla da prihvati da je ona ta koja treba da se menja. Na taj način je sebi je oduzela svu snagu i sposobnost, postala potpuni „zavisnik“ od muža.
Preuzimanje odgovornosti
Onima koji čekaju da se kockice slože kažem da će im život proći u čekanju, pokušam da objasnim i da ih uverim da promene uvek zavise samo od nas. Ako ne uspem, opet budem brutalna i kažem da me potraže kad reše da više ne čekaju da se nešto desi, već kad shvate da je u njihovim rukama i umovima sve što im je potrebno. U stvari, tu se radi o preuzimanju odgovornosti na sebe.
Osobe koje su u životu bile često potpuno zaštićene ili omalovažavane, nemaju tu sposobnost da uvide svoje snage. Misle kako oni ne mogu ništa sami, kako ne znaju i slično. Zato i nisu spremni da preuzmu odgovornost, jer dok to ne urade oni nisu krivi ni za šta. Uvek je kriv neko drugi: prvo roditelji, onda partneri, ponekad sistem ili država. Kad prihvate da i oni imaju neku odgovornost koja je u stvari moć, onda sve ide mnogo brže. Lakše se odlučuju na promene i počinju da ih ostvaruju.
Budućnost je uvek samo iluzija koju želimo da ostvarimo. Zato je bitno znati šta je to što imamo u sadašnjosti i šta je to što sad možemo da uradimo da bismo tu iluziju ostvarili. To znači “živeti sada i ovde”, prihvatiti sva svoja ograničenja ali i sve svoje sposobnosti, osvestiti ih i uklopiti tako da za nas daju najbolji rezultat. Namerno naglašavam “za nas”, jer ono što je dobro za drugog, ne mora biti dobro i za mene.
Ljiljana Jagodić
Foto: Sanja Rajković
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život
