“Emocionalna vezanost deteta za roditelja koju roditelj nesvesno potkrepljuje, može biti i mnogo jača od vezanosti za partnera…”
Nije mali broj majki koje su veoma posvećene sinu, a u njihovom odnosu nalaze smisao svog života. Nesvesno se plaše da bi kad sin odraste one postale nepotrebne i beskorisne, bez životnog smisla, pa tako dok podstiču njegovo odrastanje i samostalnost, istovremeno i nesvesno upućuju suprotne poruke, etiketirajući sina kao naivnog, povodljivog, nesposobnog i pasivnog –nespremnog za samostalni život.
Nijedno dete ne stiče samostalnost preko noći, već je to proces koji započinje veoma rano, napominje psihoterapeut dr Zoran Milivojević. Danas se smatra da su majka i dete u intezivnoj emocionalnoj zajednici (“primarna simbioza”) tokom prve 3 – 3,5 godine, a nakon toga počinje lagano i veoma sporo odvajanje deteta od majke i osvajanje samostalnosti. Na tom putu dete mora da nauči da savladava prepreke jer tako ne samo da razvija potrebne veštine, već i gradi samopouzdanje – shvata da je sposobno, počinje da veruje u svoje sposobnosti.
-Na putu odrastanja roditelji treba detetu da budu podrška. Za dete nije dobro ako su prepreke pred njim prevelike, jer onda zaključuje da je nesposobno, ali ako ih nema, onda i ne razvija samopouzdanje- objašnjava Zoran Milivojević. – Preterano zaštitničke majke su one koje svet vide kao veoma opasno mesto, a dete kao potupno nesposobno, tako da mu stalno govore da ne može samo, da će one iz ljubavi za njega uraditi ovo ili ono. Posledica takvog majčinog stava je da dete nema priliku da stekne samopouzdanje, a kad odraste ono će biti pasivna ličnost koja se plaši da napravi samostalni korak u bilo kom pravcu. Zbog toga će tražiti za sebe neku dominantnu osobu za koju će se vezati – ukoliko ostane bez mame. Do tada, ono uprkos svojim godinama, ostaje zavisno od mame sa kojom često i živi. Postoje mamini sinovi, ali i tatine kćerke, kao i sve druge kombinacije.
Da li “mamini sinovi” traže za sebe “tatine ćerke”?
-Postoji više tipova maminih sinova. Kod jednih se to vidi na prvi pogled, a kod drugih je to veoma dobro zamaskirano, naročito ako je on u stalnoj svađi sa majkom. U ovom drugom slučaju zavisan je od majke i istovremeno se bori protiv te zavisnosti. I kod izbora partnera stvari nisu jednostavne.
“Samohrane majke podržavamo u tome da se ponovo udaju jer je najbolje kad muško dete odrasta uz muškarca koji ga prihvata…”
Za kakve partnere će se vezivati osoba koja je vezana za roditelja?
-Može da u nekom drugom traži zamenu za njega – dominantnu i samostalnu osobu kojoj će se podrediti ili protiv koje će se boriti u stalnim svađama. Takođe je primećeno da postoje i vezivanja u kojima se “mamin sin” i “mamina kćerka” pronalaze i sparuju. To je ona veza u kojoj ne postoje granice ni prema njegovim ni prema njenim roditeljima, pa se svi mešaju. Tada govorimo o emocionalnom incestu u kojem je emocionalna vezanost za roditelja koju roditelj nesvesno potkrepljuje mnogo jača od vezanosti za partnera. I to je problem jer osobe koje su “udate” ili “oženjene” za roditelje, nemaju sposobnost pravog i punog emocionalnog vezivanja za partnera sve dok se ne oslobode vezanosti za roditelje.
Šta je dobro za dete koje odrasta bez muškog uzora i muške figure?
-Jednim delom dete izgrađuje svoje “ja” i svoj identitet tako što se poistovećuje sa drugima, a posebno osobama istog pola. Od njih dete uči kako treba biti muško ili žensko i bira na koje će se načine ono ponašati. Za muško dete je veoma važno da ima muški uzor i ako to nije tata, onda treba to da bude ujak, rođak, ali to može da bude i trener ili učitelj. Samohrane majke podržavamo u tome da se ponovo udaju, da dete ima očuha jer je najbolje kad muško dete odrasta uz muškarca koji ga prihvata.
Branka Gajić
Foto: Sanja Rajković
objavljeno 23.6.2016.
Dr Zoran Milivojević je završio Medicinski fakultet u Beogradu, a nakon brojnih edukacija postao i ugledni psihoterapeut i predavač transankcione analize. Na svetskim kongresima je čest gost i odabrani predavač. Originalnost njegovih dela uvrstila ga je u grupu svetskih autoriteta okupljenih oko projekta Svetska knjiga o ljubavi (The World Book of Love). Kao gimnazijalac razmišljao je o tome da studira režiju ili arhitekturu ali je ipak odlučio da zaplovi „vodama ljudske psihe”. Milivojevićevo kapitalno delo je knjiga „Emocije” u kojoj je ponudio jednu (od ukupno desetak u svetu) takozvanu “veliku teoriju emocija”. Bestseleri „Formule ljubavi”, „Mala knjiga za velike roditelje”, „Uloviti ljubav” su samo neke od knjiga Zorana Milivojevića.
Knjigu “Roditeljovanje” Zorana Milivojevića po ceni od 1265 din. + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066 060820 ili putem porudžbenice:
Intervju sa Zoranom Milivojevićem:
© by BGonline. All rights reserved
biljana
26/07/2016 at 12:03
ispustili ste jedan vrlo vazan momenat,a to je da i ta deca,tj ti sinovi nisu bas neki robotici koji rade kako mama upravlja daljinskim vec ih njihiva priroda nagoni da se otcepe od majke..imam dva sina i posmatram ceo proces (i uzivam)..
Ena
03/02/2017 at 14:07
Biljana, u pravu si, obicno je to prirodan proces da se dete lagano odvaja od majke ili osamostaljuje i u tom procesu mu treba pomoci. Ali ovde je rec o onim majkama koje ispoljavaju preteranu briznost, strahovanje i pozrtvovanost detetu. Licno poznajem osobe koje bukvalno drhte nad detetom, jer kao sto Zoran kaze, one smatraju da je svet previse opasno mesto, a njihovo dete je nesposobno da se u njemu snadje, previse naglasavaju majcinstvo, recimo tvrde da se ni jedna majka ne brine za svoje dete ili cak ne moze da voli svoje dete kao sto to one rade. Vezujuci dete za sebe, pretpostavljam da je to emocionalni incest, jer ta boleciva vezanost nije isto sto i ljubav, kao i preuzimajuci svaku odgovornost deteta na sebe, ne dozvoljavaju detetu da se prirodno odvoji, tako da ga na taj nacin ometaju u njegovom licnom razvoju. Pozdrav… Ana