U naučnoj literaturi je mnogo dokaza da se kod depresivnih osoba javlja generalno veći broj interpersonalnih problema, njihove interakcije sa drugim ljudima su uglavnom afektivno neprijatne, a njihovi bračni odnosi disfunkcionalni.
Neka istraživanja su pokazala da su udate žene u većem riziku od razvoja depresivnosti nego neudate, da su i muškarci i žene koji ostaju u nesrećnom braku depresivniji od onih koji su razvedeni. U svakom slučaju, opšte je poznato da depresivnost jednog supružnika utiče na partnera i porodicu u celini. Razgovori supružnika od kojih je jedan depresivan uglavnom su obeleženi sukobom, napetošću, negativnim porukama, negativnim emocionalnim ispadima i većom učestalošću prekida kontakta. Najčešće se u braku gde je jedan supružnik depresivan razgovara o emocionalnim teškoćama, ti razgovori imaju tendenciju da budu neujednačeniji, negativniji i asimetričniji od komunikacije parova u kojima nema depresivnih supružnika.
Supružnici depresivnih pacijenata se retko slažu sa depresivnim, najčešće nude pomoć na ambivalentan način i svog partnera uglavnom procenjuju negativno. Suprotno tome, depresivni supružnici češće o svojim partnerima govore pozitivno, a o sebi negativno. Kod parova sa depresivnim supružnikom znatno je niže zadovoljstvo u braku. Kod ovih parova češća su negativna ponašanja u vidu neprijateljskih komentara, kriticizma, visoko izražene negativne emocije i nisko izražene empatije i topline.
Uspešno lečenje depresije korišćenjem bračne ili porodične terapije
Koncept lečenja depresije iz braka/porodice stavlja fokus na ponovno uspostavljanje adekvatnog rasporeda pozitivnog potkrepljenja za pojedinca povećavanjem kvaliteta i opsega međuljudskih interakcija. Bračni terapeuti su usredsređeni na bračnu ili porodičnu dinamiku i depresiju posmatraju u kontekstu porodičnog sistema. Terapeuti ispituju načine na koje porodica ili par održavaju ili pogoršavaju depresiju i istražuju šta porodica može drugačije. Terapeut kreira odgovarajuće intervencije koje su dizajnirane tako da menjaju disfunkcionalne obrasce kognitivnog i interpersonalnog ponašanja.
„Crna ovca“ u porodici
U individualnom radu sa depresivnim pacijentom usredsređujemo se na to da kod pacijenta ublažimo negativne aspekte njegovog okruženja, da on nauči da drugačije obrađuje informacije iz okruženja, odnosno promeni percepciju svoje interakcije sa drugima. Pacijenti se uče da prate svoje i tuđe ponašanje, da povećavaju broj prijatnih iskustava i razviju nove obrasce komunikacije. Terapija se fokusira na sadašnjost, a ne na događaje iz prošlosti.
Primer iz moje prakse može najbolje da ilustruje perspektivu interpersonalnog lečenja depresije:
B. 38-godišnja majka troje dece, u svojoj porodici porekla bila je najmlađa ćerka jedne poznate javne ličnosti. Svoje rane godine opisala je kao prepune epizoda „očaja i odbacivanja“. Svog oca je opisala kao zahtevnog i autoritativnog, a majku kao nežnu i posvećenu deci. Sa sestrom i bratom imala je povremeno jako bliske, a povremeno jako udaljene odnose. U njenoj porodici postojao je veliki pritisak, posebno od strane oca, da deca moraju u životu da postignu izuzetne uspehe. I sestra i brat imaju veoma uspešne karijere, dok B. na sebe gleda kao na „crnu ovcu“ porodice, jer je bila neuspešna u razvijanju karijere. Udala se za dosta starijeg, uspešnog i uglednog muškarca i posvetila porodici.
Nezadovoljstvo zbog muža i oca
U razgovoru ističe da već dugo ne oseća nikakvo zadovoljstvo u životu, čak oseća patnju. Svoj brak opisuje kao „dno dna“, socijalne kontakte kao siromašne, a odnos sa decom kao dobar, ali neispunjujući. B. za svoje nezadovoljstvo primarno krivi svog muža i oca. Prihvatila je da na terapiju dolazi i njen muž. U zajedničkim susretima na površinu izlaze razlozi B. bračnog nezadovoljstva – suprug je previše okrenut karijeri, a njene potrebe ne opaža kao važne. Ona je zbog toga često negodovala, svađe su bile svakodnevne. Reakcija muža na njeno nezadovoljstvo bio je njegov još veći fokus na karijeru u kojoj je sve više napredovao, sve veću pažnju je posvećivao ljudima van kuće, a B. je tretirao na hladan i često ravnodušan način. B. se sve više osećala odbačeno i izolovano, a njegovu nezainteresovanost je tumačila kao dokaz da ga je ona nedostojna, što je podstaklo njeno nisko samopoštovanje, osećaj depresije i depresivno ponašanje. Kružni obrazac koji se ponavljao u ovoj vezi je bio – B. depresija je pojačavala neprijateljstvo prema mužu, a to je pojačavalo njegovo povlačenje i nezainteresovanost za nju. Oboje su ovog drugog videli kao sebičnog, zahtevnog i nebrižnog. Jedan od ciljeva u terapiji bio je da pokušaju da jedan drugom na konstruktivan način saopštavaju svoje potrebe i osećanja. Ovaj par je kroz određen broj seansi uspeo da poboljša svoju komunikaciju. Uz pomoć terapeuta način na koji su prvobitno opisivali problem – „nebriga, sebičnost“ je redefinisan u – „imam strah da li mogu da zadovoljim njene/njegove potrebe“. Kako je problem stavljen u novi okvir vremenom su oboje ulagali napor da pronađu nove načine komunikacije, što je dovelo do poboljšanja njihovog odnosa i smanjenja depresivne slike kod B. koja je uspela da ostvari i neke korake u svojoj karijeri, čime je bila zadovoljna.
Doc. dr Sanja Đurđević, bračni i porodični terapeut
Foto: Dario Konstantinović
© by BGonline. All rights reserved
