Muškarcu je lakše da bude “oteran” iz braka, nego da sam ode iz njega
Danas više žudimo za novcem nego za poljupcima, tvrdi popularna književnica, slikarka i novinarka Mirjana Bobić Mojsilović i podseća da ipak ima lepote u praštanju i uviđanju sopstvenih zabluda. Ona u svom novom romanu „Muška azbuka” otkriva šta je to što se dešava u mislima i duši muškarca dok pokušava da odagna paniku pre nego zauvek ostavi svoju ženu i započne novi život. Pišući o savremenom muškarcu koji je rešen da stavi tačku na brak jer želi slobodu, novi život, novu mladost i lakoću, ali svestan da ništa od toga ne može da se dogodi odjednom i da nije ni lako, Mirjana Bobić Mojsilović je roman “Muška azbuka” namenila ostavljenima i onima koji ostavljaju, prevarenima i onima koji varaju. To je priča o braku, ljubavi, izdaji, kukavičluku, strahu, mržnji, kolebanju…
-U ovoj priči muškarac nije negativac, već biće koje je zbunjeno, ranjivo, nesigurno, osoba koja se može razumeti, onaj kome se mogu i oprostititi sve nesavršenosti. Ovo je moderan roman koji govori i o svim zamkama modernosti, tj. savremene civilizacije čije su žrtve oni koji imaju dušu. I žene i muškarci će možda u ovom romanu otkriti da je dosada bolest savremene civilizacije koja nam svima oduzima radost života i smisao. Otkriće u ovoj knjizi i da nema velikog i spektakularnog života izvan nas samih, kao i da muškarci i žene, pogotovo muževi i žene nisu i ne moraju da budu neprijatelji. Da ima lepote u praštanju i uviđanju sopstvenih zabluda- kaže Mirjana Bobić Mojsilović za BGonline.
Šta ste novo saznali o muškarcima, kako funkcionišu i razmišljaju tokom pisanja i istraživanja nekih tema?
-Uvidela sam da smo slilčni, da se plašimo istih stvari, da imamo slične fantazije, da smo detinjasti, sebični i usamljeni – da svi sanjamo neku bajku, ali da ponekad kasno shvatimo da bajke nema izvan nas. Da život ne može da se zaustavi, da smo smrtni i da smo mali. Da smo sebični i da se vrlo lako odričemo bliskosti sa roditeljma, partnerima, prijateljma, pa čak i sa sopstvenom decom, a to je ono što je boljka savremenog čoveka zaronjenog u materijalni svet i u ludački imperativ da se ostavi utisak.
Šta je muškarcima na prvom mestu?
-Mislim da je i muškarcima i ženama na prvom mestu utisak koji ostavljaju. Mi živimo pre svega u narcisoidnoj civilizaciji, a posle dolaze na red ona opšta mesta – da muškarac voli da osvaja. Ali, danas i žene vole da osvajaju, a muškarac, izgleda, više nego ikad pre želi da bude mlad.
Šta je najveća zabluda koju žene imaju o muškarcima?
-Najveća zabluda je da su bezosećajni i da ne poštuju žene. Naša generacija, međutim, nije još uvek potpuno odrasla. I muškarci i žene su nezreli. Moj junak sam za sebe kaže da je u stvari jedan tranzicioni Petar Pan. Problem je što je novac zamenio sve, što se danas više žudi za novcem nego za poljupcima. Problem je ta sumanuta iluzija da nas samo ono što je moderno i novo može usrećiti, što tako malo razgovaramo i što se ne trudimo suštiniski ni oko čega osim oko toga kako izgledamo.
Šta je to što žene komplikuju, a šta im muškarci najviše zameraju?
-Žene možda lakše donose važne odluke. Ali, muškarci im zameraju onaj deo stvarnosne proze od koje se sastoji sam život- što se bave detaljima, što gunđaju, što podsećaju, što kuvaju, što su umorne. Zameraju im što ne mogu da od svakog dana naprave ekskurziju, premijeru, spektakl, a sami su često nesposobni da tako nešto osmisle, osim kad se trude da ostave utisak.
U knjizi kažete da “kukavice toliko toga rešavaju sms porukama”. Šta su nam sve mobilni telefoni odneli iz života i duše?
-Mobilni telefoni su uništili paradoksalno razgovore. Naša komunikacija se sve više svodi na skraćenice, na sličice, na toliko toga što se podrazumeva. S druge strane, mobilni telefoni su se pretvorili u vrhunsku kontrolu, čovek je čoveku ne više vuk nego lični špijun. Da i ne govorimo o tome da moblini telefon jeste odjednom i neka simbolička giljotina – možemo toliko toga rešiti porukom ili nedostupnošću i da nas ne grize savest, jer ne moramo da se suočimo sa očima onih koje smo osudili na simboličku smrt. I naravno – ono što je danas najvažnije – mobilni telefoni i umreženost na društvenim mrežama daju nam iluziju prisutnosti u svetu u stvarnosti koju provodimo tako što u svakom slobodnom trenutku proveravamo koliko smo virtuelno “voljeni”.
Čini se da muškarci lakše podnose rastanke. Da li je baš tako?
-Mislim da je to samo još jedna od predrasuda. Muškarci teško podnose krivicu i zato večina muškaraca napušta brak tek onda kad žena potegne to pitanje. Lakše im je da budu “oterani” nego da svojevoljno odu. A ako je bilo ljubavi, teško podnose rastanke isto kao i žene. Postoji jedna mala razlika- društvo daje više šansi muškarcu da se uteši posle rastanka.
Kad i u kakvom raspoloženju ste pisali knjigu “Muška azbuka” i kakvi razgovori su joj prethodili?
-Raspoloženje mi je variralo,od egzaltacije do melanholije. Morala sam da pobedim ženu u sebi i da mentalno i emocionalno budem taj divni, nesavršeni, uplašeni, nezreli muškarac koji odjednom ne zna šta želi. Ovoj knjizi prethodila je “Azbuka mog života”, pa recimo da sam bila u nekoj vrsti razgovora sa mojom junakinjom. Istraživala sam te razlike u nijansama, razlike u stavovima između ženskog i muškog aktera iste priče, priče koja u fokusu ima brak, razvod, dosadu, strah od smrti i starenja. Najintrigantnije su možda nekoliko scena seksa, jer ne može muška azbuka bez seksa, zar ne?
Šta je zajedničko onome ko je ostavljen i onome ko ostavlja?
-Zajednička im je pustinja u kojoj neko vreme obitavaju oboje, pod uslovom da su se prethodno voleli. Onaj koji ostavlja, međutim ima iluziju da se kreće napred, onaj ko je ostavljen ima utisak da je okamenjen, dok se oko njega sve kreće. Što se razvoda brakova tiče, izgleda da muškarci ipak to teže podnose jer im jako teško pada osećaj krivice, dok je ostavljena žena nekako uvek “moralni pobednik”.
Kako onaj ko je prevaren može da oprosti sebi i onome ko ga je prevario?
-Ne znam kako, nemam rešenje za to, ali ipak mislim da ako nekog volimo, valjda, možemo i da oprostimo. Ali, taj i takav oproštaj za mene znači da se to više nikad ne spomene, kao da se nije ni desilo. Jedino takav oproštaj ima smisla. Ljubav prašta, prosto zato jer prašta, što bi rekao Jovan Skerlić, analizirajući viteško praštanje Banović Strahinje.
Branka Gajić
Knjige Mirjane Bobić Mojsilović “Gospodin Pogrešni”, “Muška azbuka”, “Traži me”, “Azbuka mog života”, “Tvoj anđeo čuvar” i “Dnevnik srpske domaćice” po ceni od 999 dinara(cena za jednu knjigu) plus troškovi dostave 250 din. možete poručiti telefonom 066 060 820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
