OD NEMIRA I STALNE BRIGE DO PARALIŠUĆEG STRAHA
Sve veći broj ljudi pati od anksioznosti i anksioznih poremećaja. Anksioznost se definiše kao difuzna, unutrašnja, slobodno lebdeća napetost koja nema realnu opasnost, što je čini bitno drugačijom od pojma straha.
-Strah obično ima spoljni objekat, odnosno kada se plašimo mi znamo čega se plašimo- objašnjava Bojana Obradović, rebt psihoterapeut p.s., master psiholog i koordinatorka projekta Pričajmo o tome (www.pricajmootome.rs). – Strah se odnosi na konkretnu stvar, pa se tako na primer možemo plašiti zmija, gubitka posla ili da ćemo ostati bez ljubavi drage osobe, ali kad je u pitanju aknsioznost fokus je više unutrašnji nego spoljašnji. Tu je reč o “unutrašnjoj opasnosti” i stanju unutrašnje teskobe. Dakle, anksiozna osoba se plaši, a u stvari ne zna čega se plaši.
Od pozitivne treme do anksioznog poremećaja
U savremenom svetu anksionost je postala prirodna reakcija našeg tela na preteće, ugrožavajuće ili stresne okolnosti.
-Normalno je da osećamo blagu anksioznost kad idemo na ispit, na prvi sastanak, kad treba da imamo intervju za posao ili javni nastup- kaže Bojana Obradović.- Takva blaga anksioznost ili kako neki psiholozi vole da je nazovu “pozitivna trema” jeste nešto što nam u ovakvim situacijama pomaže da ostanemo koncentrisani i fokusirani. Ona motiviše i pomaže da budemo bolji, predstavlja adaptivnu reakciju. Ali, kad anksioznost postane konstantna, trajna i preplavljujuća, kad počne da nas ometa u svakodnevnim aktivnostima, u profesionalnom, emocionalnom i socijalnom funkcionisanju, ona prerasta u anksiozni poremećaj.
Kod nekog se anksioznost manifestuje u vidu snažnih napada panike koji se javljaju bez upozorenja, neki se suočavaju sa parališućim strahom u specifičnim situacijama, dok ima ljudi koji se nalaze u konstantnom stanju tenzije i brige u vezi svega.
-Bez obzira na ove različite forme, ono što je zajednički simptom za sve anksiozne poremećaje je stalno osećanje unutrašnje brige i teskobe, bez nekog vidljivog spoljašnjeg razloga. Faktor koji se uvek pominje kao krucijalan u nastanku anksioznosti je strah od nečega u budućnosti.
Simptomi anksioznosti
Anksioznost podrazumeva fiziološke, bihejvioralne i psihološke simptome. Na fiziološkom nivou anksioznost dovodi do lupanja srca, mišićne napetosti, mučnine, suvoće usta, znojenja, premora, vrtoglavice, kratkog daha, dijareje…
-Što se psiholoških simptoma tiče dominantno je osećanje teskobe i strepnje, tenzije i napetosti, ali ponekad i emocionalne zatupljenosti. Na bihejvioralnom planu, osoba se povlači u sebe, zatvara, ima probleme s koncentracijom, pronalazi i posmatra samo znake opasnosti, anticipira najgori ishod i izbegava da se suoči sa pretnjom.
Ono što možemo uraditi za sebe…
Anksioznost ne mora biti uzrokovana isključivo preteranom brigom, već i stresnim načinom života, pritiskom kod kuće ili na poslu, gustim rasporedom koji nameće previše obaveza, nedostatkom sna ili vežbe, pa čak i prevelikom količinom kafe.
-U ovakvim slučajevima potrebno je svoj život vratiti u stanje ravnoteže- napominje Bojana Obradović.- Sigurno postoje aktivnosti od kojih možemo da odustanemo ili koje možemo da prepustimo drugima. Takođe, možemo da nađemo osobu od poverenja sa kojom ćemo podeliti stvari koje nas tište. Još neke od stvari koje možemo učiniti za sebe jesu da povedemo računa o svom telu, smanjimo broj popijenih kafa i upotrebu nikotina, redovno se bavimo rekreacijom, dovoljno spavamo, upražnjavamo tehnike relaksacije i jednostavno prihvatimo neizvesnost koja je sastavni deo naših života.
Međutim, kada anksioznost postane disfunkcionalna i počne da ugrožava svakodnevni život, navedene tehnike nisu dovoljne i potrebno je potražiti profesionalnu pomoć.
– Ukoliko je dominantno ispoljavanje anksioznosti kroz fiziološke simptome savetuje se i poseta lekaru opšte prakse kako bi se otklonila sumnja da se ne radi o poremećaju štitne žlezde, odnosno hipertireozi, hipoglikemiji ili astmi. Ukoliko anksioznost nije rezultat nekog medicinskog problema, sledeći korak je poseta psihoterapeutu- preporuka je Bojane Obradović.
Branka Gajić
U okviru projekta “Pričajmo o tome” www.pricajmootome.rs studenti mogu dobiti usluge besplatnog online psihološkog savetovanja (putem skajpa i mail-a) sa psihoterapeutima i psihološkim savetnicima različitih edukacija. Savetnici rade volonterski i imaju ograničen broj klijenata, odnosno broj sati na nedeljnom nivou koji mogu da posvete projektu. Savetodavni rad preko projekta je online tipa i besplatan je za studente. Sva predavanja i radionice koje organizuje tim “Pričajmo o tome” su besplatne. Onima koji nisu studenti savetnik može dati informacije o javnim ustanovama koje u okviru obaveznog zdrastvenog osiguranja pružaju savetodavni rad ili preporučiti svoju ili koleginu privatnu praksu. Te infomacije može dobiti i student ako ih zatraži.
© by BGonline. All rights reserved
