BG online

Psihološka prva pomoć

Zašto neki misle da je bolje živeti sam?

“Ne treba da se udaješ, jer sve sebi možeš da priuštiš”

Žene koje nemaju poverenje u sebe i svoju sposobnost da pametno biraju partnera misle da je bolje živeti sam

Čini mi se da je mantra mojih vršnjakinja koje su finansijski samostalne : “Ne treba da se udaješ kad možeš sama sebi sve da priuštiš”. I kao da se ovo nameće kao model razmišljanja. Iako sam jedna od onih tridesetogodišnjakinja koje imaju visoko obrazovanje, dobar posao i svoj krov nad glavom, želim da imam porodicu i čoveka sa kojim ću da delim život. Ipak, slušajući ovakve poruke i “savete” imam osećaj da polako počinjem da verujem da je ipak bolje biti sam, iako moje biće suštinski to ne želi…
“Moje mišljenje je da (namerno hoću da naznačim MOJE svesna toga da svi ne misle kao ja i isto tako svesna toga da svi imamo pravo da mislimo kako nama odgovara) se u 21. veku ne udajemo zbog novca. Želim da naznačim i to da nije baš dobro kad samo mišljenje nadvlada, treba nekad poslušati i emociju, odnosno ono što Vi navodite kao “biće koje suštinski to ne želi”, svoju intuiciju. Da, izborile smo se za ravnopravnost, izborile smo se za mogućnost školovanja i svega onog što to za sobom povlači kao posledicu. Nismo više izdržavana bića, finansijska nezavisnost nam pre svega daje slobodu da biramo osobu sa kojom ćemo provesti budućnost. Ne odlučuju više o tome ko će biti naš partner siromaštvo, roditelji, klasne razlike (iako toga još ima po svetu), već o tome odlučujemo same. A dešava se da izaberemo pogrešno. Čini mi se da su žene koje misle da ne treba da se udaju upravo one koje su imale niz pogrešnih izbora. Priča se o tome kako su “svi muškarci isti”. A nisu, kao što ni mi nismo sve iste. Samo mi biramo slične partnere, najčešće zbog nekih naših ličnih nerešenih, duboko potisnutih pogrešnih uverenja, trauma, porodičnih modela preuzetih iz primarnih porodica. Žene koje tvrde da “ne treba da se udaješ, jer sve sama sebi možeš da priuštiš”, u stvari su izgubile poverenje u sebe i svoju sposobnost da pametno i u skladu sa svojim potrebama izaberu muškarca koji im odgovara. NISU SVI MUŠKARCI ISTI. Da bismo izabrale pravog, neophodno je da sebe dobro upoznamo, da prihvatimo i ono što kod nas ne valja, da osvestimo pogrešno preuzete obrasce ponašanja iz naših primarnih porodica, da osvestimo kako zadovoljavamo naše potrebe, da prihvatimo da ih oni zadovoljavaju na drugačije načine, da prihvatimo da nema idealnih (baš kao što ni mi nismo takve) i sigurno još toga. To je priličan posao. I zato je mnogima lakše da odustanu i da kažu “sve mogu sama”. Moram da naznačim i kolektivno nesvesno, činjenicu da hiljadama godina unazad muškarci i žene žive zajedno i rađaju decu. Da nije tako, ne bismo opstali kao vrsta, ljudski rod bi prestao da postoji. Oni su i dalje lovci, iako im mi to sve manje dozvoljavamo, jer smo i same počele da lovimo. A mi, žene, smo sakupljači. Ravnopravnost je dovela do toga da smo mi žene, razvile mušku energiju, često na štetu naše ženstvenosti. I kad sretnemo nekog muškarca za kojeg pomislimo da nam odgovara, naša muževnost se ispreči na putu razvijanja kvalitetnog odnosa. Muškarac pored sebe želi da ima ženu, a ne muškarca. A kad polazimo iz uverenja da sve možemo same, onda se oni osećaju beskorisnim, nesposobnim, nepotrebnim. I naravno, nama se to ne dopada. Da bi naš muškarac bio onakav kakav mi želimo da bude, moramo mu to dozvoliti. A to mu dozvoljavamo tako što razvijamo našu ženstvenost, a ne tako što mu se suprotstavljamo iz naše muške energije. U svakom slučaju, ja ne želim da budem potpuno ravnopravna sa muškarcem. Ja ne želim da popravljam po kući, ne želim da kosim travu po bašti, ne želim da se “bakćem” sa majstorima i drugim muškarcima. Ne želim muškarca koji će mi kuvati (osim ako nije profesionalni kuvar), spremati kuću i sl. Želim muškarca koji će da zaradi pare i ako ja ne mogu sama da se bavim kućom, platićemo zajedno nekog ko se bavi spremanjem kuće. Ali, to je samo nešto što je bitno meni. A vi razmislite šta je potrebno vama. Ne možete naći nekog ko vam treba, a da ne znate ko je to koga tražite.

Ljiljana Jagodić, psiholog
www: life-coach.rs

Foto: Dario Konstantinović

Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…

U začaranom krugu anksioznosti

SHOP

Erotski deo partnerstva

By BGonline / 25/11/2023 / 0 Comments

Ljubav u zagrljaju manipulatora i inteligencija srca, razuma i duše

By BGonline / 18/11/2023 / 0 Comments

Izlečite i upoznajte svoje strahove

By BGonline / 25/11/2023 / 0 Comments

Zen bašta

By BGonline / 06/12/2023 / 0 Comments

Život uvek može da se počne iz početka

By BGonline / 29/11/2023 / 0 Comments
© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Please Login to Comment.

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Ne plaćajte skupo svoje greške Život van sistema Geri Kolins…

You cannot copy content of this page