Intervjui

Veganska ishrana sprečava bolesti savremenog čoveka

- BGonline

Objavljeno 21/09/2023

„Iz zdravstvenih razloga sam prešla na biljnu ishranu i zahvaljujući toj promeni sam rešila problem sa štitastom žlezdom, skinula višak kilograma, popravila kvalitet sna, svakodnevno raspoloženje, a o koži i kosi da i ne govorim koliko su sada boljeg kvaliteta. Uz vegansku ishranu, moj sin je sa manje od godinu dana rešio problem atopijskog dermatitisa i ojačao imunitet.“- kaže voditeljka Danijela Pantić Conić koja je nedavno objavila „Vodić za vegane“ u kojem se između ostalog nalazi 70 recepata.

“Od 15 bolesti modernog čoveka, veganstvo prevenira 14. To ne kažem ja već istraživanja i činjenice.” (Danijela Pantić Conić)

Iako je sve više onih koji razumeju zbog čega ljudi biraju put veganstva, u vreme kada je Danijela Pantić Conić odlučila da ne jede “ništa što trči”, a vremenom ni mleko, mlečne proizvode, jaja i u potpunosti promenila način ishrane to je nekima ipak izgledalo kao ekstremna odluka. Ona kaže da je odluka da se hrani drugačije u odnosu na mnoge došla spontano, uz lični rast i razvoj i osvešćenje da je pre nego se osamostalila jela hranu koja joj nije prijala.
-Masna i teška hrana ne prija mom organizmu. Ni kao mala nisam volela da jedem meso, niti prženu hranu, pa sam odlučila da, kada sam se odvojila od roditelja izaberem hranu koja prija mom telu i umu. To je bila vegetarijanska ishrana. Reakcije su bile različite, ali moram da primetim da su one zavisile od navika i podneblja. Tačnije, ljudi sa sela su uglavnom navikli na tešku i masnu hranu i kao da ne prihvataju da se može i drugačije jesti, ali oni koji žive u gradu su otvoreni za drugačije izbore, odluke i navike. Veganstvo je takođe došlo spontano ili skoro kao prinudan izbor i prirodna odluka majke čije je dete imalo reakciju na mleko i jaja i izbacivanje ovih namirnica i okretanje ka biljnoj ishrani bilo je jedini prihvatljiv način ishrane, a ujedno i lek za atopijski dermatitis i alergijske reakcije i jači imunitet. Verujem da bi većina majki reagovala isto kao i ja jer mi nije bilo prirodno, niti prihvatljivo da svom detetu branim da jede ono što ja jedem, bez obzira na sve drugo. Ja sam svakako prva osoba koja treba da mu bude primer za bolje, zdravije ili ispravno i korektno, zar ne? Kada nemate izbora, pravite prioritete, a sve drugo nije važno.

Šta čoveku treba da se dogodi kako bi počeo pažljivije da osluškuje sebe i svoje telo?
-Verujem da su razlozi za to različiti, etički, zdravstveni, religijski ili bez svega toga, jačanje svesti i konstantan rad na sebi i spoznaji sebe, sveta oko sebe, drugih bića i činjenice da je čovek jedno veoma moćno biće koje ima um, inteligenciju, snagu, ali često svoje moći okreće i protiv sebe. Pogledajte ko najviše uništava prirodu koja je i tom uništitelju jedini dom i najbolja i najzdravija hrana. Ali, mnogo toga što čovek radi nije ni logično, ni racionalno, niti razumno.
Da li je odluka da se pre 10 godina porodite kod kuće najhrabrija odluka koju ste doneli do sad?
-Taj komentar sam već čula, da je to baš hrabro. Mislim da svako od nas govori iz svoje perspektive. Da sam tako razmišljala verovatno to nikad ne bih ni uradila. Verujem prirodi i verujem u prirodu. Ako nam je priroda dala mogućnost nastavka vrste, dala nam je i sve što nam za to treba, pa je samim tim i porođaj sasvim prirodan za naše telo, osim ako dođe do komplikacija, a to se dešava u manje od 10% slučajeva, mada i to postaje poznato prilikom redovnih kontrola u trudnoći. Drugo, ovakav način koji sam izabrala je prirodan i uobičajen u zemljama poput Danske, Norveške i Švedske. Ako oni mogu, zašto ne možemo i mi?
Da li ste jedna sasvim obična ili nesvakidašnja mama?
-Majčistvo je najlepša i najodgovornija uloga koju žena ima u životu i istovremeno raste uz svoje dete. To je prilika da naučimo mnogo toga što do sada nismo znale, ne samo o detetu, već i o sebi. Ja sam najviše učila tokom prvih godinu dana majčinstva, kada moj sin nije znao da izrazi svoje potrebe i kada smo komunicirali očima, intuicijom i majčinskim instinktom. Sada, kada ima skoro deset godina učim neke druge stvari, pa moja glavna pitanja počinju sa KAKO. Učim da utišam kritiku, krivicu i bes kod sebe (to su emocije na kojima uglavnom odrastaju ženska deca u ovim krajevima) i pojačam smirenost, stabilnost, samopouzdanje, otpuštanje i prihvatanje emocija. Osećaj krivice nikom ništa dobro nije doneo, ali to je jedan od najčešćih osećaja koji roditelji, nesvesno razvijaju kod dece. Mnogo kritike slabi samopouzdanje i veru u sebe, a obrasci naših roditelja se uglavnom baziraju na kritici.
Iako ste televizijsko lice godinama niste imali televizor kod kuće. Da li je i dalje tako i kako izgleda život bez televizora?
-Imamo TV, ali ga retko kad gledamo. Uz toliko monitora, ekrana, telefona, računara, ipod-a, TV je skoro prevaziđen.
Šta je važno da znaju oni koji razmišljaju o prelasku na vegansku ishranu?
-Važno je da znaju da za sve što su do tada jeli postoje zdrave, veganske opcije. Važno je da naprave balans u namirnicama, balans ugljenih hidrata, proteina i masti; da se okruže ljudima koji isto misle. Ali, jedna od važnijih stvari je da znaju da oni čine manji procenat sveta i da moraju biti mentalno jaki da bi opstali u svetu koji nije kreiran za njih i obično ih ne podržava.
Kako se vremenom popravljalo vaše zdravstveno stanje sa promenom ishrane i šta možete reći da na osnovu ličnog iskustva ovaj stil života “leči”?
-Krenulo je od sitnica. Vremenom sam dobila bolji i lakši san, manje umora, a potom je sve išlo ka sve važnijim stvarima, poput jačeg imuniteta, rešavanja nekih zdravstvenih problema sa kojima drugi imaju probleme godinama. Naravno, jači zubi, kosti, bolja kosa, lice, koža, sve je lepše i zdravije na meni bilo. Od 15 bolesti modernog čoveka, veganstvo prevenira 14. To ne kažem ja već istraživanja i činjenice.

Šta je najbolje gorivo za vaš organizam?
-Dobre emocije i dobra hrana. Mir u glavi i duši, a zatim sveže voće i povrće. Kada poželim “jaču hranu” uživam uz orašaste plodove, semena, sirovu picu, veganske sireve i umake.
Kako počinjete dan i kako izgleda vaš dnevni omiljeni jelovnik?
-Dan počinjem oko 5-6 ujutro šetnjom do Bajfordofe šume, kroz bajfordovu šumu i nazad do Dedinja. Zatim meditiram, spremam smuti, kašu ili granolu. Voće, povrće i orašasti plodovi su nam u porodici u velikoj količini svakodnevno na meniju. Ja sam ljubitelj slatkog i ljutog, pa te ukuse pojačam u obrocima, dok ostali ukusi balansiraju sa njima.
Šta će čitaoci vaše knjige “Vodič za vegane” naći u njoj i kome je sve namenjena?
-Knjiga je namenjena svima koji su svesni uticaja hrane na zdravlje i vole sebe i svoje telo. Osim vegana koji su tek prešli na biljnu ishranu, „Vodič za vegane“ idealan je za sve koji žele zdravije da se hrane ili da uvode zdravije obroke u svoju ishranu. Promenom načina ishrane, često ne znamo odakle da počnemo, koje zamene da koristimo za nezdrave namirnice, šta da izaberemo u prodavnici i na šta da obratimo pažnju prilikom čitanja deklaracije. Pred 70 raznovrsnih recepata za svaki dan, uz ovu knjigu možete naučiti kako da kombinujete namirnice, spremate zdravije veganske obroke za doručak, ručak večeru, dečije obroke, obroke koje možete poneti u tegli na posao ili put, slatkiše bez šećera i glutena, saznaćete i mnoštvo korisnih saveta: kako da ne trošite mnogo vremena ni novca na pripremu hrane, kako da izaberete najbolje posuđe i ulepšate i olakšate sebi život (posebno ako ste u okruženju koje se ne hrani kao vi). Recepte i ideje za ovu knjigu beležila sam i pripremala od 2015. godine kada sam, iz zdravstvenih razloga, prešla na biljnu ishranu. Zahvaljujući ovim i mnogim drugim receptima, rešila sam problem sa štitastom žlezdom, skinula višak kilograma, popravila kvalitet sna, svakodnevno raspoloženje, a o koži i kosi da i ne govorim koliko su sada boljeg kvaliteta. Uz vegansku ishranu, moj sin je sa manje od godinu dana rešio problem atopijskog dermatitisa i ojačao imunitet. Zbog toga se radujem podelim ove recepte sa svima koji žele zdravije da se hrane ili da unaprede svoje zdravlje i život.
Da li se promenom ishrane pored zdravstvenih benefita menja i osoba u drugim sferama svoga bića?
-O da, menja se svest o sebi i drugima, saosećajnost, posebno prema bićima koja su često nemoćna ili zavise od nas i naše pomoći, poput životinja. Veganska ishrana smanjuje potrebu za nasiljem, a to piše i u Bibliji: “Nemojte jesti životinje koje imaju dušu, a duša njihova, to je krv njihova (a koja životinja nema krv?). I to je Tesli rekao njegov guru koji ga je učio meditaciji. I kada pogledamo, u tom kontekstu, čovečanstvo ni malo nije napredovalo, naprotiv, sve je više nasilja i ratova.
Od koga ste učili na tom “veganskom putu” i tražili smernice i savete?
-Olivera Rosić je prva počela sa sirovim veganskim radionicama, potom Maja Volk. Posle njih, nastavila sam da učim od Rasela Kempa, Karin Kalabreze i mnogih koji to odlično rade, a možda kod nas nisu toliko poznati.
Da li ste se ikad pitali ono što mnoge brine kada je reč o prelasku na biljnu ishranu o tome kako nadoknaditi proteine, vitamin B12 i slično?
-Da, to pitanje se postavlja na samom početku prelaska na vegansku ishranu. Ali, kada shvatite da proteina ima svuda, onda brzo uočite i manipulaciju industrija koje kreiraju takva pitanja bazirana na strahovima, a ne na podršci i stvarnoj potrebi za zdravljem.