Važnije je voleti svoju decu nego mrzeti bivšeg supružnika
Neka od istraživanja u Velikoj Britaniji kažu da će 30% dece pre svoje 14. godine videti svoje roditelje razdvojene. Dok broj razvoda iz godine u godinu raste, naročito među mladim parovima, istovremeno je sve manji broj onih koji se venčavaju. Mnogi za ovakvu statistiku okrivljuju medije koji promovišu holivudski pristup partnerskom odnosu i porodičnom životu predstavljajući nerealne priče kao model dobrog braka i skladnog života. Nakon toga slede nerealna očekivanja, a zatim neminovno i razočaranja.
-Deca odrastaju uz bajkovita venčanja poznatih, pa kasnije nije iznenađujuće što to utiče na njihove veze kad odrastu. Deca su u prošlosti bila izložena bajkama i pričama o ljudskim slabostima- kaže u knjizi “Toksično detinjstvo” Sju Palmer.
Mora da postoji još neki razlog zašto više ne očekujemo da brak traje srećno do kraja života, a Sju Palmer navodi da je glavni razlog raspada veza u 21. veku to što žene ne zavise ekonomski od muškarca.
-Kad je otac bio jedini hranitelj i glava porodice, majka je morala da se povinuje njegovim odlukama i željama, sviđalo joj se to ili ne. Ali, kad obe strane u vezi imaju jednako pravo verovatnije je da će biti manje prinuda i prepreka da se ostane zajedno. Manja zavisnost dopušta jači glas i umanjuje cenu braka, rekao je Hiroshi Ono, japanski ekonomista- napisala je u “Toksičnom detinjstvu” Sju Palmer.
Život u vezi koja umire
Ona kaže da oba partera danas treba da rade veoma naporno da bi živeli srećno u budućnosti. Ali, da li to onda znači da ekonomska cena života diktira i ostanak u dugoročnoj vezi? Kolika je emocionalna cena svega toga?
-Roditelji u kandžama veze koja umire su nekad toliko ometeni svojim bolom da ne uspevaju da prepoznaju patnju svoje dece koju uzrokuju. Ali, postoji još toga sa čime deca treba da se nose. Pored emocionalnih iskušenja, kao svedoci roditeljskih trauma i gubitka, kontakta sa jednim od značajnijih stubova njihovog postojanja, deca se često suočavaju sa anksioznim životnim promenama. Tu su novi dom, nova škola, deljenje doma sa novim partnerom roditelja ili sobe sa polusestrama i polubraćom. Ako završe živeći sa jednim roditeljem, to uglavnom znači znatno izmenjene uslove. Za decu mlađu od 10 godina takve promene mogu biti kao odlazak na Mars- upozorava Sju Palmer.
Dok se deca osećaju bespomoćno u tom procesu, mama i tata donose odluke istovremeno ljuti i uznemireni. I deca se tako osećaju, a njihova nesigurnost i stres po rečima autorke knjige “Toksično detinjstvo” počinju godinama pre razvoda, kako se veza roditelja postepeno slama.
“Mama i tata su se godinama svađali pre nego što su se rastali. Često su bacali stvari jedno na drugo i to je mene i mog brata plašilo, često smo plakali. Mislim da bi mi pomoglo da smo svi seli zajedno i pričali o tome kakav će život biti kada se tata jednom odseli, ali on i mama su se ili svađali ili nisu razgovarali uopšte. Stvarno bih volela da se vrati kako je nekad bilo. Sve je tad izgledalo tako lako, a sad sve izgleda komplikovano”. (Šarlota, 12 godina)
“Dečija bol se nastavlja ako je razvod gorak, a starateljstvo postane problem. Neku decu prosleđuju kao paket, dok drugi pate zbog nedostatka kontakta sa drugim roditeljem. Traumu detetu možete umanjiti ako mu osigurate priliku da priča o tome šta se dešava, sagledate njegovu tačku gledišta. Ali, roditelji nisu često najbolji slušaoci. Deca se boje da im ne povrede osećanja, a nekoj deci samo ostaje da pričaju sa svojim medom kad stvari postanu previše za njih.”
Osećanja ostavite po strani
Roditeljima se savetuje da ostave osećanja po strani, da izbegavaju gorčinu za dobrobit svoje dece.
– Važnije je voleti svoju decu nego mrzeti bivšeg supružnika- rekao je američki psiholog Džejms Kraut, ali na žalost to je teško, naročito kad je prekid veze veoma bolan- podvukla je Sju Palmer.
Knjiga “Toksično detinjstvo” daje odgovore zabrinutim roditeljima na pitanja kako mogu da zaštite svoje porodice od problema savremenog sveta i osiguraju da njihova deca izrastu u zdrave, inteligentne i vedre odrasle ljude. Sju Palmer je bivša direktorka škole koja je istraživala godinama čitav niz problematičnih oblasti od loše ishrane, nedostatka vežbanja, do brojnih savremenih poteškoća koje imaju veliki uticaj na decu. Sve ovo u kombinaciji sa sve zauzetijim i stresnijim životom roditelja navodi na to da razvijamo novu toksičnu generaciju.
Knjigu “Toksično detinjstvo” po ceni od 1960 din+ troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
Broj strana : 500
© by BGonline. All rights reserved
