STRAH JE STANJE HIPNOTIČKOG TRANSA
“Ako ste anksiozni, pod stresom, zabrinuti, a nema oko vas nikakve po život opasne situacije, vaš um će početi da zamišlja nešto čega će se plašiti. Daće strahu formu. Ovo objašnjava hroničnu zabrinutost oko bilo čega i ničega posebno…”
Strah je vrsta transa u kojem je osoba potpuno fokusirana na tu emociju do te mere, da uopšte ne primećuje elemente realnosti.
Pokušavati da se rešimo straha tako što ćemo RAZMIŠLJATI drugačije, bez rada na tome da se OSEĆAMO drugačije, neće dati najbolje rezultate.
Panični napad, anksioznost, depresija…
Milica je pre par godina bila u jednom veoma kriznom životnom periodu. U veoma kratkom roku izgubila je majku, ostala bez posla, a partner ju je napustio. Od tad živi potpuno drugačiji život. Prvi napad panike je doživela na sahrani majke. Naravno da toga tad nije bila svesna. Drugi put se to desilo kad je firma u kojoj je radila otišla u stečaj, pa je ostala bez posla. Tad je već posumnjala da se ne radi samo o “padu šećera” i slučajnoj slabosti. Uskoro ju je napustio partner sa kojim baš i nije imala najbolju vezu, ali je bila u periodu kad o tome “nije imala snage da razmišlja”.
Probudila se jednog jutra sigurna da će tog dana umreti. Gušila se, znojila, srce je “htelo da iskoči iz grudi”, a stomak nije prihvatao nikakvu hranu. Završila je u Hitnoj pomoći i sa dijagnozom “panični napad, anksioznost, depresija…” Dve godine se tako vrtela u istom krugu, svega se plašila, od izlaska na ulicu, do razgovora za posao, novih poznanstava. Živela je sa starim ocem koji ju je na kraju naterao da potraži stručnu pomoć.
Prvo sam joj objasnila šta ta njena dijagnoza znači, da u situaciji u kojoj je bila reakcija straha nije potpuno iracionalna. Nekad se okolnosti nameste tako da u njima stvarno ima razloga za strah.
Kontrola straha
Prirodno je da se plašite za egzistenciju kad ostanete bez posla, prirodno je i da vam je teško kad izgubite jednu od najbitnijih osoba u životu. Sva ta zabrinutost i strah postaju iracionalni kad počnemo da vršimo generalizacije, pa tu emociju straha vezujemo za sve što nam se dešava u životu. To za posledicu ima potpuni fokus na negativno, potpuno odsustvo sposobnosti da u bilo čemu vidimo nešto dobro. I tako dolazimo do toga da se STRAH UČI.
On je velika motivacija, ali u negativnom pravcu. Može vas naterati da izbegavate mnoge stvari koje su dobre za vas. Uporedite vaš strah sa psom koga treba trenirati. Radite na njegovim instinktima, kao i kad je strah u pitanju. Ono što morate imati u vidu jeste da ukoliko želite da vas pas sluša, morate preuzeti vođstvo. Isto kao i sa strahom. Psi uče na osnovu toga kako se vi osećate kad nešto tražite od njega: ako ste autoritet- slušaće vas, ako niste- čudiće vam se .
Tako je i sa situacijama koje izbegavate. Instikt straha ih tumači kao opasne po život i pomagaće vam tako što će sve fizičke reakcije u tim situacijama pojačavati da bi vas naterao da ih izbegnete. Tako je Milica izbegavala druženja, izlaske, traženje posla. Vaš instinkt straha ne zna da odlazak na razgovor za posao nije opasan po život. On je dobio taj utisak na osnovu vaših zamišljanja tih situacija. To nas vodi ka tome da je STRAH MOGUĆE KONTROLISATI.
Hronična zabrinutost
Da li ste se nekad pitali kako se ljudi koji se bave demontažom bombi ne plaše? Tako što se stalno izlažu toj opasnosti u smirenom stanju i dobrovoljno. Kao da strah kaže: „Nije ta situacija toliko opasna inače joj se ne bi namerno izlagao.“ Slično je sa ljudima koji rade u cirkusu sa divljim životinjama, a i sa Milicom je bilo tako kad je otišla na par razgovora za posao. Svaki sledeći put se sve manje plašila. Poenta je u tome da kad namerno radimo nešto što nam se činilo opasno, strah se smanjuje.
STRAH JE POTREBNO OBLIKOVATI, kao i vodu, ako je ne usmeriš, pa se ona slobodno razliva. Ako se osećate anksiozno, pod stresom, zabrinuto, a nema oko vas nikakve po život opasne situacije, vaš um će početi da zamišlja nešto čega će se plašiti. Daće strahu formu. Ovo objašnjava hroničnu zabrinutost oko bilo čega i ničega posebno. Opsesivne misli ili preterano fokusiranje na stvari o kojima inače ne bismo ni razmišljali, vodi pojačanom stresu. Ta imaginarna, katastrofična zamišljanja za posledicu imaju još veću emociju straha kojom kreiramo opaki krug straha i anksioznosti iz koga ne možemo izaći.
Kod ljudi obolelih od posttraumatskog stresnog poremećaja, strah je bio realan u trenucima kad su ga doživeli, ali ga nema u sadašnjosti. A oni još uvek doživljavaju momente potpunog terora u potpuno sigurnim okolnostima. Njihova imaginacija je njihov simulator realnosti. STRAH JE STANJE HIPNOTIČKOG TRANSA. Pokušavati da se rešimo straha tako što ćemo RAZMIŠLJATI drugačije, bez rada na tome da se OSEĆAMO drugačije ne daje najbolje rezultate. Strah je vrsta transa u kome je osoba potpuno fokusirana na tu emociju do te mere, da uopšte ne primećuje elemente realnosti.
Suočavanje
Čovek koji se plaši pauka, hipnotisan je paukom. U kuhinji ne primećuje ništa drugo, osim tog čudovišta. Kao da za trenutak ne čuje i ne vidi ništa što nije u vezi sa tim strahom. Za vreme straha i transa, postaje toliko sugestibilan da se može početi plašiti same kuhinje ili bilo čega povezanog sa njom, zato jer je razvio jaku asocijaciju između kuhinje i jake emocije straha. Kuhinja postaje post-hipnotički okidač koji automatski izaziva strah. Klinička upotreba hipnoze u terapeutske svrhe podrazumeva KONSTRUKTIVNO korišćenje imaginacije nasuprot DESTRUKTIVNOJ ulozi koju ima u strahu. Uz pomoć hipnotičkog transa lakše dolazimo do dela mozga koji je zadužen za strah i popravljamo taj odgovor, brzo i efektivno.
Kako se koristi hipnoza u terapeutske svrhe PRI RADU SA STRAHOM? Približava vam se neki događaj kojeg se pribojavate. U hipnotičkom transu, duboko se relaksirate i tada (samo tada) zamišljate sebe u toj situaciji. I dok tako ponavljate taj događaj nekoliko puta u svojoj imaginaciji i pri tom se osećate mirno i spokojno, stvarno prestajete da se plašite, zato što vaš mozak, vaši instinkti ne prave razliku između onoga što stvarno doživljavate i onoga što zamišljate. Vaše pozitivne, prijatne emocije kao da se „lepe„ za tu situaciju. Ponavljanjem taj lepak postaje superlepak. U stvari se radi o „lepljenju“ pozitivne emocije za datu situaciju.
U radu sa Milicom koristila sam Eriksonovu konverzacionu hipnozu. Viđale smo se dva meseca i za to vreme smo “pretresle” sve za nju izrazito stresne situacije. Počela je da izlazi i da u druženju sa drugima pronalazi ono zadovoljstvo koje je i ranije u tome imala. Našla je novi posao, mnogo bolji od onog koji je nekada radila, posao koji podrazumeva sticanje mnogo novih znanja i dosta putovanja. Dečka još nije našla, ali uopšte ne sumnja u to da će u pravom trenutku, kad ona za to bude spremna i on naići.
Rumi, veliki persijski pesnik rekao je još u 13.veku:
„Strah je imaginacija koja nas blokira kao drvena daska koja drži vrata zatvorenim. Zapalimo dasku.”
Ljiljana Jagodić
Foto: Sanja Rajković
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru (seksualnu ili emocionalnu)
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
Kako (ne) upropastiti sopstveni život
Danijela Zivanovic
22/11/2016 at 11:42
Pre 13 godina, dozivela sam veliki stres, kada je meni draga osoba iznenada preminula. I dan danas ja osecam strah, da ce se nesto iznenada meni desiti, da ce se desiti mojoj porodici i ne znam kako toga da se oslobodim.
Misa
12/05/2017 at 15:43
volela bih da znam može li me neko podvrgnuti hipnozi i koliko to košta?