BG online

Lični razvoj

Rečnik psihologije Žarka Trebješanina

Peto, znatno dopunjeno izdanje “Rečnika psihologije” je na neki način novo izdanje ove knjige, osamnaest godina nakon izlaska prvog izdanja.
-Psihologija kao nauka veoma se brzo razvijala poslednjih decenija i iznedrila je nekoliko novih pravaca, paradigmi, pristupa, mnoštvo novih teorija i oblasti istraživanja. Otuda se javila potreba da se ta nova saznanja ugrade u Rečnik s velikim brojem novih odrednica i preoblikovanjem i dopunom nekih starih- kaže psiholog Žarko Trebješanin.

Šta je novo u ovom izdanju?

To su novi psihološki pravci, perspektive i discipline, oblasti, kao i saznanja u okviru starijih pravaca i disciplina, koji su tokom poslednjih decenija u ekspanziji (evoluciona psihologija, pozitivna psihologija, etologija, neuropsihogija, biološka psihologija, sociobiologija, kognitivne nauke, socijalna psihologija, psihologija emocija, psihologija pamćenja, psihologija religije), koji donose niz novih termina i pojmova.
Nagli uspon i ekspanzija evolucione psihologije u primeni na niz oblasti psihologije (psihologija ličnosti, emocija, pamćenja, razvojna, socijalna psihologija, oblast seksualnog, agresivnog, teritorijalnog ponašanja itd.) doneo je nove teorije i pojmove. Tako su nastale mnoge nove odrednice u Rečniku: neodarvinizam, evoluciona psihologija, Zahavi hendikep, sebični gen, mem, muške/ženske preferencije u izboru partnera, udvaranje, kratkoročne seksualne strategije, signali dopadanja, roditeljsko ulaganje, reproduktivni uspeh, sigurna baza, unutrašnji radni model, Danbarov broj, alfa mužjak, omega jedinka itd. U mnoge odrednice unet je evolucioni pristup: agresivnost, inter-/intraspecijska agresivnost, dominacija, afektivna vezanost, socijalni osmeh, altruizam, ljubav, materinsko ponašanje, ljubomora, usamljenost, izražavanje emocija itd.
-Dok sam pisao Rečnik psihologije (krajem 20. veka), nastala je pozitivna psihologija, koja je kao savremeni izdanak humanističke psihologije znatno promenila pogled na ljudsku prirodu i ličnost u psihologiji. Ona je zahvaljujući novim teorijama i istraživanjima donela mnoštvo svežih pogleda, saznanja i pojmova. Rezultat su nove odrednice: naučeni optimizam, tok, optimistički/pesimistički stil objašnjenja, pozitivne emocije, sreća, blagostanje, blaženstvo, prijatnost, uživanje, nada, vrlina, vernost, mudrost itd., i proširenje starih kao što su: emocije, empatija, altruizam, ljubav, ljudska priroda itd.
Više od pola veka dominira kognitivna psihologija, koja naučnim metodima proučava subjektivne pojave, mentalne procese i mehanizme kojima ljudi obrađuju, osmišljavaju, čuvaju i koriste informacije, donose odluke i na osnovu toga se ponašaju. Kognitivistički pristup primenjuje se vrlo široko na opažanje, pažnju, učenje, rešavanje problema, ali i na emocionalno, socijalno i patološko ponašanje ljudi. Njime je inspirisan veliki broj novih odrednica: filter, kanal odluke, efekat prvenstva, efekat kraja, primovanje, fonemsko primovanje, semantičko p., afektivno p., podeljena pažnja, spontana pažnja, kontrolisana p., donji um, gornji um, deklarativno pamćenje, eksplicitno pamćenje, implicitno p., proceduralno p., epizodičko p., senzorno kodiranje, radna memorija, heuristik, heuristik dostupnosti, h. reprezentativnosti, h. usidravanja, uokviravanje, metakognicija, teorija uma, trijarhijska teorija inteligencije, kreativna inteligencija, analitička inteligencija, praktična i., Gardnerova teorija višestrukih inteligencija, lingvistička inteligencija, logičko-matematička i., prostorna i., muzička i., telesno-kinestetička i., interpersonalna i., intrapersonalna i. prirodno-naučna i., kognitivno-bihejvioralna terapija, racionalno-emocionalno bihejvioralna terapija itd.
Rečnik je obogaćen novim odrednicama: teorija atribucije, dispozicijska atribucija, situaciona a., hedonistička pristrasnost, hedonistička relevantnost, uticaj manjine, grupno odlučivanje, grupna polarizacija, g. zaslepljenost, pluralističko neznanje, deindividualizacija, efekat kohorte, tehnika noga u vratima, difuzija odgovornosti, medijska pismenost, društveni kapital, kulturni kapital, kolektivistička kultura, individualistička kultura, socijalne veštine, ubilački identitet, informacijski socijalni uticaj, pretnja stereotipa, vođa orijentisan na ljude, vođa orijentisan na zadatak itd.
Kao produkt razvoja neuronauka, neurologije, neurolingvistike, neuropsihijatrije, a posebno neuropsihologije, Rečnik je dopunjen novim i proširenim starim odrednicama: funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI), kompjuterizovana tomografija, pozitronska emisiona tomografija (PET), Vada test, ogledalski neuroni, serotonin, oksitocin, vazopresin, endorfin, teorija kontrolisanog ulaza, neuropatija, narkolepsija, katalepsija, Aspergerov sindrom, autizam, amigdala, reptilski mozak, talamus, hipotalamus, septum, fiziološke teorije emocije itd.
Klasični, ali vitalni pravci u psihologiji kao što su Frojdova i postfrojdovska psihoanaliza, ili Jungova analitička/kompleksna i arhetipska psihologija, nastavljaju da se razvijaju i bogate svoj rečnik novim terminima i pojmovima. U okviru psihoanalize i neopsihoanalize, dodati su: projektivna identifikacija, alfa funkcija, beta funkcija, kratka psihoanaliza, dobra majka, rđava majka, dovoljno dobra majka, ogledanje, sadržavanje, sadržatelj, pravo ja, lažno ja, mentalizacija, sekundarni narcizam, maligni narcizam, narcističke povrede, indukovana krivica, separaciona krivica, krivica preživelih, otpor psihoanalizi itd. A u okviru analitičke i arhetipske psihologije: analitička psihoterapija, ispovedanje u psihoterapiji, duša, senex, puer aeternus, arhetip majke, arhetip oca, arhetip junaka, arhetip Boga, arhetipski redukcionizam, anabaza, psihopomp, katabaza, donji svet, gornji svet, htonski itd.
Nasuprot očekivanjima, značaj religije se ne smanjuje, naprotiv, ona je sve uticajnija, a time sve značajnija i privlačnija oblast psihologije religije. Otuda se u ovom izdanju nalaze novi pojmovi: religioznost, religijske ideje, religiozna potreba, preobraćenje, jedanput rođeni, dvaput rođeni, sveto, homo religiosus, religijski sentiment, religiozna osećanja, religiozni arhetip, religiozno iskustvo, tabu, numinozno, hieros gamos, unio mustico, vizije, ekstrinzička-intrinzička religioznost, autoritarna-, humanistička religioznost, ispovest, zen budizam, šaman itd.
Nova istraživanja i otkrića, ali i sve veće interesovanje za oblast neverbalne komunikacije, rezultirali su nizom novih odrednica: adapteri, amblemi, lice, osmeh, plač, signali dominantosti, indikatori laži, mikrofacijalni izrazi, Otelova greška, poljubac, modaliteti dodirivanja, samododirivanje, fizička privlačnost, znakovi veze, ples očima, ćutanje, eho-gestovi, ilustratori, batovi, moda, odeća kao neverbalni znak, ukrašavanje, prozodijski znakovi itd.
Čovekove emocije, ranije dugo zanemarivane (mada imaju bitnu ulogu), danas se intenzivno istražuju. One su obogatile psihologiju emocija velikim brojem novih odrednica i proširivanjem starih: okidači emocija, adaptivna-komunikativna funkcija emocija, pravila pokazivanja emocija, evoluciona teorija e., dva puta nastanka e., Šahter-Singerova teorija e., Lazarusova teorija e., emocionalna inteligencija, strah kao motiv odbrane, strah od intimnosti, strah od uspeha, s. od smrti, s. od ludila, volja za smislom, egzistencijalni vakuum, noogene neuroze, sentimentalna ljubav, infantilna ljubav, šašava ljubav, romantična lj., partnerska lj., idolatrijska lj., Fromova teorija ljubavi, triangularna teorija lj., strast, intimnost, predanost, ljubav kao priča, zrela ljubav.
Neke večite i izazovne teme, koje izazivaju pažnju i savremenih čitalaca, dobile su više mesta. To je slučaj sa snovima, koji se danas intenzivno izučavaju s različitih stanovišta i metodima raznovrsnih disciplina (neurofiziologije, kognitivne, evolucione, arhetipske psihologije itd.). Otuda nove odrednice: inicijalni san, jezik snova, individualni simboli, univerzalni simboli (u snu), lucidni snovi, mali snovi, veliki s., značajni s., tipični s., snovi o golotinji, s. o letenju, s. o padanju, s. o ispitu, s. o ispadanju zuba itd.
U ovom izdanju Rečnika ima oko 1.000 potpuno novih i izmenjenih starih odrednica. To znači da sadašnje izdanje ima oko 4.800 odrednica. Osim toga, u najnovijem izdanju prvi put se nalazi Spisak imena autora.

Knjigu “Rečnik psihologije” Žarka Trebješanina po ceni od 3000 din+ troškovi dostave možete poručiti tel.066060820 ili putem porudžbenice:



 

 

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Genijalci nisu među odlikašima Za decu treba imati sluha, uključivati…