HRANA KAO ŠTIT OD SOPSTVENIH SLABOSTI
Stručnjaci koji se bave ovom problematikom, ali i oni koji na svojim leđima nose suvišne kilograme tvrde da ljudi koji nemaju problem sa prekomernom težinom ili se stručno ne bave rešavanjem ovog problema, ne mogu biti svesni patnje koju ova borba nosi sa sobom, kako u socijalnom, tako i u psihološkom smislu.
Emocije utiču na apetit
Psihoterapeut i transakcioni analitičar specijalizovan za psihoterapiju gojaznih osoba Keti Lič je tokom poslednjih 35 godina stekla veliko iskustvo u savetodavnomi terapijskom radu. Njena knjiga “Psihologija i gojaznost” koju je za naše tržište objavio Psihopolis govori o tome kako razumeti gojaznost i pomoći onima koji se bore sa viškom kilograma, ali i o psihološkim razlozima koji vode ka prejedanju, “psihološkoj gladi”, donošenju odluka, roditeljima i okruženju koji utiču na gojaznost, igrama koje igraju gojazni sa sobom, ali i sa drugima…
Ova knjiga i autorka govore o tome da bez razumevanja emocionalnih uzroka koji vode ka prejedanju rezultati svake dijete su samo privremeni i da se tek nakon trajne promene u čoveku mogu očekivati trajne promene.
Ideja da svako treba da ima dovoljno samokontrole kako bi smršao za mnoge ljude je neostvariva. Pacijenti često navode kako se osećaju otpisanim zbog nedostatka razumevanja za njihovu nesposobnost da oslabe. Oni to doživljavaju kao poraz na koji se nadovezuje i opšteprihvaćeni kulturološki stav da je mršavljenje isključivo pitanje samokontrole koju oni po logici stvari- nemaju.
Autorka knjige “Psihologija i gojaznost” kaže da mnogi ljudi imaju potrebu da budu debeli da bi sebe zaštititli, a njihov problem je verovatno vezan za period ranog razvoja.
Mnoge osobe sa nižim stepenom gojaznosti (prema indeksu telesne mase) koje se odluče za psihoterapiju imaju dugu istoriju gojaznosti i borbe sa njom- kaže Keti Lič. – Za njih debljina ređe predstavlja pitanje opstanka. Ona je pre svega posledica zabrana sa kojima ti pacijenti žive- zabrane važnosti, zabrane na uspeh, zabrane da budu to što jesu, zabrane seksualnosti. Oni sebe često stavljaju u ulogu debelog klovna ili osobe koja je tu da udovolji drugima i postara se za njihove potrebe. Osećaju se neprivlačnim i ređe se upuštaju u seksualne odnose, kako u braku, tako i van njega. Njihov životni plan svodi se na činjenicu da su debeli. Za takve osobe je važan cilj da kroz psihoterapijsku metodu i proces nauče da mogu da budu uspešne, seksualne, važne i verne svom autentičnom biću. One treba da steknu samopoštovanje i cene sebe.
