Bogatstvo i sreća ne moraju uvek ići ruku pod ruku
Zanzibar je mnogo više od peskovite plaže i bajkovitog mora, kaže po povratku sa putovanja na Zanzibar svetski putnik, Beograđanin, advokat, direktor Muzeja knjiga i putovanja Viktor Lazić koji je nedavno dobio i nagradu Dobročinitelj. Zanzibar ga je između ostalog osvojio i prijatnim lјudima, raznovrsnošću predela, bogatstvom istorije i magijskih rituala.
-Jedna od najneobičnijih žena 19. veka živela je upravo u Zanzibaru – princeza koja se sama opismenila, napisala autobiografiju, a na kraju promenila veru i odselila za Nemačku.Zanzibar je bogat istorijom, što se najbolje može videti u Stontounu (kamenom gradu), prestonici Zanzibara. To je grad satkan od uskih uličica koje su okružene visokim zgradama često starim po nekoliko vekova. A to je tek delić istorijskog i arhitektonskog bogatstva u kojem se prepliću stilovi, palate, dvorci, letnjikovci i tvrđave. Priroda je, takođe, ovde raskalašna: ostaci džungli, ogromne kornjače, divlji delfini sa kojima, usred okeana, čak može i da se pliva, čine Zanzibar dovoljno zanimljivim da bi tamo trebalo otići, čak i da nema nijedne plaže- otkriva Viktor Lazić za BGonline.
Kako izgleda ono što se ne vidi na slikama koje prikazuju tirkizno more i lepe plaže?
-Ime „Zanzibar“ je donekle zbunjujuće: označava u isto vreme arhipelag zanzibarskih ostrva, glavno i najveće ostrvo u arhipelagu, i glavni grad arhipelaga. Nisu sva ostrva podjednako razvijena, kao ni svi delovi istog ostrva. Posetio sam farme začina, koje su izuzetno važan izvor prihoda mnogima, ali i ostrvo Pembu, poznato po magijskim ritualima. Tu se zaista može videti drugo lice arhipelaga u kojem su pomešani islam, hrišćanstvo i tradicionalna verovanja stara hilјadama godina. Život je često težak, a siromaštvo veliko.
Na šta ljudi iz Evrope treba tamo da se prilagode?
-Važno je otići čistog srca, bez predrasuda. Naravno, mnogima je život težak, a turizam jedina šansa za zaradu i način da prehrane porodice. Međutim, suštinski su lјudi dobronamerni, daleko više prijatelјski nastrojeni nego na većini turističkih destinacija. Ono što sam primetio jeste da je njima stalo da gost bude zadovolјan, dakle nikada neće ići toliko daleko da svojim pritiskom ili želјom da zarade, unesreće gosta. Važno je da se to zna, i da se onda sa tim lјudima lepo postupa, čak i kada preteruju u pokušajima da nešto prodaju.
Budući da na svakom putovanju istražujete, upoznajete ljude i običaje, šte ste novo saznali tokom boravka na Zanzibaru?
-Plaže na Zanzibaru su izuzetno podložne promenama plime i oseke. Ti lјudi bukvalno žive u raju – samo prepodne! Popodne se voda toliko povuče, da je potrebno i po kilometar gacati po plićaju, samo da bi voda konačno došla do kolena. To je toliko izraženo, da je popodne veoma teško čak i odlaziti u ribarenje. Dakle, čak i priroda ovde podučava da je sve promenlјivo, i da treba da se živi i uživa i u teškim uslovima – makar polovinu svakog dana!
Na Zanzibar sam otišao kako bih za Muzej knjige i putovanja u okviru Adligata ostvario kontakte i nabavio neobične predmete. Najviše mi se dopala njihova naivna umetnost, koju prodaju na svakom koraku. Plaže su prepune slika, kao i uske ulice glavnog grada. Na stotine majstora uvežbava tehniku i razvija bogate slikarske motive – nabavio sam čak pedeset slika koje su stigle u Beograd, i imao sam prilike da upoznam nekoliko značajnih lokalnih umetnika. Peskoviti raj zaista zaslužuje puno poštovanja, ne samo zbog prirode, već i zbog izvanrednog talenta mnogih lјudi. Ono što sam sasvim novo iskusio jeste lokalna magija, ali o tome ću pisati u mojoj knjizi, ne bih sada previše otkrivao.
Kako žive meštani turističkih mesta, izgledaju na slikama kao uvek raspoloženi?
-Oni jesu uvek raspoloženi. „Hakuna matata“ – nema problema, jeste moto njihovog života. Naravno, mnogi od njih žive na granici siromaštva, ali time samo dokazuju da bogatstvo i sreća ne moraju uvek ići ruku pod ruku. Sreća je duboko lična i subjektivna kategorija. Mnogo toga ima sa kulturom odrastanja i načinu posmatranja sveta u kojem živimo. Meni se uvek činilo da su lјudi u mnogim delovima sveta koji su mnogo siromašniji, daleko srećniji od nas u Beogradu, pa čak i od lјudi u većem delu Evrope. Mogli bismo, svi kolektivno, da odlazimo u Afriku i Aziju na školovanje: kako da budemo srećni u životu, bez obzira šta nam se nalazi u džepu i okolo nas.
B.Gajić
Foto: Privatna arhiva
© by BGonline. All rights reserved
