PSIHOLOG ZA MIKROFONOM
Pre godinu dana pokrenula je projekat “Nemoj da se predaš” koji je imao za cilj suzbijanje nasilja i narkomanije. Ona pesmom pokušava da oslobodi one koji potiskuju osećanja i u svojoj misiji je nesebična i veoma posvećena. Milica Milkić je diplomirani psiholog, ali i umetnička duša. Kreativnost i umetnost su sastavni deo njene ličnosti, a muzika najlepši ventil. “Za nas” je pesma koju je nedavno snimila i kojom želi takođe da pruži psihološku podršku kao i da osvesti u ljudima koliko je opraštanje važno i lekovito.
-Tokom dugogodišnjeg rada s klijentima otkrila sam da uzrok brojnih psihološkoh problema leži u nedovoljno razvijenim kapacitetima da prihvatimo svoje greške i greške drugih ljudi, kao i da oprostimo. Kao takvi, na udaru smo naših negativnih osećanja i razmišljanja, a jasno je da negativna osećanja loše utiču i na psihofizičko zdravlje. Numera i muzički spot “Za nas” su apel svim ljudima da razmisle da li u njihovom životu postoji osoba ili više njih prema kojima osećaju ljutnju, ogorčenost, bes ili bilo koje drugo negativno osećanje. Sama svest o postojanju takvih destruktivnih osećanja i razmišljanja je pola puta do oproštaja.
Na koji način oproštaj može da bude blagotvoran u prevenciji mentalnog zdravlja i koji stihovi vaše pesme to opisuju?
-Oproštaj je proces rada na sebi. U psihoterapiji oproštaj podrazumeva oslobađanje osobe od osećanja ljutnje i ozlojeđenosti, zamena destruktivnih osećanja svesnošću i empatijom. Na taj način se uspešno otklanja bilo koja vrsta simptomatologije, unapređuje mentalno zdravlje i značajno poboljšava kvalitet života… ili kako ja to umetnički kažem: “Oproštaj je ključ za spas, za njega, za tebe, za nas!”
Zbog čega je spot sniman u Kazneno popravnom zavodu u Nišu i da li su odmah zatvorenici pristali da budu deo te priče?
-Zatvor i osuđenici su sjajna metafora te ideje. Zatvor je metafora svih životnih grešaka, a osuđenici metafora potrebe za oproštajem. Zbog toga sam odabrala KPZ Niš kao idealno mesto za snimanje spota. Sami osuđenici su rado prihvatili da budu deo toga, ali ne odmah i “na prvu”. Tražili su prvo da čuju pesmu nekoliko puta, da osete ono o čemu pesma govori i tek onda odlučili da li i kako će učestvovati. To se meni veoma dopalo. Nisu po svaku cenu želeli da se izlažu javnosti, već su dobro proanalizirali ideju. Oni koji su sebe tu pronašli su stali ispred kamera i sa takvom svešću snimili kadrove iz prvog puta, bez ponavljanja. Svi smo bili emotivno svesni i uključeni, tako da je snimanje u KPZ-u trajalo samo par sati.
Na koji način kao psiholog mislite da je najlakše približiti se ljudima koji imaju problem?
-Svako ima svoj način na koji prilazi ljudima i svaki je dobar ukoliko uspevate da napravite makar jedan korak ka drugom biću. Moj način je iskrenost, neposrednost i vera u dobro, a to sam valjda naučila od svojih najmlađih klijenata na koje sam izuzetno ponosna.
Branka Gajić
© by BGonline. All rights reserved
