„Najgore je vaspitanje duplim porukama kad majka priča jedno, a otac drugo. Tad se ulazi u pukotinu roditeljskog subsistema, a iza toga je emocionalna ucena što razvija stid kod malog deteta, razvija se u krivicu, dok roditelj ume da kaže „jel sam to zaslužio posle svega što sam ti dao“ što je emocionalna ucena.“
„Jako je važna uloga majke. Majka je bazično poverenje. To je onaj čovek koji neuspele pokušaje ne broji i koji ne sumnja.“ – verovatno jednu od najlepših i najtačnijih definicija majke (dobre majke) dao je psihijatar i psihoterapeut Aleksandar Misojčić.
Na predavanju dr Misojčića „Strah u nama i oko nas“ koje je održao u Beogradu u sali Kolarčeve zadužbine u publici su u najvećem procentu bile žene, a među njima i one koje su mu se obratile sa pitanjima o tome kako prevazići roditeljske strepnje, strahove, nesigurnosti.
Poznajemo li svoju decu?
Dr Misojčić je istakao da društveni karakter i porodica nose veliku odgovornost u savremenom društvu i podsetio da roditelji neretko projektuju svoje strahove na decu što bi trebalo promeniti.
-Roditelji misle da ono što nisu rekli detetu ono ne zna, a istina je ipak drugačija. Deca gledaju sve, ona sve i vide. Ne potcenjujte decu, njih majka ne može da slaže kako se oseća- rekao je dr Misojčić i dodao „Obožavamo da opisujemo svoju decu i njihov karakter, a to su uglavnom naše projekcije, kako mi želimo da ih vidimo.“
Razvezivanje od roditelja
Adolescencija je najzahtevniji životni ciklus i kao takav veoma stresan i za roditelje adolescenata.
– Tad adolescenti hoće slobodu i odraslost, dok roditelji ne znaju tačno šta to znači. Prelazak u odraslo doba sa sobom nosi i strah od odbacivanja, od odvajanja, preuzimanje odgovornosti. Javlja se regresija, bunt, intelektualizacija potreba za povezivanjem sa spoljnim autoritetom. To je nagonska snaga adolescenta da bude prihvaćen, dok roditelj ne zna dokle da se detetu da sloboda, dok bi deca da se razvežu od roditelja, a ne znaju kako- objasnio je dr Misojčić.
Neretko se sreće u praksi da deca ulaskom u rani brak ili odlaskom u inostranstvo sprovode neki vid „bega“ od roditeljskog uticaja. Ali, ni to mnogo ne pomaže, rekao je dr Misojčić.
Sami će vam reći u kakve ljude rastu
Dok je sve više dece koja imaju virtuelne prijatelje, igraju sa njima igre online, dok ne znaju ni ko su, ni gde su ti njihovi „drugari“ ono što preostaje roditeljima je da u svemu tome budu blizu svoje dece, u svakom smislu.
-Osluškujte adolescente, gledajte ih, pratite, ne dajte im odmah rešenje u komunikaciji. Oni će ga odbiti makar i da je najsvetlija istina. Reći će nam sami u kakve ljude rastu, samo posmatrajte- kaže dr Misojčić. -Istrpite emocionalnu frustraciju kad vidite da im se ne sviđa nešto kod njih samih. Najgore je vaspitanje duplim porukama kad majka priča jedno, a otac drugo. Tad se ulazi u pukotinu roditeljskog subsistema, a iza toga je emocionalna ucena što razvija stid kod malog deteta, razvija se u krivicu, dok roditelj ume da kaže „jel sam to zaslužio posle svega što sam ti dao“ što je emocionalna ucena. Treba se odupreti krivici oko nas. Ona vodi porodici porekla i takav obrazac roditeljstva ima veliki potencijal da se prenese na decu. Važno je ostati povezan. Važan je i otpor emocionalnoj uceni.
Poverenje u roditelje
Dok se roditelji pitaju zašto im se dete ne poverava bez zadrške i straha dr Misojčić nedvosmisleno kaže da je u tome ključna uloga roditelja.
-Odnos koji zajedno gradimo je cirkularnost, dok je pravo pitanje kakav odnos zauzeti da bi se dete ohrabrilo i poverilo. Samo promenom sebe menjamo drugog, a ne dajemo predloge drugom kako da se menja. Nema bazičnog poverenja bez dobrog odnosa sa majkom. Majka je bazično poverenje. Ti prvi pokušaji kad ona ne sumnja su jako važni. Kasnije u adolescenciji otac uči dete životu, ali bazično poverenje jeste majka- neke su od smernica dr Aleksandra Misojčića.
Knjige Aleksandra Misojčića
Psihobiografija srpskog vojvode Živojina Mišića “Čovek po meri šinjela” je knjiga u kojoj autor, psihijatar Aleksandar Misojčić kaže da je vojska za Mišića bila zamena za porodicu i da je vojni identitet imao veliki uticaj na njegove karakterne crte i vrednosti. Svako poglavlje knjige je podeljeno na dva dela, lirski i psihološko-psihijatrijski.
Dr Aleksandar Misojčić, psihijatar i psihoterapeut, rođen u Beofradu 1974. godine višegodišnje lekarsko iskustvo je sticao na Institutu za mentalno zdravlje, a zatim u svojoj ordinaciji. Sistemski je porodični psihoterapeut sa Evropskim sertifikatom. U okviru psihoterapijskog rada usko se bavi dinamikom porodičnih odnosa. Autor je i knjige „Grad – psihobiografija cara Dušana“.
B. Gajić
Foto: Saša Džambić
Knjige Aleksandra Misojčića “Čovek po meri šinjela – psihobiografija vojvode Živojina Mišića” (cena 1320 dinara) i “Grad: psihobiografija cara Dušana” (cena 1320 dinara) + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
