Ljubav na psihoterapiji
„Niko nam ne može promeniti život, niti možemo imati ljubav ako se i sami ne potrudimo i ne potražimo je. Jedan od osnovnih preduslova da biste dobro izabrali partnera je da znate šta tražite, ali i da upoznate svoje nesvesne procese, bilo da oni dolaze iz individualnog, porodičnog ili kolektivnog nesvesnog. Arhetipske predstave su ono što dominira najdubljim slojevima našeg nesvesnog i utiče na naše ljubavne izbore…“
Nikad nije bila veća potraga za ljubavlju, ali i nikad nije bilo više ljubavne nesreće, razočaranja, usamljenosti, razvoda, konstatuje psihoterapeut Zoran Milivojević i napominje da je veoma važno upoznati sopstvene nesvesne procese, bilo da oni dolaze iz individualnog, porodičnog ili kolektivnog nesvesnog. Arhetipske predstave su ono što dominira najdubljim slojevima nesvesnog i utiče na naše ljubavne izbore, a nesvesni procesi su ključni u zaljubljivanju jer oni nam „biraju“ osobu koju ćemo zavoleti.
Zoran Milivojević je najpoznatiji psihoterapeut na Balkanu, autor nekoliko knjiga od kojih su kultne “Emocije” i “Formule ljubavi”, a njegovo ime nalazi se i među odabranim autorima “Svetske knjige o ljubavi”, najvećim autoritetima iz celog sveta koji su osvetleli sva lica i naličja ljubavi.
Zoran Milivojević čiji je stav da zaljubljenost nije prva faza ljubavi već prvi korak ka razočaranju je 14.2.2020. u organizaciji BGonline-a održao predavanje u Beogradu “Arhetipovi ljubavi” u Domu omladine Beograda na kojem je između ostalog objasnio i na koji način arhetipske predstave o ljubavi oblikuju naše ljubavne izbore i zašto je važno upoznati se sa njima.
-Priča o arhetipovima je priča o našem nesvesnom. Kad su se ljudi otrgli od toga da im roditelji biraju žene i muževe, onda su počeli da biraju „srcem“, a upravo je to „srce“ samo poetska metafora za naše nesvesno. Drugim rečima, mi prepuštamo našim nesvesnim procesima koji su ključni u zaljubljivanju da nam „odaberu“ osobu koju ćemo zavoleti. Rezultati takvog načina biranja nisu baš sjajni. Nikad nije bila veća potraga za ljubavlju i nikada nije bilo više ljubavne nesreće, razočaranja, usamljenosti, razvoda, itd. Zato je potrebno upoznati naše nesvesne procese, bilo da oni dolaze iz individualnog, porodičnog ili kolektivnog nesvesnog. Arhetipske predstave su ono što dominira najdubljim slojevima našeg nesvesnog i utiče na naše ljubavne izbore. Arhetipovi su, prema Karlu Gustavu Jungu, predstave koje održavaju najveće ideje čovečanstva, a u to ljubav svakako spada.
Koliko često ljudi „nasleđuju“ obrasce ponašanja u partnerskim odnosima što se odražava i na odabir partnera?
-Ne možemo govoriti o nasleđivanju u genetskom smislu. Dete gleda svet oko sebe i stiče osnovne predstave o sebi, drugima i svetu. Ono pravi zaključke i zamišlja kako će izgledati njegov budući život. Najsnažniji uticaji su roditelji, njihov međusobni odnos, odnos prema detetu, način njihovog pokazivanja ljubavi, ali izuzetno su važni i mediji, bajke, crtani filmovi, koji detetu pokazuju kakav je život u spoljašnjem svetu, kako se tamo ljudi vole. U zavisnosti od toga šta se detetu sviđa ili ne sviđa, ono kreira svoju predstavu o nekoj budućoj ljubavi i partnerskom životu. Ljudi ili ponavljaju modele svojih roditelja ili beže od njih u neke suprotne modele, često iz jedne greške odlaze u neku suprotnu.
Šta je važan preduslov da bismo rasli u partnerskom odnosu?
-Hteli ili ne, ljudi su predodređeni da uče, da se menjaju tokom godina. To je spontani proces. Ali, postoje ljudi koji su zatvoreni, koji se plaše promene, koji „siluju“ stvarnost i druge kako bi se uklopili u njihove koncepte. Drugim rečima, neki rastu veoma sporo, neki rastu optimalno. Važno je i reći da nemaju svi iste početne pozicije. Mnogi su „ranjeni“ u detinjstvu kad je ljubav u pitanju i onda očekuju od partnera da im zaleči te rane iz prošlosti. Neki koji su bili voljeni imaju ideju da će partner da im daje istu onu ljubav koju su im davali mama i tata. Ali glavni preduslov je dobar izbor partnera. A da bi neko znao da izabere, mora znati šta traži, moraju se dogovoriti njegov svesni i nesvesni deo ličnosti.
Koliko je jednostavno ili ipak veoma komplikovano znati koji je partner “pravi”, a koji “pogrešan”?
-Da bismo znali da li je nešto dobro ili loše, moramo imati neki kriterijum na osnovu kojeg ocenjujemo. Kad ljudi znaju šta hoće, šta je ono što traže, kad nemaju samo predstavu o osobi, već i o vezi koju će sa njom ostvariti, tada se pojavljuju kriterijumi.
Iz kakvog odnosa je najteže otići?
-Najteže je otići iz odnosa sa osobom koja nas istovremeno nečim snažno privlači, a nečim snažno odbija. Ljudi tada često kad odu iz odnosa pate za onim što je bilo dobro, a kad su u odnosu tada im smeta ono što je loše. U najgorem su položaju oni čije nesvesno ih drži uz partnera, a oni sami ne razumeju zašto ostaju sa nekim ko im ne odgovara ili pravi neku štetu ili je nasilan.
Na koji način bajke utiču na izbore dece kad odrastu?
-Bajke za decu imaju za cilj da deci koja su okružena ljubavlju u porodici da postoje i drugi međuljudski odnosi, da u spoljašnjem svetu postoji zlo. Bajke moraju da imaju srećan kraj u kojem ljubav i pravda pobeđuju, kako dete ne bi bilo traumatizovano i preplašeno snagom zla. Problem nastupa kasnije kada neko ostane fiksiran za ovu dečju predstavu o ljubavi koja sve pobeđuje. Ja bih lično preskočio sve ove moderne bajke u kojima je sve idealno ili je politički korektno.
Šta kažete onima koji u ljubavi traže “srodnu dušu”?
-Da to ne postoji u stvarnosti. Da ako žive u milionskom gradu da u njemu ima više hiljada ljudi u njihovoj generaciji sa kojima bi odlično funkcionisali. Potraga za srodnom dušom je potraga za onom našom drugom „polovinom“ koju smo nekad izgubili, a koju ponovo treba da pronađeno. Upravo se u tome vidi dominacija arhetipa „ljubavi stapanja“ koji utiče na nas još od antičkih priča o tome kako su „muško-ženski“ ili androgini bili prepolovljeni. Taj arhetip živi i u našem svakodnevnom jeziku jer odatle dolaze i izrazi kao što su pol, od poloviti, ili seks, od latinskog „secare“- preseći.
Često podsećate da ne postoji ljubav koja nam može promeniti život i da ljubav ne možemo doživeti ako je sami ne potražimo…
-Najvažnije spoznati koliko je važna uloga nesvesnog u izboru partnera i u istrajavanju u vezi. Najviše su u vlasti svog nesvesnog oni koji negiraju njegovu ulogu prilikom izbora partnera.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Intervju sa Zoranom Milivojevićem:
© by BGonline. All rights reserved
