EMOCIONALNE UCENE (Danijela Dvornik)
Od malih nogu živimo po nekim obrascima koje nam društvo i religija nameću, pa tako sve devojke sanjaju o idiličnom venčanju, prelepim venčanicama, ludoj proslavi, poklonima, medenom mesecu, sudbonosnom „da“ u dobru i zlu i savršenoj organizaciji koja će taj obićni dan pretvoriti u bajku o kojoj su maštale. I tu se u večini slučajeva ova bajka završava. Ostaje slikovito zabeležena na fotografijama uredno složenih u albume, kao podsetnik.
Kad se ljubav (ne) pita
U davnoj prošlosti brak se nije sklapao iz ljubavi, nego iz ekonomskih razloga. Znam da se romantičari neče oduševiti, ali to je istina. Ljudi su se dogovorno upuštali u brak, ponekad i protiv svoje volje, donosili svoje miraze i tako lakše oplođavali svoju imovinu i širili bogastvo. Ljubav se tu najmanje pitala.
Znam da se mnogi neće složiti sa ovom teorijom, ali iskreno i duboko kada preispitujem svoj život i odluke, kao i pitanje „zašto sam se ja udala” sad kada mi se ideja o braku više toliko ne sviđa, mogu vam iskreno samo jednu stvar reći: bila sam mlada i ludo zaljubljena.
Udaja – put ka slobodi
Za mene je brak bio put ka slobodi,oslobađanje od roditelja i čežnja za življenjem po svojim pravilima sa osobom koja je imala sličan pristup životu. Kad smo se venčali zadovoljili smo društvenu normu jer se to od nas očekivalo. Postoji i onaj drugi deo “sad si moj, a ja sam tvoja, na papiru”, ona egoistična potreba u svima nama da posedujemo i imamo te okove koji nas vežu hteli mi to ili ne.
Sada,u ovim godinama, dobro bih razmislila da li bih stupila u drugi brak jer dve osobe koje se vole sasvim lepo mogu živeti bez tih društveno nametljivih obrazaca.
I kad me neko pita u čemu je problem, zašto “ne“ braku ja kažem: „Ako nekog voliš, zar nije svejedno?“ Nije svejedno!
Onog trenutka kad kažeš “da” pred zakonom, obečaš nešto što zvuči romantično. Ali, zapravo ne preispitujemo samo značenje zajednice braka i odgovornost koju to nosi. Kad završi fešta i ceremonija venčanja, kad gosti odu kućama, kad belu venčanicu pospremiš, od sutra sve je DRUGAČIJE!
Sve se menja,započinje proces zahteva, prohteva, menjanja, kompromisa, sloboda je ograničena, sve više se čuje “moram”, a sve manje “želim” …. A to je upravo sve ono što ubija LJUBAV.
Večina ljudi zapravo u težnji ka ljubavi ne uspeva spoznati njeno pravo značenje. Ljubav nije strastveni seks, već mnogo više od toga- prijateljstvo, razumevanje i poštovanje. To je ona najvažnija komponenta za opstanak dvoje ljudi na duže staze, jer strast je početnička faza koja vremenom opada i kad jednom sasvim nestane nestaje i brak koji je nastao na takvoj platformi.
Ugovor za ljubav
Ljudi se vezuju ne samo iz strasti ili ekonomskih razloga, nego iz svojih strahova. To je onaj strah da tvoj voljeni ili ljubavnik sutra može otići, pa zato mnogi naprave ugovor pred društvom i pred zakonom.
Napraviti od ljubavi ugovor znači staviti zakon ispred ljubavi. To znači da si stavio kolektivnu svest ispred tvoje individualnosti i tako dobio podršku suda, vlade i društva u celini da možeš da načiniš svoju krletku sasvim sigurnom. Tako zapravo stvaramo privid sigurnosti, jer niko ne može biti 100% siguran da će taj brak trajati večno, ali ipak se zaklinjemo na večnost?!
Sutra ujutro niko ne zna što će biti. Ljubav dolazi kao dah, može doći ponovo, a može i da ne dođe. I kada to ponovo ne dođe, samo zbog zakona, samo zbog braka, samo zbog društvenog trovanja, većina parova u svetu je dovedena do prostitucije.
Prostitucija u braku
Živeti sa ženom koju ne voliš, živeti sa muškarcem kojeg ne voliš, živeti zbog sigurnosti, zbog finansijske potpore, živeti za bilo koji razlog osim ljubavi – čini od te muško- ženske zajednice samo prostituciju. Ali i ogromnu nesreću i nezadovoljstvo. A onda u takvoj atmosferi odgajamo sopstvenu decu.
Brak je kao takav izdao ljubav. Ako ja verujem svojoj ljubavi, zašto bih se venčavala? Prava istina je: zato da budeš samo moj! To podrazumeva da mi bude veran kao i ja njemu.To je opet jedna vrsta ucene proizašla iz nesigurnosti i nepoverenja. A nešto što proizlazi iz toga ne može omogućiti tvojoj ljubavi da se razvija i raste. To samo može uništiti ljubav.
Ljubav je autentična samo onda kada joj pružiš slobodu. Postoji i još jedna „paradigma“ a to je da žena koja nije udata manje vredi ili ne vredi ništa u ovakvom tradicionalnom društvu pa se žene trude „udati“ po svaku cenu kako je društvo ne bi osuđivalo. Ne biti udata za njih znači da s tobom nešto nije u redu! S druge strane, biiti udata i nesrećna, savim je prihvatljivo.
Deca dolaze ponekad kao razlog braku. „Nismo planirali, ali ostala sam trudna“ kao još jedna društvena prihvatljivost i dobar razlog. Da bude sve po zakonu sklapa se brak jer se to podrazumeva a da možda u tom trenutku niko od aktera nije dobro procenio osobu s kojom će sklopiti brak.
Svako dete koje raste sa svojim roditeljima u braku, tokom odrastanja vidi sve dobre i loše strane tog braka. Neki vide više lošeg nego dobrog i jednog dana oni će takođe brzopleto hteti okusiti čari bračnog života. Zašto to rade? Zato što se institucija braka duboko ukorenila u drušvo, crkvu i uopšteno religiju.
„Kastriranje“ muškaraca
I svako to dete, sad već odrasla osoba, misli da će njegov brak biti drugačiji, bolji, da će trajati večno i da će se seksati sve do smrti. I da ga uveravate danonoćno, u suprotno, on vam neće poverovati sve dok se ne dese prva velika razočaranja. Onda sledi proces razvoda braka koji je obično vrlo mučna situacija, često puna ružnih reči i optuživanja, proces koji košta novaca i živaca.
Čim žena dobije prsten na ruku i venčani list, započinje proces menjanja muškarca (mnoge od vas to neće priznati), ali to je istina. Odjednom, sve što je taj muškarac bio pre braka, sve njegove mane koje smo tolerisali, sve njegove navike,dobre i loše, postaju deo procesa menjanja muškarca prema našim željama. Zašto se to događa? Zato jer je on sada „moj“! Muškarci su ređe ti koji mjenjaju žene, a u većini su ti koji pristaju na sve radi „mira u kući“. I tu nastaje problem…Nakon nekog vremena, tim „kastriranim“ muškarcima to počne ići na živce. On postaje lažan, igra igru, postaje glumac u vlastitom životu. Spreman je varati i lagati, spreman je tražiti potvrdu samog sebe negde drugde, često u zagrljaju neke druge žene… I tako stvari krenu u lošem smeru.(razgovarala sam sa mnogim oženjenim muškarcima koji se tako osećaju).
Nemojte ovo shvatiti kao neku vrstu mržnje prema ženama u odnosu na muškarce ali naša je priroda takva, a tu i sebe ubrajam. Jedina razlika u mom slučaju je ta što bi nakon pokušaja takvog ponašanja ipak shvatila da ja zapravo ne želim biti takva.
Ja svoj brak nikada neču prikazivati savršenim niti ružičastim, ali imala sam sreću, da sam imala supruga koji se nije dao „kastrirati“ i na neki način to nas je održalo. Bilo je padanja i uspinjanja na lestvici strasti, ali kao bazu smo imali dozu ludosti, ljubav i poverenje. Danas, kada gledam oko sebe, vidim hrpu nezadovoljnih ljudi koji „tegle“ brak jer ne vide drugi izlaz ili su lenji bilo šta da promene u svojim životima. Oni malo hrabriji, ipak nađu izlaz.
Mnogo sam naučila iz svog braka i od svog supruga. Danas mi neka njegova razmišljanja prolaze glavom kao neka životna „mantra“ i to primenjujem u svom životu .
Nečete verovati, ali poznajem nekoliko parova ( stvarno su izuzeci) koji zaista žive u harmoničnom braku već dugi niz godina, to su oni sretnici koji su pronašli svoju srodnu dušu u svemu. I svi ti parovi su postali harmonični u drugom pokušaju. Ima i onih koji žive zajedno bez papira, čak imaju i decu ,ništa im ne fali. Možda baš zbog toga da niko nije „moj“ ili „njegov“ je poluga koja ih motiviše da se više trude jedno oko drugog.
Danijela Dvornik
Danijela Dvornik kaže da nakon četrdesete žene najčešće shvate koliku lepotu, snagu i mudrost nose u sebi. Nakon smrti supruga, balkanske muzičke zvezde Dina Dvornika prošla je veliku unutrašnju borbu, padove, lomove, depresivne trenutke, ali je nakon svega toga i velikog rada na sebi Danijela danas žena koja samouvereno korača kroz život. Mama je ambiciozne i talentovane devojke Elle. Živi u Zagrebu, leto provodi na Braču, pomera svoje granice i lična iskustva rado deli s drugima.
Više o Danijeli Dvornik:
FB Danijela Dvornik
Arhiva tekstova:
Doček u pidžami
Kad pravimo kompromise postajemo nesrećni
Naš život bez Dina
