NE SMETE BITI GLADNI, ALI I LAŽNO SITI (nutricionista Milka Raičević)
Nekad se o tome na glas nije govorilo, a sada je sasvim izvesno da je gojaznost i psihički problem. Nakon brojnih studija i istraživanja, od pre nekolio godina je praksa da pored nutricioniste u većini programa gubljenja kilograma učestvuje i psiholog ili psihijatar što potvrđuje i nutricionista Doma zdravlja Palilula Milka Raičević. Ona kaže da je danas praksa takva da na primer dete koje ima višak od 20 kg mora prethodno da ode na razogovor kod psihologa kako bi se utvrdilo “kome se sveti time to uzima prekomernu hranu i zašto jede”, a tek nakon toga dobija program ishrane od nutricioniste.
-Ista je situacija i sa odraslima. Većina je zaboravila da postojimo MI i naših 5 obroka dnevno- podseća Milka Raičević. -Razmišljaju o svojoj kilaži i tome šta jedu samo kad imaju motiv. U dijetoterapiji je najvažniji tim koji čine nutricionista, lekar, psihijatar ili psholog, ali je od velikog značaja i porodični rad na tom problemu.
7 važnih namirnica
Iza gojaznosti i anoreksije podjednako stoje psihički problemi, kaže Milka Raičević i dodaje da i jedni i drugi “jedu svoje strahove, brige, nesreće”, a gojazni zbog težnje ka sopstvenom zadovoljstvu u kontekstu „lepo mi je kad jedem” nakon prejedanja najčešće imaju grižu savesti. Mnogo je smernica kada je reč o ishrani i različitih pravaca, a naša sagovornica kaže da pravilnu ishranu pre svega nikako ne može da karakteriše nikakvo odricanje.
-To je najnormalnija ishrana koja uključuje svih sedam vrsta namirnica, s tim što ako je nešto “belo” neka bude integralno i neka bude zrno. Ako se jede meso preporuka je da ono bude organsko, ali pošto je takvo meso skupo tu su i namirnice biljnog porekla koje su pune proteina -grašak, pasulj, leblebije, soja koja nije modifikovana. Morate naučiti da čitate namirnice i prepoznate da li su gmo. Sireve treba jesti, ali ne moraju to uvek to biti masni sirevi. Nekad je u redu pojesti i biljne sireve, tofu, mladi ili kozji sir.
Mobilni telefon- saveznik u mršavljenju
Dijetoterapija je način ishrane, a ne izgladnjivanje, ali na žalost ljude dijeta asocira pre svega na gladovanje i odricanje.
-Svojim klijentima predlažem da slikaju to što jedu, učim ih da od onoga od čega su pravili doručak ostave nešto i za sutra, pa dodaju samo neku salatu. Ako ste pojeli čokoladicu ili bombonu slikajte ih kao bismo znali da vam je trebalo energije. Problemu koji vas tišti treba da date ime. Ako je to “volim da jedem slatko”, bacićemo u kontejner slatkiše, teglu sa kremom da se rasprsne baš kao i naša želja. Bitno je da mobilni telefon stavite u službu svog zdravlja. Navijte ga da vas na 4 sata podseća da jedete, ali i ne treba zaboraviti da je hrana broj 1 –voda.
Još jedan od korisnih podsećanja Milke Raičević je da se na slavu ili rođendan nikad ne ide praznog stomaka.
-Pokušavam da budem pre svega prijatelj onima koji traže moju pomoć, da se približim klijentima, pomognem da zavole sebe i svoj strah, daju mu ime… Gojaznost je bolest, a tu bolest moramo da lečimo. Ako vodi ili hrani kažeš “volim te” i ona će tebe da voli. U dijetoterapiji u malom tanjiru je ono što ne mogu da jedem koliko želim, ali je zato u velikom salata. Ostalu hranu možemo iseckati na sitne parčiće, hleb jesti isključivo tostiran, a dnevna mera obroka je veličine našeg dlana.
Veličina porcije u jednoj šaci
Potrebno je da naučimo da žvaćemo, napominje Milka Raičević i podseća da svi negde žure i u toj trci zaboravljaju da žvaću.
-Pljuvačka u sebi sadrži cijalin u kojem je i naš imunitet i zato je ona važna. Vaša mera hrane je vaša šaka, ali mnogi su raširili dlan- napominje Milka Raičević. – Kupus, zelena salata i krastavac su salate koje se mogu jesti u neograničenim količinama, dok je sve ostalo svedeno na određene količine. Kifla treba da se podeli na dva obroka tokom dana a ne da se pojede odjednom. Na kiflu (tostiranu) možemo namazati humus, staviti parče sira, dodati salatu. Hleb se nikad ne jede svež jer onda ne možete da prestanete da ga jedete. Prehrambena industrija ne postoji da bi vas ubila, ali se zato trudi da menja vaše navike. U ponudi su proizvodi divnih aroma koji se tope u ustima. Mozak i stomak ne reaguju istovremeno. Mozgu je potrebno pola sata da dobije informaciju da ste jeli, a za to vreme vi možete bez ograničenja da uzimate hranu i da vam za to vreme pripadne muka.
Nigde bez doručka i vode
Doručak je najvažniji obrok tokom kojeg organizam dobija gorivo nakon čega spreman ulazi u dan i iz tog razloga ga ne smemo nikad preskakati.
-Počnite dan vodom i kašičicom meda, još boje vodom i limunom koji je ph neutralan. Ako unesete C vitamin s vodom pokrenućete i očistiti metabolizam. Tokom dana potrebno je popiti od 8 do 10 čaša vode. Na kraju dana se pije voda da bi se prevenirali srčani i moždani udari. Ako ste popli vodu razredili ste krv i ako imate genetsku predispoziciju prezivećete moždani udar, a ako niste- nećete. Prirodni sokovi se piju gutljaj po gutljaj, sa pljuvačkom koja vam treba za bolje varenje i imunitet.
Šećer kao droga
Mnogi maju neke svoje “slabosti”, veliki broj ljudi kaže da im je čokolada najveći “greh”.
– Mnogo treba da ste fizički aktivni da biste potrošili jednu čokoladu, ali kad imate motiv i sebe u prvom planu “ja mogu i ja hoću” je veoma važno. Kad se kolebate ne smete odustati. Vaša ćelija zna da odustajete i tad treba da se vidi ko je jači- vi ili ona? Nutricionista je vaš saveznik. Kad za mesec dana ne izgubite ništa sledećeg meseca ćelija popusti. Ne smete biti gladni. Voda i sat vremena šetnje su najvažniji. Centar za glad je jači od žeđi, a pred ogledalom nema tajni.
Voće je zdrav desert jer sadrži fruktozni šeser koji organizam prepoznaje i hrani mozak. Nijedan drugi šećer nije zdrav. Dan svi pocinju pogrešno, kriškom hleba koja ima kašiku šećera, baš kao i jogurt i to je već dnevna doza šećera, a dan još nije ni počeo. U suhomesnatom je mnogo aditiva, soli, šećera, a najmanje korisnih sastojaka. Morate naučiti da je hrana samo ono što je “čisto”. Ako limunadu ne možete piti bez šećera stavite u nju med. Mozak će tako dobiti informaciju da je uneo nešto slatko i tako ćemo ga prevariti.
Prehrambena industrija je napravila proizvode da bi nas vezala za sebe, s ciljem da zavolimo sve te privlačne ukuse.
-Šećer je najveća droga i u svetu se bore za to da na proizvodima koji sadrže šećer stoji etiketa kao na cigaretama. Bademi, orasi, lešnici, kakao, organski kakao, rogač vanila je sve ono što nam može dati miris kojim ćemo zavarati mozak- otkriva Milka Raičević.- Crna čokolada ima veliku koncentraciju šećera što su pokazala istraživanja u kojima sam učestvovala pa je zato i ne preporučujem iako ima magnezijum i ostale korisne sastojke. Musli, kečap, majonez… sve su to namirnice pune šećera. Zdravo je ne biti gladan i ne biti lažno sit, kao i pročitati deklaraciju kako biste znali šta jedete.
Branka Gajić
© by BGonline. All rights reserved
