ISTINA LEČI SVE BOLESTI

Kad je odlučila da potraži mir i znanje pred sobom je imala brojne izazove, iskušenja i lekcije. Tokom tog svog putovanja spavala je na podu i pesku sa zmijama i majmunima, u pećinama koje su hladne i pune paukova i škorpija. Putovala je danima u neudobnim i pretrpanim vozovima i autobusima, čekala na aerodromima… Marija Jakšić (36), nekada popularna glumica i tv lice, a danas cenjeni instruktor joge odlučila je pre sedam godina da krene putem istine i susretne se i saživi sa ovom najfantastičnijom naukom koju čovečanstvo poznaje. U Indiji je godinama učila od veoma cenjenih ajurvedskih terapeuta i najboljih učitelja, vežbala kalaripayattu – najstariju borilačku veštinu iz koje potiče svo znanje o vitalnim tačkama čoveka. Neprekidno radi na sopstvenom usavršavanju i kaže da je zahvaljujući jogi naučila da bude svesna svakog trena svog života, da uz nju neprekidno traži i nalazi sebe, i napominje da pravog učitelja srce uvek nepogrešivo prepoznaje.

-Moje biće se kreće kroz sve razpoložive prostore koji imaju one informacije i onu perfektnost koje se uklapaju u sfere mog širokog interesovanja. To znači da živim u zemlji Srbiji u kojoj sam došla na svet. Tu sam mnogo naučila i još puno treba da naučim. Odlično mi je u Indiji, zemlji u kojoj postoji najveće znanje o ljudskom postojanju. Živa sam i kada sam u Americi gde su najbolji luna parkovi, u Mađarskoj gde su odlični uslovi za jahanje konja. Divno mi je u Nemačkoj, gde sam naučila šta znači radna disciplina i perfektnost realizacije. Pripadnost doživljavam kao izbor datog momenta – situacije mog života u pokretu. Prilagođavam se svuda gde postojim, a ako treba negde da pripadam, evo, biram da pripadam sebi. Spoljašnji svet, koji godinama istražujem, nije jedini svet koji postoji. Postoji ceo unutrašnji svet u svakom od nas. Taj unutrašnji svet je veliki kao ceo kosmos. Čovek treba prvenstveno da se bavi svetom u kome kuca njegovo srce. Kada se čovek poveže sa unutrašnjim svetom, sa svojom dušom, njegovo srce će stalno da igra i peva pesme zahvalnice.
Mnogi kažu da im nedostaje njihov “mir”… Gde on “stanuje”?
-Većina ljudi, ceo svoj život, traži mir, a sve vreme živi životom koji ga ne obezbeđuje. Televizijski program, filmovi, mobilni telefoni, alkohol, droga, sporedna interesovanja, odnose mir. Treba se vratiti prirodi, treba se vratiti sebi. Sebi se vraćamo kroz vežbanje, disanje, meditaciju i molitvu, zdrav način ishrane i bavljenjem poslom koji nas ispunjava. Čovek mora da nađe vreme za ove aktivnosti ako hoće mir, ako hoće sreću, ako hoće nešto mnogo veće od psihodrame svakodnevnice.
Šta su najveće zablude savremenog čoveka?
-Savremeni čovek uvek negde trči. Trčanje za spoljašnjim dobrima ne može dovesti do sreće i ispunjenosti mirom. Identifikovanje sebe, svog bića sa profesijom, kakva god ona bila, ispunavanje želja čulnih organa, misao da šoping može da usreći, ili uspeh na poslu, ne ispunjava nikog dubokim mirom. Trenutna zadovoljstva koja se ovim mogu postići uvode u vražiji vrtlog u kome hoćemo jos više i još lepše. Šoping i filozofija beskrajnog konzumiranja svega i svačega, šarenih laža vode u robovlasnički sistem, one jesu robovlasništvo.
Čemu vas je nov način života naučio i u kom sve smislu vas je promenio?
-Nov način života je, ustvari, preuređeni stari način života. Radoznalost je moja velika vrlina. Oduvek sam volela da učim i spoznajem tajne i dubine sveta oko sebe i u sebi. Gluma i akademija u klasi veličanstvenog profesora Radeta Markovica, bila je sastavni deo tog puta. To je bila, možda, najbolja prečica na tom putu. Sve maske glume, koje navučene preko lica vec izlepljenog maskama svakodnevice, ubrzale su moju odluku da napustim maskembal, ne osvrćući se. Gluma i svakodnevnica prave od čoveka neidentifikovanu ličnost. Čovek, tako živeći, je uvek neko drugi, nigde nema njega, utapa se u svakodnevnici, lažnim priznanjima, konzumentskom načinu bitisanja. Nov način života me je naučio da tražim i nalazim sebe. Naći sebe je svačiji životni zadatak. Neko to shvati, neko ne shvati.

U Srbiji ste bili popularni i angažovani, ali ste u jednom trenutku poželeli nešto drugo. Kad ste krenuli ka putu nekih novih saznanja, između ostalog, spavali ste na pesku među škorpijama, zmijama, majmunima, na podu siromašnih indijskih seljanki, u pećinama na Himalajima…
-Videla sam i osetila prazno blještavilo Los Anđelesa, mondensku vrevu Monte Karla, sjaj i bedu beogradskog života i života u mnogim drugim mestima sveta. Sve to u mojoj glavi i u mom srcu slovi kao prazna i virtuelna stvarnost. To isto osećam i za slavu onoliku koliku sam je ostvarila. Sve to ne bih menjala za omamljujući mir mog doma u Rišikešu. Kad se odlučite da potražite mir i znanje, spavanje na podu, na pesku sa zmijama, sa majmunima koji uvek skaču kao naš um, u pećinama koje su hladne i pune paukova i škorpija, putovanje danima u neudobnim i pretrpanim vozovima ili autobusima, čekanje na aerodromima, sve je to nevažno, spada u prolazni događaj životnog aranžmana.
Izmestiti se iz zone komfora kakva god da je ona, ljudima je prilično teško. Na koji način mogu sebe da ohrabre i motivišu za nova saznanja?
-Mnogi ljudi su uvek spremni da razloge svoje apatije traže na pogrešnim adresama. Sve je, naravno, u nama, u našem shvatanju i življenju, u našoj spremnosti da sebe menjamo. Moja misija je da kroz intenzivne kurseve joge, kroz praktično znanje, oživim čoveka da proširi vidik, najpre na polju fizičkog i mentalnog zdravlja, potom dublje. Drugi deo moje misije sastoji se u obaveštavanju ljudi da postoji pouzdan način da se dizgini svoga života mogu i moraju držati u svojim rukama. Bez ovoga se ne može naći put ka sreći.
Da li svaki čovek ima svoje granice ili su one vrlo rastegljive?
-Istina je da imamo različite konstitucije – fizičke, psihičke, duhovne, i to može biti razlog za brže ili sporije napredovanje. To je početni problem koji nestaje tokom vežbanja. Upornost, posvećenost cilju, jaka volja, pobeđuju rođenjem donesene predispozicije i time određenu sudbinu, i sasvim sigurno vode ka uspehu.
U Indiji ste proveli četiri vrlo aktivne godine, radili ste sa velikim isceliteljima, misticima, guruima… Koje su vaše prve i najupečatljivije asocijacije na to vreme?
-Asocijacija ima bezbroj. Teško je izdvojiti nešto posebno, jer je sve posebno, kao što je i cela Indija, od planine Tamil Nadua na jugu do podnožja snežnih Himalaja na severu. Poseban je moj učitelj Siddha Joge iz Kerale, moć koju on ima je nepojmljiva normalnom čoveku a skromnost kojom on zrači je još više fascinirajuca za mene. Potom legendarni Aram Barati, čija sam počastvovana gošća bila tokom prošlogodišnjeg najvećeg spiritualnog festivala na svetu koji se zove Maha Kumbha Mela. Vrlo upečatljiv je bio učitelj Amar, prosvetljeni isposnik plavih očiju, koji poslednjih 38 godina drži podignutu desnu ruku, u šipak stisnute pesnice. Tako je Amar Bharati preko bola i odlučnosti rešio pitanje svog uma, svog ega, i pokazao koliko daleko idu granice ljudskih mogućnosti, pokazao snagu svesti. Prosle godine živela sam 41 dan u čarobnom drevnom Benaresu (Varanasi), najstarijem živućem gradu na svetu,gde se dešava smena života i smrti na licu mesta, onom licu koje nema naličje, nezamisliva energija neopisiva rečima, mora se doživeti… A onda B.K.S.Iyengar, najveći od svih živih praktikanata Joge, čije telo od 95 godina isijava svakim svojim damarom postignutu mudrost. Prijem kod njega lično i u njegovu školu joge, ah, prelepo, moćno, inspiracija koja nikad neće prestati…

Na našim prostorima se još uvek ne zna dovoljno o jogi za koju kažete da je neprekidni ples prirode. Šta je joga, kako prepoznati “pravog” učitelja, koje blagodeti joge ljudi mogu da osete ukoliko se na pravi način bave ovom veštinom?
-Joga je tek u prepoznavanju, ali polako se širi informisanost ljudi na našim prostorima. Postoji više sertifikovanih instruktora, ali pošteno rečeno, mnogo manje onih koji zapravo rade na sebi, a nedostaje i ispravna obaveštenost ljudi. Pravi učitelj je onaj ko ne pokazuje simpatije već ima saosećajnost, onaj ko ume da vas izazove i prevede preko vaših ograničenja, onaj ko vam ne daje ono što vi hoćete, nego ono što vam je zaista potrebno, onaj koji ima goruću zelju da budete bolji, znanje i iskustvo koje nesebično deli i radoznalost i skromnost da dalje uči i usavršava se. Pravog učitelja srce prepoznaje, nepogrešivo, nepogrešivo…
Kako izgledaju vaši kursevi i radionice Iyengar Joge kojoj ste se posvetili tokom poslednje tri godine? Među polaznicima su večinom žene. Da li su one otvorenije, radoznalije i svestranije u odnosu na muškarce?
– Intenzivni kursevi Iyengar Joge su nemilosrdni po ego, a milosrdni po biće. Ego predstavlja lažnu predstavu o sebi koja je razotkrivena odmah kad se u stvari suočite sa pravim sobom ili sa sopstvenim mogućnostima. Vežbajuci Iyengar Jogu čovek se suočava, manje sa fizičkim mogućnostima, koliko sa snagom volje, oštrinom inteligencije, svojim ograničenjima, strahovima, mogućnošću da čuje one instrukcije koje sluša, da vidi ono što mu je ispred očiju pokazano, da zapamti i pokuša da izvede traženo u svom telu. Na intenzivnim kursevima dešava se transformacija ljudi sa fizičkog nivoa na mentalni, a kasnije i duhovni nivo i tada isceljujući aspekt Joge dolazi do potpunog izražaja. Ali, sa telom se mora raditi metodološki, sa matematičkom preciznošću i pravilnim poznavanjem anatomsko-muskulatornog sistema (rotacijama mišića, ekstenzijama unutrašnjih spoljašnjih ligamenata kolena , lakta, najmanjeg prsta na nozi…) . Pomoćna sredstva, koja je izmislio B.K.S.Iyengar (ciglice, kaiševi, konopci, jastuci, drveni konji….), pomažu u tome da svaki polaznik na času, bilo da je slab ili krut, u drugom stanju ili ima menstruaciju, mlad je, star ili bolestan, može da dobije pozitivne efekte u određenim položajima u koje se telo postavlja. Među polaznicima ima više žena, ali sve je veći broj muškaraca čija se predrasuda da je Joga neko mlako istezanje rasprši već na prvom času Iyengar Joge.

Da li još uvek vežbate osam sati dnevno?
-Joga je moj način življenja. Ako sam rekla da vežbam osam sati dnevno, što radim u Rishikeshu u Indiji sa učiteljicom Ušom Devi, to je tačno, ali i ako sam rekla da vežbam 24 sata dnevno – i to je tačno. U Srbiji prenosim akumulirano znanje, bavim se drugima koji hoće da nauče. Drago mi je da su neki od mojih praktikanata iz Beograda pošli u Indiju, kod moje učiteljice, na tvrdu obuku i što su osetili duh Indije.
Dok se ne pokrenu, ljudi su najčešće “šampioni izgovora”. Kako motivisati sebe i aktivirati telo i um?
-Izgovor spada u kategoriju laži, i to onu najgoru – lagati sebe. Joga je istina. Susret sa jogom je susret sa istinom, a istina leči sve aspekte bolesti. Neki ljudi su zauzeti sporednim stvarima u svom životu i nemaju vremena za glavne stvari. Dok se ne razdvoji kukolj od pšenice, nema odluke. Ponekad i nekome svakodnevni život u patnji i svesnom nepostojanju dosadi i potraži pomoć. Joga je stara čekalica i nikada ne izgubi strpljenje u čekanju.
Koliku moć imaju misli nad našim životom i zdravljem?
-Naše misli prave naš život. To se mora shvatiti. Promenom misli menja se život. Iz ovoga je lako shvatljivo šta ne čine, a šta treba da čine, oni ljudi koji znaju samo za pticu kukavicu.

Vrlo studiozno se bavite zdravim životom, pa i zdravom ishranom. Šta je vaša preporuka za dobro zdravlje kada, po kom principu se hranite?
-Hranim se lako, jedem malo, svaki dan u isto vreme. Hrana je vrlo važna za zdrav život, mada je na duhovnom putu pomalo sporedna. Jedem voće i povrće, spremam uglavnom na ajurvedski način, sa puno različitih začina, biram ih sa znanjem i instiktivno, uostalom kao i hranu, retko pijem kafu, nikad alkohol. Ponekad, ponekad, u zdravicama prekršim, pa odjednom pojedem celu cokoladu ili bajadere..
Šta je to što od lekovitih i korisnih preparata možemo da dobijemo iz same prirode?
-I ovo se mora shvatiti: ne treba ništa uzimati od prirode, treba s njom živeti u jedinstvu. Takođe treba shvatiti da moramo živeti u ravnoteži srca, odnosno ravnoteži davanja i primanja. Kada imamo takav odnos prema svom okruženju, prema prirodi, lepota je dar koji nam prirodno pripada.

© BG online. All rights reserved

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Leave this field empty if you're human: