Kad će neki ljudi da odrastu?
Imam odraslog sina koji po ceo dan igra igrice. Živimo od moje penzije koja je mala. Ništa mi ne pomaže u kući i osećam se nemoćno. Nas dvojica živimo tako kao da je on mali i ide u školu, pa treba da ga služim i obezbedim mu sve. Mada, on nema velike želje. Gde sam pogrešio? Šta mogu da uradim kako se pokrenuo?
„Postoji termin “simbioza” kojim se označava ekstremno isprepletan odnos između dva člana porodice. U takvim odnosima ni jedna osoba se ne oseća dovoljno dobro jer svaka od njih kao da žrtvuje svoju individualnost na uštrb zajedništva, ne preuzima dovoljno odgovornosti za sopstveni rast i razvoj već se oslanja na onog drugog. Svaki čovek može i treba da raste i razvija se celog života, a to je moguće ako iskoristi sve svoje potencijale i ako je okruženje takvo da podstiče, a ne sprečava taj razvoj. Vaše pitanje razumem kao Vašu želju da promenite nešto u svom odnosu sa sinom i mislim da odlično razumete da to može doprineti da i sin promeni svoj odnos prema svom životu. Tako će se “kao da” (“kao da on ide u školu”) promeniti u “ko i šta realno treba radi”. Umesto pitanja u čemu ste pogrešili juče, pokušajte da se setite nekog (sasvim novog) načina (ponašanja) šta da uradite sutra. Ako Vi uradite nešto drugačije, uradiće i Vaš sin. To je kao u plesu – kad jedan pomeri nogu i drugi će. Podržavam da se setite nekog novog koraka i pokrenete promenu. Porodica je kao i ljudsko biće, kreće se između dva pola. Jedan pol reprezentuje sigurnost onog što je poznato, a drugi pol je neophodnost adaptacije na promene“.
Doc. dr Sanja Đurđević, porodični psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović
Vaša pitanja za saradnike BGonline-a možete postaviti mejlom: psiholoskapodrska011@gmail.com
© by BGonline. All rights reserved
