Naučite da rukujete stresom
Mnogo je toga što ne znamo o stresu. Za početak, ne znamo u kom smo nivou stresa, a zatim ni ne poznajemo svoj stres. Zar ne bi bilo loše da ga pogledamo u oči i nekako mu se približimo, savladamo ga ili ga bar imamo pod kontrolom? Ako ne savladamo mi njega, stres će pobediti nas!
-Stres može biti od srednjeg do nižeg intenziteta, može trajati godinama i podrivati zdravlje čoveka, ali u jednom trenutku može prerasti u bolest, psihosomatsku bolest- kaže neuropsihijatar prim.dr Saša Dimić.
Život u konstantnom stanju stresa može ostaviti ozbiljne posledice na zdravlje čoveka, upozorava dr Dimić.
-Nakon dugotrajnog stanja napetosti i stresa može doći do psihosomatske bolesti kao što su čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu koji je tipična posledica “progutanih emocija “, dok je iritabilni kolon posledica potiskivanja besa – objašnjava dr Saša Dimić.
Šta raditi sa svojim doživljajem stresa u porodici, svakodnevici, na poslu? Mnogi tek kad “puknu” ozbiljno shvate da nešto nije u redu u njihovom životu.
-Ljudi moraju imati ventil za svoju napetost koja treba da se kanališe kako ne bi eskalirala u bolest. Veoma je važno razgovarati s nekim o tome, imati nekog dobronamernog slušaoca. Kretanje je takođe u svemu tome važno jer “skida” napetost. Čovek nije stvoren za to da stoji u mestu, ali pošto živimo u “zamrznutoj” civilizaciji mnogi usled stagnacije dodatno “kuvaju” u sebi što je najopasnije.
Najveća greška je sedeti, ležati i biti fizički neaktivan, upozorava dr Dimić.
-Svaka pasivizacija u stanju stresa je uvod u depresiju i kontraproduktivna je. Depresija se leči aktivnošću, a ne pasivnošću. Jedan od načina rasterećenja je pričati tom nekom dobronamernom slušaocu o tome šta vas pritiska i muči. Dragoceno je podeliti s nekim ono što vas muči, s nekom osobom koja neće to prenositi dalje. Važno je i ne opterećivati bračnog druga preterano napetostima sa radnog mesta . Kad svoj višak napetosti podelite sa više ljudi njih neće opteretiti previše a vas će relaksirati.
Kako smanjiti nivo stresa?
-Jedan od načina rasterećenja je da se krećete kad god možete a ne da stojite u mestu. Ulaz stresora u organizam treba da se blokira, pa tako sve ono što možete odbijte od sebe, od gledanja tv emisija do izbegavanja događaja koji vas mogu dovesti u stanje napetosti. I kad se dogodi da stresor ipak ne može da se izbegne, učinite sve da ga efekte toga što pre eliminišete pre svega fizičkom aktivnošću. Izbacite napetost sa posla i ne donosite je kući. Ukućani ne smeju da vam služe za pražnjenje napetosti. Neki ljudi zalivaju stres pićem usput od posla do kuće negde u kafani što je greška, dok na primer u razvijenim zemljama ljudi nakon posla idu prvo na skvoš ili pilates pa tek onda dolaze kući jer imaju svest o tome da treba izbaciti napetost sa posla i staviti emocionalni apetit pod kontrolu. Tako rasterećeni nastavljaju normalno svoj život u porodici- kaže dr Dimić. -Važno je i ne potiskivati svoje emocije. Čovek se stalno izlaže naporu , ali se oseća bolje i živahniji je kad je aktivan.
Stres može biti koristan i mobilišući pred neke važne ispite, događaje, poslovne izazove, ali ako nas preplavi može da bude imobilišući.
-Kad stres prevaziđe adaptacione mogućnosti organizma, nastaje loš stres i tad se ide ka bolesti-objašnjava dr Dimić.-Postoje i teže rešive situacije , pa se i tu treba snaći, ali se sasvim sigurno ne sme ostati u hroničnoj napetosti koja tiho podriva. U tome imaju prioritet fizičko vežbanje, kao i psihološke tehnike, vođene fantazije, disanje, meditacija, a loše misli treba da se preformulišu u pozitivne. Stres je sastavni deo života, ne može se izbeći, ali može se naučiti rukovati njim. Primer je izbegavanje bračnog konflikta,pražnjenjem agresije u stranu.
Kako “izmeriti” koliko smo pod stresom? Dr Dimić kaže da u stresu nema bolesti, ali isto tako čim dobijete povremene skokove pritiska i hipentenzivne krize, varirajući krvni pritisak, onda već psihsomatska bolest kuca na vrata. Osećanje nemanja vremena se takođe pretače u stres, a to najbolje znaju menadžeri koji su neprekidno pod pritiskom i stresom. Oni su uvek kandidati za hipertenziju. Dobra vest je da sve može da se promeni ako se prepozna problem na vreme. Stres nije bezazlen, a cilj je da sačuvate sebe i svoje zdravlje.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Više o dr Dimiću:
© by BGonline. All rights reserved
