ZAŠTO KRIJEMO EMOCIJE?
Oni odlično poznaju sopstvene vrednosti i mane, dobro procenjuju ljude, umeju da kažu “ne”, poseduju empatiju, svestrani su, umeju da opišu svoje emocije, ne potiskuju ih i razumeju. Reč je o emocionalno pismenim ljudima, onima koji znaju ko i šta na njih pozitivno ili negativno utiče, umeju da upravljaju svojim sposobnostima, spreče vlastite mane da ih onemoguće u ostvarivanju ciljeva, razumeju druge i njihove potrebe…
-Emocionalna inteligencija je sposobnost da pratimo svoje i tuđe emocije- objašnjava psihijatar i psihoterapeut Anđelka Kolarević.- Mnogi ljudi ne znaju da prepoznaju svoje emocije, niti umeju da ih umire, pa ih potiskuju, pomeraju, poriču, da ih ne bi osetili. To najčešće rade psihosomatičari, ali i drugi ljudi. Ne postoji čovek koji nije emotivan, samo je neko možda doneo odluku da neće da oseća emociju, postavio je sebi zabranu na osećanja. Zabluda je da šizofreničari ne osećaju druge i sebe. Oni su samo svoje emocije smestili negde duboko u sebi, sakrili ih i pokrili umom. Emocionalna inteligencija je sposobnost da upravljamo umom i razumom. To je jedini način da vladamo sobom.
Zabrana na osećanja
Svako od nas je emocionalno inteligentan, ali nisu svi emocionalno pismeni, objašnjava Anđelka Kolarević i kaže da ima ljudi koji nikad ne nauče da prepoznaju emocije i daju im važnost (često ne znajući da tu sposobnost mogu da razvijaju), pa tako ostanu emocionalno nepismeni tokom celog života.
-Problem je što nekad ljudi nisu sigurni u to šta osećaju, pomešaju im se osećanja, pa onda reketiraju one emocije na koje su naučeni od detinjstva, one koje su smeli da pokazuju kao deca ili one kojima su nešto dobijali, bilo da su to tuga, krivica, ljutnja… Te emocije nisu autentične. Emocionalno pismena osoba zna koje su njegove autentične emocije, oseća ih i dobro procenjuje.
Za neke osobe umemo da kažemo da su emocionalno zatvoreni i jednostavno- takvi. Zašto oni kriju svoja osećanja i da li su zaista “hladni”, objašnjava naša sagovornica.
-Oni su sebi odredili “zabranu na osećanja” i idu kroz život tako što izgledaju kao da su jaki, kao da imaju vodiča koji im stalno ponavlja da moraju biti jaki. Takve osobe deluju trezveno, hladno, stabilno, jako, a u stvari su ranjivi i osetljivi, baš kao i svi drugi ljudi. Teško je biti njihov partner jer je potrebno stalno ih otvarati poput konzervi.
Telo sve zna i pamti
Emocionalno pismeni ljudi imaju empatiju i osećaj za druge, razumeju ih kako se osećaju u situacijama u kojima se nalaze. To je vrsta spoja uma i emocija, a u emocionalnoj inteligenciji emocija se podređuje umu.
-Mi smo odgovorni za to kako ćemo da manifestujemo svoje emocije. Potrebno je da budemo u kontaktu sa njima, da se ne uplašimo tuge ili besa… Emocije su telesne i to je važno znati. Telo se drugačije ponaša kad je srećno, u strahu ili kad smo zaljubljeni…
Da bi se zamislili i preispitali, obično je ljudima potrebno da se suoče sa ozbiljnim problemima, poput nemanja dobrih partnerskih odnosa u dužem periodu, prijateljskih relacija, poslovne komunikacije.
-Zabrana na osećanja je poruka koje se šalje deci od strane roditelja još u najmlađem uzrastu rečenicama “ne plači”, “budi miran”, “ne mrdaj”, kojima se obuzdavaju emocije detetu. Onda ono zaključuje da ne postoji za roditelje kad ih remeti, već treba da je hladno i mirno. Ali, roditelji zaboravljaju jednu veoma važnu činjenicu, da dete može bez svega osim bez roditeljske ljubavi. Takvo dete odlučuje i zaključuje da će biti voljeno samo ako ne pokazuje osećanja. Njegovo unutrašnje dete ima konflikt i uverenje da će biti odbačeno ako pokaže osećanja što je nonsens, ali je to uverenje jako. Takva osoba se uznemiri kad pokaže osećanja, a onda tu uznemirenost za koji ne znaju odakle potiče utapaju u sportskim aktivnostima, alkoholu… zavisi od ličnosti.
Strah od intuicije
Anđelka Kolarević kaže da čovek sam može da uradi mnogo kada je reč o emocionalnoj pismenosti čitajući odabranu literaturu, a jedna od knjiga koju preporučuje je “Školovanje srca” u kojoj je emocionalna inteligencija lepo objašnjena, dati su brojni primeri i vežbe.
Intuicija je emocija koju dobijamo nakon nekog procesa razmisljanja. Mnogi ljudi se plaše svoje intuicije, a Anđelka Kolarević objašnjava da je to zato jer im nije jasno kako nastaje taj osećaj, a mnogi ga doživljavaju kao magiju ili natprirodnu silu.
-Sedište emocija je objasnila transakciona analiza koja kaže da je najintenzivniji deo nas slobodno dete u nama, koje tokom života ugušimo raznim uverenjima i zabranama. Nema preterano emotivnih ili previše zatvorenih ljudi. Sami smo odgovorni za to kako ćemo manifestovati emocije. Sve što je preterano ne valja, pa tako oni koji su teatralni u pokazivanju osećanja imaju problem sa impulsivnošću i to je deo njihovog karaktera, ali i možda neke psihopatologije.
Sve što je prenaglašeno je na neki način i sumnjivo. Zatvoreni ljudi imaju karakter koji je nešto što je stečeno odbranama i adaptacijama. Bolje se osećaju kad su zatvoreni. Oni uglavnom imaju štur život, ali neće nikad biti anksiozni. Oni koji više misle nego što pokazuju osećanja su mahom opsesivni ljudi.
Brige udaljavaju ljude
Emocionalno pismen i inteligentan čovek poseduje empatiju, ima optimističniji pogled na svet, toleriše stres tako što ume da predviđa svoja osećanja na događaje. Manje je osetljiv, sagledava problem sa logikom, sposoban da prihvati odogovornost, sagleda i zaboravi svoje i tuđe greške i krene napred, emocionalno su nezavisan od drugih.
Čovek novog doba je sve asocijalniji i udaljeniji od svojih najbližih. Anđelka Kolarević kaže da je kao psihijatar i prihoterapeut zabrinuta zbog svega što se dešava.
-Čovek ima tri vrste potreba koje treba da zadovolji: egzistencijalne, da je povezan s drugima i ima stalni rast i razvoj. Plašim se da su egzistencijalne potrebe stalno na dnevnom redu. Stalno im se vraćamo i kućimo ponovo, naročito ovde na Balkanu. Ljudi su zaboravili da se smeju, malo su povezani sa drugima, sa sobom, sa bližnjima. Odustali smo od uzajamnosti, razmene, razumevanja, nismo solidarni kao nekad kad je komšiluk razmenjivao kolače, a deca ručala kod prvog komšije. Čovek raste i kad zadovolji te potrebe. Energija koja mu je potrebna rasipa se u toj egzistencijalnoj borbi. Dobra vest je da egzistencijalne potrebe nisu beskonačne.
Branka Gajić
Foto: Milan Medić
Knjigu Klod Stajnera “Školovanje srca” po ceni od 1250 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066 060 820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
