fbpx

BG online

Intervjui

Umetnost malih koraka i velikih pobeda

Da bi video koliko si jak, moraš priznati koliko si slab!

Kad se usudio da poveruje u svoje snove hrabro im je krenuo u susret i našao se na neverovatnom životnom putovanju tokom kojeg je mnogo naučio o sebi i drugima.
Za sebe kaže da je običan čovek sa neobičnim snovima. Dušan Blagojević (33) je budući doktor pravnih nauka, mnogima putokaz na praznom drumu, nesebičan mlad čovek koji svoje najbolje daje onima koji žele da se promene i budu bolji.
“Dajem sve od sebe, da pokrenem tebe, činim sve što umem da pomognem i razumem. Ne znam, da li je mnogo ili malo, ali znam da mi je stvarno stalo da počneš da veruješ i da se nadaš, da opet ustaneš, čak i kada padaš, da skupa preguramo i kišu i sušu, sve što ti želim je Blago za Dušu…” – poručuje Dušan Blagojević svojim brojnim pratiocima na društvenim mrežama.

Kontrola nad sobom, vremenom i svojim životom

Odustajanje nije opcija za svestranog, elokventnog, obrazovnog, doslednog Dušana koji je godinama trenirao samodisciplinu, a radom i verom do sad pobedio svoje slabosti- mucanje, anksioznost, strah od javnog nastupa, nesigurnosti. Od tad ne rasipa uludo svoje vreme već mudro sabira znanje radeći na sebi.
Budi se u pola 5 i ima kontrolu nad svojim vremenom i životom. Jutro je kormilo njegovog dana kad se sprema za sve nepredvidivosti koje dan sa sobom nosi.
Uživajući u tišini i miru skuplja snagu za dan koji je pred njim. Kad je počeo da veruje u sebe pokrenuo je blog, ohrabrio se i zakoračio u online svet gde je stekao brojne poštovaoce i pratioce. Od tad motiviše i hrabri druge na putu njihove lične promene. Ne krije da je svakom njegovom izazovu prethodio strah, ali i dodaje da hrabrost nije odsustvo straha, već promenjen odnos prema tom osećanju.
– Tek kad prestanemo da se opiremo i borimo sa svojim strahovima i negativnim mislima dozvolićemo sebi da rastemo i razvijamo se- kaže Dušan Blagojević koji se kroz odrastanje borio sa brojnim strahovima, padovima, viškom kilograma, mucanjem, nezadovoljstvom. Tad nije video svoje talente kojih zaista ima mnogo.
-Svi smo nesavršeni i uplašeni, ali smo isto tako vredni ljubavi, poštovanja i potrebe da pripadamo jedni drugima jer svi smo samo ljudi i umesto da se zatvaramo, pretvaramo i bežimo od sebe, treba da prihvatimo svoje slabosti i mane.

Ranjivost nije slabost

Uverio se Dušan koliko je ljudski um moćan, a naše granice rastegljive do neslućenih razmera.
-Put u sebe je težak, naporan i mučan, ali se uvek na kraju isplati jer nas dovodi do blaga u našoj duši. Spoznao sam da ranjivost nije slabost, već je najveće merilo nečije hrabrosti. U apsolutnoj ranjivost je naša nepresušna snaga. Ali, da bi postao jak, prvo moraš da priznaš sebi koliko si slab- priča Dušan koji nikad ne preskače stepenice na putu ka cilju.
Tek kad je sebi pomogao okrenuo se svetu i rekao: “Vidite me, ja mucam – pa šta? Pogledajte me, ja se plašim – pa šta? Nisam savršen – pa šta? Ko jeste? Da li si ti taj? Znam da nisi, ali ne brini, to mi ne smeta. To mi se dopada, jer si isti kao i ja“

Preuzimanje ogovornosti

Kao šesnaestogodišnjak Dušan je imao 155kg i na kraju trećeg razreda srednje škole odlučio je da ne živi više u telu debelog dečaka koji muca, plaši se, ne sme da priđe nijednoj devojci.
-Kad sam video koliko me ispunjava svakodnevni rad na sebi i da mogu biti iz dana u dan bolji, to me je kasnije podstaklo da pomognem i drugima. Sve je počelo od knjige „Kaluđer koji je prodao svoj Ferari“. Kad sam je pročitao shvatio sam da mogu da se promenim tako što ću promeniti svoje misli, što neću kriviti druge i tako što ću preuzeti odgovornost za sopstveni život. Shvatio sam i da svaka dijeta ima jojo efekat, da je mrziš dok je se pridržavaš i uzdržavaš se i da sve sa čim se boriš u sebi mora kad tad da pukne. Do tad sam krivio majku za svoj višak kilograma jer sam odrastao u porodici u kojoj je važilo da je “zravo dete debelo dete”. Govorili su mi da nisam debeo, već da imam teške kosti. Ali, ja sam odlučio da smršam. Bilo je potrebno da promenim filozofiju ishrane i života u svojoj glavi. Proces mršavljenja mi je dao ogroman vetar u leđa da mogu još više. Oslonio sam se na veru. Verovao sam da je moguće da se promenim. Ceo taj put jeste težak i izazovan, ali upravo u neprijatnosti i izazovima je naš rast i razvoj- priča Dušan Blagojević.

Tri koraka do uspeha

Vera je ključna za postizanje svakog cilja i bez nje nema realnog napretka- dodaje Dušan.
-Tri su važna koraka za svaki uspeh: vizija, vera, vežba (rad). Da bismo uspeli moramo imati određenu viziju, drugačiji rezultat od onog koji smo imali do sad. Vizija bez vere sama po sebi ostaje iluzija, jer vera daje krila viziji, dok bez rada rezultati neće postojati. Želja je ona koja pokreće kad ti je muka od samog sebe. Svaka promena je na početku teška, u sredini haotična, a na kraju prelepa. Ali, mnogi su nestrpljivi i ne sačekaju nikad taj kraj. Mnogi nemaju u vidu da je bilo potrebno mnogo godina da se ugoje, pa očekuju da smršaju odmah, što ih sprečava da vežbaju. Kad nakon tri odlaska u teretanu vide u ogledalu da su isti oni odustaju iako je potrebno da sačekaju malo da bi se rezultati pokazali. To je proces.
Ukus prve velike pobede Dušan je osetio kad je prvi put uspeo da uradi zgib.
-Do tad je za mene to bila nemoguća misija, i dalje su svi bili zgodniji i jači od mene. Maštao sam nekad o tome da budem toliko jak da mogu da podignem sopstvenu težinu. To mi je dalo snagu da nastavim dalje i idem do kraja svoje promene. Vremenom sam naučio kako da se zdravo i balansirano hranim i budem umeren.

Mucanje kao izazov

Nakon gimnazije je upisao Pravni fakultet na kojem će uskoro doktorirati. Završio je prava. Vremenom se zaljubio u psihologiju.
-Najveće blago se krije u pećini u koju se plašite da uđete. Bio sam dečko koji izrazito mucao celog života, a drznuo sam se da upišem fakultet na kojem su svi ispiti usmeni. Tokom studija sam pobedio strah od javnog nastupa i javnog govora. Čoveka koji muca se oseća kao da će svakog dana i u svakom trenutku imati ispit, jer on nikad ne zna kad će mucanje da mu se javi. Zbog mucanja sam se na fakultetu susreo sa tim da se moje znanje manje vrednuje, jer zbog svog problema nisam znao da iznesem naučeno, a neki profesori nisu želeli da me slušaju. Dobijao sam niske ocene, samo su ih prepisivali jedni od drugih, što je za mene bio još jedan izazov. Tad sam odlučio da upišem debatni klub što je bilo teže od besedništva. Tamo sam video koliko ne znam i koliko još moram da učim.

Susret sa sobom

Danas je Dušan sve ono što nekad nije bio, a iza svega toga svoje godine rada i vežbe.
-Stajao sam pred ogledalom, vežbao, sa ciljem da pobedim svoju slabost. Siguran sam da svakom dođe njegov san, ono što ima sposobnost da stvori. Kad sam bio na prvoj godini fakulteta slušao sam motivaciona predavanja, imao viziju sebe da i ja to radim jednog dana, ali mi je moj strah govorio “Gde ti to možeš? Pa, ti mucaš, ne znaš ništa. Koga ćeš ti da učiš!” Pustio sam tu želju, ali mi se ona stalno vraćala.
Danas Dušana prati na desetine hiljada ljudi preko interneta kojima pomaže da pomere svoje granice.
-Da bih se ovim bavio znao sam da moram da pređem bojne prepreke. Bili su to gojaznost, mucanje, nesigurnosti, strahovi… Jedino sam tako mogao da dam sebi za pravo da nekom nešto kažem. Zato mislim da moje reči danas jače dolaze do ljudi jer su istinski proživljene.

Povređen, ostavljen i sam

Prvi video je na društvene mreže postavio pre 5 godina. Bila je to priča o pozitivnom razmišljanju.
-Na Facebook stranici sam tad počeo da delim svoje ranjivosti što nije tipično za muškarca Balkanca. Pričao sam o tome kao sam bio debeo, da sam se plašio, imao strah od javnog nastupa, bio povređen, sam, ostavljen, prevaren, a otpočeo sam i pisanje bloga “pomozi blože” gde sam beležio svoja iskustva o strahu, tome kako prići devojci, smršati, motivisati sebe. Tad sam privukao pažnju medija i ljudi i osmelio se da snimim nešto. Izašao sam u svet sa svojim ranjivostima da bih pre svega oslobodio sebe. Znao sam da ako drugi znaju moje slabosti neće imati moć da me povrede. Mi muškarci patimo zbog toga što su nam od malena govorili da ne treba da pokazujemo emocije. Pričali su nam da ne plačemo jer nismo devojčice, ali muškarci isto osećaju, ranjivi su i krhki baš kao i žene.

Čiji život živite?

Za početak, skinite sve maske, savetuje Dušan Blagojević.
-Svi ljudi, bilo da su uspešni ili neuspešni imaju strahove i sumnje, preispituju se da li idu u pravom smeru. Treba da brinemo o tome šta mi radimo i da ne gledamo u druge. Najvrednija istina koju je spoznao na tom putu je, kaže, da je važno biti veran sebi.
-Ako budete svoj život formirali oko tuđe ideje, dospećete u zatvor u koji ste svojevoljno ušli, a mnogi sebe tu često zaključaju i bace ključ. Ako ne preuzmete odgovornost za svoj život, nikad ga nećete promeniti, niti ćete uspeti. Preuzimanje odgovornosti je najvažnije za uspeh. Kad god uperimo prst u drugog treba da znamo da su ostali prsti upereni nazad u nas. Krivimo sve druge za ono što nam se dešava i vičemo kroz prozor “gde je moja pomoć?”. Niko sa strane neće doći da nas spasi. U ogledalu je izvor i rešenje problema. U nama je ključ i uzlaz i dolazi sa preuzimanjem odgovornosti.

Strah od (ne)uspeha

Neki se ljudi plaše uspeha, a Dušan objašnjava da uz veliku odgovornost dolazi i velika moć.
-Plaše se toga da će ako uspeju morati da izađu iz konfor zone, lakše im je da ne daju sve od sebe kako bi imali izgovor da ostanu u sopstvenoj pećini. Zbog straha od uspeha sam i ja odlagao neke stvari, kao što su pisanje knjige i doktorata. Odlagao sam jer sam znao da moram da se odreknem još nečeg i da ću postati pisac i doktor nauka, a onda nema nazad.
Mnogi motivacioni govornici kažu “postavi ciljeve i pitaj se šta želiš da postigneš”, ali Dušan kaže da to nije dovoljno.
-Veoma je važno kako ćete se osećati kad ostvarite svoj cilj, kakvi želite da postanete da biste bili ono sto želite. To vam neće doneti novac, nova kola, garderoba… Motivacija nije dovoljna. Motivacija može da pomogne. Kad je imaš osećaš se sjajno, ali kao i svako osećanje je prolazna i ne možete ništa postići dugoročno oslanjajući se samo na motivaciju. Nikad nećete biti motivisani dok čekate motivaciju i ostaćete ceo život u čekaonici. Disciplina je odluka. Počnite malim koracima. Posvetite se tome, svakog dana pišite po jednu stranicu, trenirajte pola sata dnevno, čitajte dvadesetak stranica knjige, bez obzira kako se osećate. To je definicija samodiscipline. Ja sam počeo da treniram samodisciplinu nameštanjem kreveta. Te male pobede su ključne za veliki uspeh. Važno je svakog dana raditi nešto. Umetnost malih koraka je u tome. Onda se disciplina pretače na sva polja. Ne može niko sa strane da vam nametne disciplinu. Vi ćete ako nešto ne želite uvek naći izgovor. Disciplina dolazi iznutra, iz ljubavi prema sebi. Volite i cenite sebe.

Kako voleti sebe?

Kako se uči ljubav prema sebi? Na ovo pitanje nije jednostavan odgovor, a Dušan Blagojević podseća na rečenicu “Ljubite bližnjeg svog kao sebe samog”.
-Ako ne volimo sebe nemamo iz čega da drugome ljubav dajemo. Ako je ta posuda u nama prazna iz čega ćemo dati? Lepim delima prema sebi pokazujemo ljubav i onda puno možemo dati i drugima. Vladeta Jerotić je govorio da sebičan čovek ne voli sebe jer je njegovo ponašanje prema drugima odraz ponašanja prema sebi. Sebičan čovek prema sebi nije dobar.

Odgovori u samoći i tišini

Najbolje ćete upoznati sebe u samoći i tišini, kaže Dušan.
– MTS čine 3 reči: mir, tišina i samoća. To su ta tri slova koja će vam pokazati sve. Izgubljeni smo u kakofoniji raznih zvukova, notifikacija i mišljenja. Postali smo samohodajući kontejneri tuđih otpadaka. Da bi spoznao sebe, čovek mora da se osami, a od toga mnogi beže iz straha da sebe pogledaju u ogledalo jer će im unutrašnji glasić pokazati njihov put. Kad ostanete u miru, samoći i tišini zapitajte se “ko sam, gde želim da idem, da li govorim istinu, poštujem li ljude, sebe, istinu” Kad iskreno odgovorite na ta pitanja odgovori će vam doći sami.
Veoma je važno da ono što odaberete da bude vaš put istovremeno bude vaša želja, ističe Dušan Blagojević.
-Ako imate snažan san i ambiciju naučićete sve što vam je potrebno da biste ga ostvarili. Mene niko nije terao da čitam knjige i niko me neće terati da pišem svoju knjigu. Čovek voli ono oko čega se trudi i trudi se oko onog što voli. Što više volim to što radim, više radim, borim se i volim. Sve tad ide uzlaznom putanjom. Ako nemate jasnu viziju toga šta biste radili, vi završite fakultet jer od nečeg se mora živeti. Nisam od onih koji kažu da po svaku cenu treba slediti svoju strast, ali znam da se i hobi može razviti toliko da vam postane izvor prihoda.

Hrabrost je u nama

Pre deset godina Dušan je bio prvi koji nije verovao da će danas biti tu gde jeste. Ličnim primerom je pokazao da vredi biti veran sebi i posvetiti se onomu u čemu ste dobri.
-Svako ima neki dar, a mi treba da budemo hrabri i da ga nađemo. Ako ispunjavamo sebe pogrešnim stvarima, krpicama, paricama, kolima, čokoladicama, seksom, nećemo ispuniti svoju dušu, suštinu i misiju. Bićemo nesrećni sa mnogo para, bogati siromasi-priča Dušan.
Usled lenjosti često propuštamo mnogo. Kako se pokrenuti i reći sebi “Dosta je!”?
-Ustani, izađi, uradi ono čega se plašiš! Pogledaj u sebe, popravi sebe, preduzmi odgovornost, ne krivi druge, pogledaj se u ogledalo, ne čekaj da ti pomoć dođe sa strane. Ti si svoj problem i svoje rešenje. Potrudi se da budeš samo 1% boji nego juče i ako to budeš radio 365 dana bićeš bolji 37 puta nego na početku godine. To će ti biti dovoljno-poruka je Dušana Blagojevića.

Branka Gajić
Foto: Sandra Jakovljević

Pogledajte video Dušana Blagojevića KAKO POBEDITI LENJOST:

Kaluđer koji je prodao svoj ferari – Robin Šarma

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
U potrazi za rečenicom koja daje smisao životu Glavne junakinje…
error: