BG online

Lični razvoj

Duhovna higijena (đakon Nenad Ilić)

KO SE BAVI PROŠLOŠĆU I SVOJIM RANAMA, KUKAVIČKI IZBEGAVA SADAŠNJOST

Ljubav je jednostavna, ali je često ljudi komplikuju. Ne želeći i ne umejući njome da se bave, neretko se zaglave na tom putu  tumarajući jednosmernim životnim ulicama. U svemu tome i svojoj viziji ljubavi, mnogi se nikad ne odvoje od roditelјa. Iako se taj proces podrazumeva i tako jednostavno zvuči, đakon Nenad Ilić podseća da to nije baš tako.
Ljudi su emocionalno zbunjeni i često teško razgraničavaju lјubav prema deci, partneru i roditelјima. Zašto je to tako?
-U Bibliji piše da se nakon odvajanja od oca i majke prileplјujemo ženi svojoj u jedno telo. Prvo i osnovno je da čovek mora da se odvoji od oca i majke. Možda je nekome to dramatično, pa se onda prilepi žena muškarcu i obrnuto. Suština je odvojiti se, a sačuvati poštovanje prema roditelјima. Problemi nastaju jer se često lјudi nedovolјno odvoje od svojih roditelјa u svom sazrevanju i često usled toga ne funkcionišu samostalno kako treba. I dalјe na neki način udovolјavaju roditelјima iako im nisu fizički blizu. Važno je shvatiti da ne moraju nužno roditelјi da znaju da vole decu, ali i deca roditelјe. Roditelјi se teško menjaju, a deca koliko god godina da imaju su skloniji promeni. Veoma je važno naučiti da posmatraš roditelјa kao osobu koja je preko puta tebe, a ne kao produženi organ.
Mnogi roditelјi mogu biti požrtvovani kada je reč o njihovoj deci, ali po rečima đakona Nenada Ilića to nužno ne znači i da umeju da vole.
– Ima i porodica u kojima se roditelјi međusobno ne vole dovolјno, ali zato im je glavni model to kako dete prihvata lјubav. Ako se roditelјi ne vole to naravno nije dobro po dete. Deci je važno da shvate da svaki roditelј ima svoj kapacitet lјubavi i da shodno tome radi najbolјe što ume. Ono što često sputava i odraslog čoveka je to što se i u 50 godina nije izmirio sa roditelјima, pa ih i tad smatra odgovornim za ono što mu se dešava. Ali, kao odrasla osoba treba da ih sagleda kao ljude koji imaju svoj kapacitet za lјubav i možda rade najbolјe što mogu. Previše smo se opteretili prošlošću, čuvanjem traumatičnih događaja, nekih manje traumatičnih, pa je tako i naš pristup baziran na tome. Vraćanje događajima prošlosti je deo “anestetičke“ zavisnosti u bekstvu od sadašnjosti, a treba se baviti samo onim što možemo da menjamo.

Beg u prošlost

Zbog čega lјudi beže u prošlost i tamo traže odgovore za svoje probleme?
-Sve strasti su neka vrsta zavisnosti- sažalјenje, sujeta, bes, hedonizam, pohota… To su iskrivlјene karakterne osobine koje umeju da zavladaju čovekom. Oni koji imaju običaj da se samosažalјevaju poseduju osobinu zbog koje treba da se stide- bave se onim što više ne mogu da promene, prošlošću, svojim ranama i tako kukavički izbegavaju sadašnjost u kojoj jedino može nešto da se uradi.  Potrebno je pozabaviti se duhovnom higijenom i uhvatiti se u koštac sa realnošću, sagledati svoje slabosti ali i ideale, vrednosti koje nas drže i daju nam snagu. Nezrela osoba  ne pamti ono dobro, ono šta joj je roditelј činio. U principu, deca podrazumevaju to dobro činjenje od strane roditelјa, dok se svaki prekršaj roditelјa stvaran ili izmišlјen i te kako pamti. Veliki broj lјudi doživlјava preko puta sebe osobe koja treba da su u njihovoj funkciji. Samo ih tako vide. Ne samo roditelјe. Navika se veoma teško menja. Da bi se volјa razvila kod čoveka, potrebno je ne da izbegavamo, nego da prođemo kroz teške životne situacije. Da naučimo i da se žrtvujemo. Početak zdravog odnosa  sa roditelјima je da pokušamo da ih preko puta sebe vidimo kao zasebne ličnosti.
Zašto kažete da je lјubav istovremeno mistična i realna?
-Drugima dajemo ono što dajemo sebi“voli drugog kao sebe samog“.Moramo biti kreativni i u procesu učenja lјubavi. Svaki lјubavni odnos podrazumeva žrtvu. Treba samo dobro da biramo šta žrtvujemo. Najbolјe je žrtvovati zavisnost od sopstvenih strasti, podivlјalih i preterano naraslih želјa koje vladaju nama  umesto mi njima. A teško ih se odričemo. Koliko tih strasti žrtvujemo, toliko će lјubav da raste, a koliko ona raste rašćemo kao ličnost. Sve je tu povezano. Skoro da bi se moglo reći: žrtvujem se iz sebičnih razloga – da bih kao ličnost mogao da uzrastam. A lјubav je istovremeno i sredstvo i bonus. U svemu tome određena duhovna higijena je neophodna. Treba obuzdati nekontrolisano bujanje strasti. Rečenice tipa “ja sam takav čovek, takav sam, lako se razbesnim…” – to sve nije prava istina o nama. To su iluzije koje nam strasti stvaraju. Ljudi treba da shvate da njihove strasti (reč potiče od „stradanje“)  nisu ekskluzivno njihove, već su samo parazitske duhovne pojave koje ih drže u vlasti. Za početak, na kraju svakog dana čovek treba da se presliša i ulovi trenutke u kojima je padao, da pronađe uzrok svojih padova, čime je svaki od njih počeo.
Šta je ono što lјude danas najviše plaši?
-Ljude danas muče umnoženi strahovi. Udalјili su se jedni od drugih i to ih čini nesigurnim i uplašenim. Danas se često nude lažna rešenja u radu i psihološkoj pomoći, samopomoći, gde se lako i brzo može rešiti sve i gde se tvrdi da sve zavisi od nas. Postavlјeni smo u situaciju u kojoj smo zaboga sami svoji apsolutni tvorci, a mali broj je onih koji doživlјava Boga kao tvorca čoveka. Promoviše se teorija da smo mi stvorili sebe, pa smo usled te odgovornosti uplašeni od promašaja.Svako duboko u sebi zna da toliku odgovornost ne može da nosi, pa tako ta odgovornost koju ne možemo da nosimo stvara u čoveku prilični haos. U  supermarketu sadašnje realnosti nudi se iluzija da ćemo u neviđenoj košmarnoj ponudi da dobijemo sreću i lјubav, samo treba da ih izaberemo sa gondole…  A kad nismo srećni ili nemamo lјubavi ili ostanemo sami imamo grižu savesti zbog neuspeha. I tu nas strasti varaju i usamlјuju nas.

Mali i veliki strahovi

Kuda vodi gordost?
-Gordost – kao ideja da si samo svojim zaslugama postigao sve u životu. Kad počinješ da veruješ u to, to postaje koren ozbilјnih psihičkih poremećaja, a strah u čoveku tad postaje ogroman. Seo si na presto Boga, a negde duboko ipak znaš da ti on ne pripada. I pošto je taj lažni presto neprekidno ugrožen i pošto si svestan svoje smrtnosti – nisi Bog – ti se plašiš. Strah od smrti je toliko postao veliki da se njime više niko ne bavi. Smrt praktično za pripadnika ove potrošačke kulture ne postoji. Ispred prevelikog straha od smrti su stali nešto manji strahovi od bolesti, starenja, propadanja tela… Prebacili smo u tom mraku strah na nešto drugo, pa se tako lјudi bave dijetama, panično prebacuju strah na nešto drugo.
Da li ima nade za porodicu da se spase od sunovrata?
-Porodica je napadnuta sa svih strana, vrbuju se deca kao potrošači, a porodica više nije jedinstven potrošač. Nekad je deci davan minimalan džeparac, a sad cela industrija radi samo za potrošnju dece… Ideal zajedničkih ručkova je ugrožen. Privatno vreme je teško uskladiti, nema više zajedničkih radova i aktivnosti, lјudi su sve više razdvojeni, imaju malo tema za priču, a nekad je porodica imala zajedničke teme. Ne žele lјudi da zavise jedni od drugih, žele da se sklone i zaštite od drugih, pa ostaju bez snage koju porodica daje. Porodica nam je data da najvažnije stvari naučimo u njoj. Čak i kad ona ne fukncioniše kako treba, iz nje učimo kako da emotivno vodimo život sa drugim lјudima. Čovek kad voli oseća se dobro. Svi volimo da budemo volјeni, ali voleti nekog je zapravo važnije. Ako se vodimo time koliko smo volјeni mi stradamo, ali onaj ko voli drugog i voli ga kao sebe samog biće i strplјiv i voleće… Ko ne voli sebe ne može ni drugog i obrnuto. To je prosta jednačina. Voli bližnjeg kao samog sebe – zvuči jednostavno a mnogima je teško da to ispune.
Kako lјudi mogu da rade na duhovnom imunitetu?
-Blago onima koji veruju u Boga ili hoće da veruju u Boga. Ali i njima je potrebno da se bave osnovama duhovne higijene, moraju da paze na sebe. Razvoj ličnosti kroz savladavanje mreže neslobode, obuzdavanje sopstvenih strasti i transformisanje njihove energije – sve to nekad se zvalo „umetnost nad umetnostima“. Mudri  oci ostavili su nam iz svojih pustinjskih laboratorija slobode dragocene savete i uputstva. Pošto „tradicija nije obožavanje pepela, već održavanje vatre“, na nama je da to dragoceno znanje prevedemo na savremene uslove. Iako su najveći deo toga pisali monasi nije sve namenjeno samo monasima kao umetnicima te „umetnosti nad umetnostima“. Mnogo toga može da usvoji i primenjuje i savremeni gradski čovek. Time se upravo bavimo mi u Alfa Omega Klubu. Broj polaznika radionica i njihovo zadovolјstvo zbog novih saznanja, daju nam motiv da osmišlјavamo brojne nove programe. Bolјe je da poradimo malo na svom duhovnom imunitetu nego da pasivno dočekujemo loše razvoje i onda posežemo za raznim farmaceutskim sredstvima ili dugotrajnim terapijama.

Branka Gajić

Foto Milan Medić

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

4 komentara

komentar

  1. Aleksandra

    03/05/2016 at 09:51

    Sve je ovo mudro.Ali to kazete Vi, koji ste proizveli bol i suze a turobno srce nema krivicu.Ljubav je moguca samo tamo gdje nema straha.Vase rijeci utjehe su bile iz repertoara duhovnog supermarketa .Nisu iz cistog srca .Proizveli ste osjecaj krivicd kod ubogog.Veoma dobra kontemplacija ali bez saosjecanja.

    • zdenka

      21/05/2016 at 18:37

      Bravo,Aleksandra !
      Neznaju ,da mi koji smo išli kroz bol,sad to znamo!Mi smo njima ogledalo.

    • Ljubica

      19/03/2017 at 09:45

      Usla sam u dobrano u sedmu deceniju zivota, a nedostaju mi roditelji, sigurnost roditeljskog doma, nedostaju mi svi moji umrli srodnici, nesto mnogo jace od mene me vuce u proslost i ne da mi mira. Zelela bih se osloboditi toga, ali ne znam, upravo ste sve divno rekli. Volela bih odagnati tamne misli, ali ne znam. Da li sam los covek, nezrela, kako odagnati osecaj da nisam sve uspesno zavrsila u zivotu itd, itd.

  2. Aleksandra

    31/07/2016 at 01:27

    Da…mi smo njima prasina. Bog ce se smilovati.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Kako bi proslavila Dan planete Zemlje i dodatno istakla posvećenost…

You cannot copy content of this page