„Danas nas sve više zabrinjava psihopatija koja se pojavljuje na mnogim mestima u društvu. Ovako narcis polako pada u zasenak svog “brata psihopate”…“ prof. dr Tijana Mandić
Šta znači biti žena u savremenom svetu? „Nesavršena Eva“ je promišljena i inspirativna knjiga o ženskom identitetu, unutrašnjim dilemama i potrazi za autentičnošću u vremenu velikih društvenih očekivanja i stalnih promena.
Lik Eve se menjao kroz istoriju, noseći različite uloge i značenja. Ona je majka, partnerka, ćerka, prijateljica, žena sa svojim profesionalnim izazovima — ona koja pokušava da uskladi sopstvene potrebe sa zahtevima okoline.
U savremenoj kulturi od žene se očekuje da bude uspešna, brižna, snažna i nežna u isto vreme, što često vodi ka unutrašnjim konfliktima, preispitivanju i osećaju rastrzanosti. Kroz psihološke uvide, životne primere i kulturne obrasce, prof. dr Tijana Mandić klinički psiholog i psihoterapeut i novinarka Svetlana Đokić u knjizi „Savršena Eva“ istražuju kako nastaje ženski identitet i šta oblikuje unutrašnji svet savremene žene, otvarajući teme lične slobode, odgovornosti, usamljenosti, odnosa sa drugima i potrebe da žena pronađe sopstveni glas uprkos pritiscima okruženja.
„Savršena Eva“ govori i o identitetu kao promenljivom i višeslojnom procesu. Prof. Tijana Mandić kaže da u istraživanjima identiteta psiholozi i psihijatri nailaze na probleme kad im drugi profesionalci nameću svoje ideale i nerazumevanje suštine identiteta što dovodi do mnogih konfuzija.
Ako bi morala da izdvoji jednu najveću zabludu o ženama koja se provlači kroz istoriju prof. Mandić kaže da je to uverenje odnosno zabluda da su žene niža bića i da se sa njima može postupati na loš način.
Da li je empatija finansijski isplativa?
U knjizi često povezuje identitet sa empatijom i zaključuje da je empatija postala gotovo potcenjena osobina savremenog društva.
– To je zbog zablude da empatija nije finansijski isplativa. Na nekim biznis kursevima vam otvoreno kažu da ako ste skloni empatiji – bolje bi bilo da napustite kurs. Ali setimo se, empatija ima svoju kognitivnu stranu kad shvatite šta neko doživljava, emocionalnu stranu kad vi imate osećanja prema osobi koja koja nešto oseća, kao i svoju bihevioralnu stranu u kojoj vi učinite nešto dobro osobi prema kojoj ste osetili empatiju. I opet jedna velika zabluda: psihopate nemaju empatiju. Mnoge psihopate vrlo brzo shvate šta neko drugi doživljava, znači imaju kognitivnu empatiju, ali to iskoriste protiv te osobe- objašnjava prof. Tijana Mandić.
Narcis i „brat“ psihopata
Koliko društvene mreže ubrzavaju razvoj narcističke kulture o kojoj pišete?
– Veoma, ali to je sad postalo opšte prepoznatljivo mesto, tako da reakcija više nije onakva kakvu narcisi očekuju. Osim toga, danas nas sve više zabrinjava psihopatija koja se pojavljuje na mnogim mestima u društvu. Ovako narcis polako pada u zasenak svog “brata psihopate”.
Koliko je moguće razviti stabilan identitet u kulturi koja neprestano insistira na izuzetnosti, uspehu i vidljivosti?
– Teško, ali je moguće. Zato se nadamo da će ova knjiga rasplamsati žensku solidarnost. Ženska solidarnost je izuzetno jak faktor u prepoznavanju, razumevanju i podržavanju ženske autentičnosti- kaže prof. Mandić dok Svetlana Đokić dodaje da su izuzetnost, uspeh i vidljivost vrlo diskutabilne kategorije.
„Izuzetnost ne podrazumeva autentičnost, veličina i značaj uspeha obično zavise od kriterijuma i osobe koja ga ocenjuje, a vidljivost i nije Bog zna, šta ako vam je prazan račun ili slomljeno srce.“
Ranjiv, povodljiv i nesiguran čovek
Tijana Mandić i Svetlana Đokić u knjizi „Savršena Eva“ pišu o svetu koji je postao fluidan, haotičan i prepun promena.
Da li mislite da savremeni čovek danas sve teže uspeva da izgradi stabilan identitet?
– Da, zaneli smo se dekonstruisanjem. Dekonstruisali smo porodicu, dekonstruisali smo žene i dekonstruisali smo identitet. To je izuzetno opasno, naročito u izvesnim fazama rasta i razvoja, kada je čovek ranjiv, povodljiv i nesiguran- kaže prof. Mandić.
U jednom delu savetujete ženama da razvijaju introspekciju i postavljaju granice. Zašto su granice postale toliko važna tema savremenog života?
– O introspekciji ne mora da se priča mnogo, od davnina je poznato koliko je važna i čemu služi. Granice su pojam preuzet iz biologije. To je semipermeabilna membrana koja filtrira šta može da uđe a šta može da izađe iz organizma. Kao i mnogi drugi pojmovi i ovaj je zloupotrebljen. Jedan od primera zloupotrebe se danas naziva otuđenje od roditelja. Tako možete čuti nekog ko je došao sa psihoterapije i kaže da je zauvek prekinuo sve veze sa svojim roditeljima. Osim u slučajevima kada su roditelji ekstremno patogeni, to je loše rešenje. Previše rigidna granica, suviše propustljiva granica, kao i granica sa lezijama, spadaju u psihopatologiju granica. To zahteva da psihoterapeut bude izuzetno kvalitetno obrazovan i da ne svodi sve međuljudske probleme na probleme sa granicama- objašnjava ovu važnu temu prof. Mandić.
Od samopoštovanja do narcizma
Pišete da žena treba da razvije samopoštovanje, ali da ne upadne u narcizam. Zašto mislite da je danas tako teško pronaći ravnotežu između ta dva pola?
– Još je Frojd pisao o primarnom i sekundarnom narcizmu. Primarni narcizam podrazumeva zdravu potrebu da se osećamo voljeno i poštovano, iz čega kasnije u životu nastaje zdravo samopoštovanje. Pošto niko nije živeo u savršenoj porodici niti u savršenom društvu, odrastamo sa tzv. narcističkim ranama, koje se ipak tokom života daju razrešiti i izlečiti. Ovo sve potpada pod fenomene normalnog odrastanja. Sekundarni narcizam nastaje kad tokom odrastanja nismo dovoljno voljeni i cenjeni i često se pretvara u maligni narcizam, kako ga je From nazvao. O tom sekundarnom narcizmu se danas najviše piše i priča. Moderna društva nude mnoge modele kompenzacije i nadkompenzacije, koji naše samopoštovanje čine izuzetno ranjivim- ističe prof. Mandić.
Spas od sveopšteg haosa
Nakon svih teorija, društvenih promena, pritisaka, identitetskih kriza i različitih predstava o tome šta žena „treba” da bude, da li vam se danas čini da je najveći izazov savremene Eve da ostane čovek, povezan sa sobom, sa drugima i sa sopstvenom autentičnošću?
– Da, taj relacijski aspekt njenog identiteta čini jaku potporu njenoj autentičnosti. Bliskost, poverenje i intimnost sa nekim odabranim ljudima, će nju spasiti od sveopšteg haosa koji nas povremeno zapljuskuje- poručuje prof. Mandić.
Nesavršena Eva je knjiga koja podstiče na razmišljanje i ohrabruje žene da prihvate sopstvenu nesavršenost kao izvor snage. Posebna pažnja posvećena je rezilijentnosti, ličnom razvoju i mogućnosti da žena izgradi autentičan identitet u svetu koji se neprestano menja. Ovo je knjiga koju će voleti oni koji su zainteresovani za psihologiju, lični razvoj, ženski identitet i savremene društvene teme, ali onaj ko želi da bolje razume izazove i snagu savremene žene.
Knjigu Nesavršena Eva po ceni od 999 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
