Savremeni ritam života, višestruke uloge i nedostatak vremena za sebe doveli su do toga da se stres smatra sastavnim delom svakodnevice savremenog čoveka.
Međutim, hronični stres nije bezopasan i jedan je od faktora rizika za razvoj anksioznosti i depresije, istaknuto je na tribini “Stres i depresija” na kojoj su govorili psihoterapeutkinja Ivana Lukovnjak, prof. dr Čedo Miljević i Larisa Despotović iz Udruženja “Herc”.
Anti-stres priručnik za žene
Psihoterapeutkinja Ivana Lukovnjak nedavno je predstavila “Anti stres priručnik” koji je nastao u okviru projekta „SAMOpodrška mentalnom zdravlju žena“. Ovaj priručnik je zamišljen kao mali saveznik u svakodnevnim izazovima, od anksioznosti i osećaja preopterećenosti do potrebe da se zastane i pronađe vreme za sebe.
– Antistres priručnik za žene osmišljen je kao praktičan i podržavajući alat koji pomaže ženama da prepoznaju sopstvene obrasce stresa, nauče tehnike emocionalne higijene i uvedu male, ali značajne promene u svakodnevni život. Na taj način ne samo da se smanjuje intenzitet stresa, već se sprečava i njegovo produbljivanje, koje često vodi ka depresiji. Priručnik kombinuje edukativne savete, jednostavne vežbe i introspektivna pitanja koja pomažu u dubljem povezivanju sa sobom. Posebno smo fokusirani na signale koje šalju um i telo, jer depresija često počinje tihim znacima iscrpljenosti, bezvoljnosti i unutrašnjeg pritiska. Cilj priručnika je da pokaže ženama da stres nije neprijatelj, već signal da zastanemo, oslušnemo sebe i unesemo promene u život. Kada naučimo da upravljamo stresom, otvaramo prostor za unutrašnju snagu i autentičnost – rekla je Ivana Lukovnjak, psihoterapeutkinja i autorka „Malog anti-stres priručnika“.
Briga o mentalnom zdravlju
Udruženje za podršku ljudima sa neurozom „Herc“ povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja ove godine organizuje niz aktivnosti tokom celog oktobra. Cilj je da se ukaže da briga o mentalnom zdravlju ne sme da se svede na jedan dan u godini, već da mora biti jednako važna kao i briga o fizičkom zdravlju. U fokusu ovogodišnjih događaja su stres i depresija, uz poseban akcenat na mentalno zdravlje žena.
Depresija može da se javi svakome, bez obzira na pol, starost, materijalni status
U Srbiji oko 250.000 ljudi pati od depresije. Ono što zabrinjava jeste da veliki deo obolelih i dalje ne traži pomoć, dok 10 do 15 odsto pacijenata sa depresijom izvrši suicid, što dodatno naglašava potrebu za hitnim delovanjem.
– Depresivno raspoloženje kao emociju smo svi doživeli više puta tokom života. Međutim, depresija kao psihijatrijski poremećaj je nešto sasvim drugo, ozbiljno stanje koje karakteriše osećanje bezrazložne tuge, gubitak interesovanja, pad energije, gubitak inicijative, umor, loš san, apetit, loša koncentracija. Može da se javi kod svakoga, bez obzira na pol, starost, obrazovanje ili materijalni status, ali je češća kod osoba određene starosti, žena, a zatim i kod osoba koje su doživele značajne gubitke, imaju neku od bolesti zavisnosti ili su izložene dugotrajnim stresnim događajima. Žene obolevaju češće od muškaraca, a zabrinjava porast depresije kod dece i adolescenata. Depresija je izlečiva bolest, a u terapiji se najčešće koristi kombinacija lekova i psihoterapije ili jedna od ove dve metode u zavisnosti od težine simptoma, drugih zdravstvenih problema, životnih okolnosti i želja samog pacijenta. Antidepresivi su lekovi izbora i kod najvećeg broja pacijenata su efikasni.- objašnjava prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije.
Foto Vladimir Milić
