U ljubavi sa životom
„Ceo moj život je doveo do bolesti. Znači, mora sve da se menja. Ne samo ishrana. Odnos prema porodici, poslu, ljudima, najbližima, ljubavima, sadašnjosti, prošlosti, budućnosti.“ (Maja Volk)
Nekada sam mnogo češće boravila u prošlosti, plačući za onima kojih više nema u mom životu, plačući nad svojom sudbinom, oplakujući propale ljubavi, puna gorčine, jada, besa i tuge zbog nepravdi i težine života. Sve se to završilo pre sedamnaest godina, jednom fatalnom dijagnozom – rak grla. Predamnom je ostala samo jedna dilema, živeti ili umreti, boriti se ili se predati, razumeti i promeniti se ili ostaviti sve po starom.
Samo sam ja odgovorna za svoj život
Dilema je trajala vrlo kratko, kao uostalom i samo saznananje da za modernu medicinu umirem. Od srede do ponedeljka. Od dijagnoze do operacije. Ništa tada nisam znala od ovog što sada znam, samo sam osećala da postoji i drugi način da preživim i da se bolest ne vrati. Jer to je najveći strah svih obolelih od raka. Koje su garancije da se neće vratiti? Na moja pitanja nije bilo logičkih i suvislih odgovora, kao da su ih moja pitanja nervirala. Terali su me da po ko zna koji put u životu budem dobra i poslušna. A sve se u mojoj prirodi bunilio protiv toga. I onda sam shvatila, zahvaljujući prvo psihopterapiji i dugim razgovorima sa Dragoslavom Grujičićem Grujom da samo onaj koji je to sebi napravio, zna. Samo sam ja odgovorna za svoj život, svoje misli, svoja osećanja i svoje odluke.
Sve mora da se menja
Ceo moj život je doveo do bolesti. Znači, mora sve da se menja. Ne samo ishrana. Odnos prema porodici, poslu, ljudima, najbližima, ljubavima, sadašnjosti, prošlosti, budućnosti. Usledilo je veliko čišćenje osećanja, izranjala su potisnuta ružna sećanja, raščišćavala sam nerešene odnose sa mrtvom majkom, živim ocem, zlom maćehom, rasturenom porodicom, uplašenom decom. Urlala sam, dubinski plakala („ne amaterski kao ranije“, rekao bi Gruja), jela živu biljnu hranu i svakog dana bivala iznova nova. Fizički osakaćena, morala sam da učim ponovo da gutam, jedem, pijem vodu, govorim, da povratim oštećeno rame i ruku jer mi je isečen trapezni mišić, vežbala satima, smišljala nove vežbe, nove zadatke, istovremeno okupjajući raspalu porodicu.
Rodila sam se po drugi put
Prestala sam sa samosažaljenjem, dobila novu energiju, nove misli, nove ciljeve. Rodila sam se po drugi put, kao zrela osoba koja ne samo da zna šta hoće, već zna i kako to da izvede. Nisam dala da mi se skidaju glasne žice i sada znam zašto. Da bih bila glas onima koji nemaju više glasa. Da bih širila znanje koje sam stekla. Da drugi ne bi prolazili golgotu koju sam ja prošla. I sada da vidimo gde sam. Posle sedamnaest godina, radim i dalje vežbe Džejn Fonde koje sam radila sa istom mukom i pre četrdeset godina. Podižem veću težinu u teretani nego pre trideset godina. Ostvarujem svoje želje i ciljeve sa većom lakoćom nego ikada ranije. Radim daleko više nego ranije, ali se ne zamaram. Našla sam nove umetnosti koje me ispunjavaju neizmernom strašću, kao što je slikanje.
S kraja na kraj sveta
Izučavam neuronauku, opsednuta sam poboljšavanjem rada svog mozga, više me ne interesuju turističke destinacije i izležavanje na suncu, danas me samo zanimaju mesta gde žive srećni i dugovečni ljudi ili mesta koja menjaju ličnu svest. Zato sam u ovih sedamnaest godina bila na tri kontinenta koja ranije nisam obišla, Americi, Južnoj Americi, Antarktiku. Išla sam s kraja na kraj sveta, sa Severnog do Južnog pola. Upoznala sam na hiljade novih ljudi i zagrlila se sa svakim od njih. Napravila svoju “školu” zdravlja u selu Babe i konačno, tamo se i preselila. Dočekala dva predivna unuka a biće ih još, u to sam ubeđena. Naučila sam da sviram ukulele i keltsku harfu, imam i novu igračku – prvi elektronski instrument teremini.
Više ništa ne moram
Kupam se u ledu, dišem duboko i radim i dalje na svojim osećanjima. Više ništa ne moram, samo želim i hoću. Ne družim se sa lošim ljudima, vampiri mi više ne sisaju krv i ne trpim više mobing. Ja na čiji pogled su venule biljke, sada ih gajim sa lakoćom i radošću. Nikada prisnija i bliža sa prirodom nisam bila nego sada. Sve moje podeljene ličnosti su se konačno ujedinile u jednu Maju.
Šta me sve čeka
Mislim da sam konačno sazrela i porasla. Trebalo je eto šezdeset šest godina da dođem do ove tačke gde sam sada, a uzbuđenje raste svakim danom na pomisao šta me tek čeka u narednim decenijama mog boljeg, lakšeg i lepšeg života koji me čeka. Pa ako je zbog toga trebalo da izgubim grkljan, kapče na dušniku, pljuvačne žlezde i trapezni mišić, isplatilo se!
Maja Volk
Foto: Dario Konstantinović
Maja Volk je u knjizi “Kako sam osvojila trajno zdravlje” opisala svoj put od razboljevanja do osvajanja zdravlja i kako je uz detoks tela, uma i emocija počela da živi novi život. U knjizi se nalaze i recepti sirove hrane. Knjigom “Kako se voli život” Maje Volk je želela da sa čitaocima podeli svoja znanja sticana tokom poslednjih 17 godina i u njoj se između ostalog nalaze brojni recepti, predlozi jelovnika kao i informacije o tome kako se priroda pobrinula za to da pomogne čoveku u očuvanju zdravlja.
Knjige Maje Volk “Kako sam osvojila trajno zdravlje” (cena 1850 dinara) i “Kako se voli život” (cena 1950 dinara) + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
