Na planeti ima preko 800 miliona urbanih baštovana. I vi možete na jednostavan način da postanete jedan od njih
Da li ste znali da je sadnja cveća, drveća i ostalih biljaka u gradovima postala svetski trend, a da je urbano baštovanstvo preraslo u najmasovniji planetarni hobi? Taj trend je ovog proleća zahvatio i gradove u Srbiji, pa se sve veći broj naših građana priključuje akciji Urbani baštovani u okviru koje se, zahvaljujući svojoj domišljatosti i inovativnosti, nadmeću oko toga čija će bašta, terasa ili sims biti najlepši i najzeleniji.
Ako niste sigurni kako urbano baštovanstvo funkcioniše i kako da na svojoj terasi ili prozoru stvorite pravu malu urbanu zelenu oazu ovaj jednostavan vodič će vas naučiti kako da u samo 5 koraka postanete jedan od preko 800 miliona urbanih baštovana širom planete.
Odredite mesto za sadnju
Nemate veliko dvorište ili baštu? Nema problema. Uz samo malo mašte i stručnih saveta, vaša terasa, na kojoj uživate u svojoj omiljenoj kafi, ili vaš prozor, mogu postati mali zeleni vrtovi. Mirišljavo cveće, žbunasto zelenilo ili začinsko bilje možete posaditi praktično bilo gde, samo je bitno da do njih dopire dovoljno sunčeve svetlosti i da imate gde da ih sklonite u hlad ukoliko temperatura dostigne rekordne podeoke.
Ako imate veliko dvorište ili baštu, onda se vaš prostor za maštu dodatno širi, pa tako možete u svom vrtu stvoriti čitavu prirodnu fabriku koja prečišćava ugljen-dioksid iz vašeg okruženja i snabdeva vas svežim kiseonikom. Doprinos drveća borbi protiv klimatskih promena je takođe značajan.
Odlučite šta ćete uzgajati
Na samom početku je bitno da odlučite šta biste posadili u skladu sa prostorom kojim raspolažete. Za prozore je pogodno šareno saksijsko cveće, kao što su muškatle, cinije ili begonije, dok na terasi možete držati čak i patuljaste borove, fotinije i drugo žbunasto zelenilo. Uz malo dovitljivosti i snalažljivosti, možete uzgajati i određene sadnice voća i povrća. Kada odlučite koje kulture želite da posadite i koliko, onda možete preći na odabir prostora u kom će vaše biljke rasti i granati se.
Odaberite odgovarajuće kontejnere i saksije
Ukoliko želite da se ujutru budite okruženi šarenim i mirišljavim biljem, potražite kontejnere sa većim brojem otvora, prečnika 2 ili 3 centimetara. Oni su idealni za sadnju manjih biljaka. Ako, pak, želite da na svojoj terasi uberete svež krastavac ili paradajz biće vam najpre potreban kontejner sa otvorima većeg prečnika ili pak manja saksija. Kada rasad dostigne određenu veličinu, spremni ste za presađivanje i dalje uzgajanje.
Posude za vaše zelene lepotice mogu biti, i najčešće jesu, od plastike, ali mogu biti i zemljane ili od stiropora. Na vama je da odaberete onu pravu, shodno izgledu vašeg urbanog vrta.
Obezbedite kvalitetnu zemlju i prehranu
I biljkama, kao i ljudima, neophodna je odgovarajuća ishrana kako bi one rasle, razvijale se i ulepšavale naš životni prostor. Brankica Ristanović iz Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije napominje da je prilikom sadnje bitno preduzeti nekoliko osnovnih koraka:
„Ukoliko želite da postanete urbani baštovan, najjednostavniji prvi korak koji možete da načinite jeste da posadite cveće. U posudu najpre treba postaviti drenažni sloj hidrogranula, zatim sloj supstrata za sadnju cveća i na kraju malo osmokota za prihranu da bi se cveće hranilo čitavo leto, pa i jedan deo jeseni. Biljke možete zasaditi u prozorske sandučiće, mogu da budu u nizu na simsu, a možete saksije okačiti i na zid ili na neku vertikalnu konstrukciju. U svakom slučaju, urbano baštovanstvo moguće je čak i tamo gde ste mislili da nije.“
Negujte vaše sadnice
Sada kada ste posadili vaše omiljeno bilje, neophodno je da ga negujete i gajite na pravi način kako bi vam ono višestruko uzvratilo svojim blagodetima. Topli letnji dani mogu biti naročito izazovni za biljke, pogotovo za one na terasama u stambenim blokovima, pa je stoga neophodno da cveće zalivate redovno, kako ne bi uvelo.
Muškatle, primera radi, treba da imaju dovoljno vode u zemlji, ali ih ne treba preterano zalivati, dok cinije vole nešto suvlju zemlju i dosta sunčeve toplote. Bosiljak traži da bude na prozoru koji je okrenut ka jugu i da se rotira na svakih nekoliko dana, dok je istočno sunce najveća senka koju petunije mogu da podnesu.
Ako su vas ovi jednostavni koraci ohrabrili da se priključite planetarnom pokretu urbanih baštovana, još uvek imate vremena da se pridružite velikoj akciji u našoj zemlji i podelite rezultate svog novog hobija sa ostalim građanima. Ukoliko svakoj sadnici budete pružali dovoljno pažnje i ljubavi, vama, kao novopečenom urbanom baštovanu, preostaje još samo jedno – da svoju omiljenu kaficu ispijate u zdravijem i čistijem okruženju i uživate u plodovima svog rada.
Organsko baštovanstvo za neupućene – Suzanne DeJohn, Ann Whitman
